Dve zemlje postale bazen ruskih regruta – umiru na bojištu za 3.000 evra mesečno

Ruska invazija na Ukrajinu ne pokazuje znakove završetka, a pritisak na vojske sa obe strane granice sve je veći. Nekoliko vlada pozvalo je svoje građane da ne nasedaju na ponude odlaska na bojište za novac. Novi izveštaj FIDH-a i partnerskih organizacija analizira regrutaciju stranaca u Rusiji i opisuje kako Moskva cilja ranjive populacije koristeći varljive metode.

Prema ukrajinskoj obaveštajnoj službi navedenoj u studiji, u ruskim redovima bori se oko 18.000 stranaca. Regrutacija iz inostranstva porasla je za 30 % između prošlog septembra i februara. Nakon što je privukla ljude iz Srednje Azije i Afrike, Rusija se sada sve više okreće Latinskoj Americi. Kuba i Kolumbija postale su glavna žarišta regrutacije, uz pojedinačne slučajeve u Argentini i Brazilu.

• Uništenje kod Pokrovska; "Rusiju treba prisiliti"; Zelenski optužio Putina; MiG-29 razneo bazu FOTO/VIDEO

Upotreba stranih dobrovoljaca u ovom ratu nije nova. Od marta 2022, ubrzo nakon početka invazije, i Ukrajina i Rusija omogućile su uključivanje boraca iz drugih zemalja. Ukrajina je osnovala Međunarodnu legiju, dok je Rusija pokrenula kampanju za olakšavanje ulaska stranaca u vojsku: ubrzala je izdavanje viza i pojednostavila dobijanje državljanstva za one koji potpišu ugovor na najmanje godinu dana. Uz to, ključni motiv bile su plate – oko 3000 evra mesečno i jednokratni bonusi do 30.000 evra ili više.

Zahvaljujući tim podsticajima broj stranih regruta nastavio je da raste. Zemlja koja šalje najviše ljudi je Kuba – procenjuje se da je oko 20.000 kubanskih građana potpisalo ugovor sa ruskom vojskom. Prema istom izvoru, prosečno vreme preživljavanja na frontu iznosi oko 150 dana. Izveštaj navodi da je poginulo 3388 stranih boraca, ali tu brojku nije moguće nezavisno potvrditi.

"Izveštaji iz 2026. sugerišu da čak jedan od pet stranih boraca pogine u borbi, pri čemu se gotovo polovina tih smrti događa u prva četiri meseca", navodi se u istraživanju.

• "Prekid vatre je Putinova odluka – i ona će biti sprovedena u delo"

Razlog je što se mnogi šalju u visokorizične jurišne jedinice bez adekvatne obuke.

Kubanski ratni zarobljenik, kojeg je intervjuisala organizacija Truth Hounds, rekao je da mu je motiv bio beg iz sopstvene zemlje. Tvrdi da je regrutovan putem Facebook za civilni posao uz obećanu platu od 1700 evra, ali je po dolasku u Rusiju shvatio da je reč o prevari.

Slične mreže deluju i u Kolumbiji, zemlji poznatoj po izvozu plaćenika nakon dugotrajnog unutrašnjeg sukoba. Prema istrazi lista El Espectador, kompanija Global Qowa Al Basheria, koju su osnovala dvojica bivših pukovnika kolumbijske vojske, posreduje u regrutaciji za razne sukobe, uključujući Rusiju, Ukrajinu, Meksiko i Sudan. Obojica su nedavno sankcionisana od strane američkog Ministarstva finansija.

Iako mnogi znaju da idu u rat, većina ne očekuje da će biti korišćeni kao "topovsko meso". Jedan Kolumbijac koji se trenutno bori u ruskim redovima rekao je za El País da se prijavio preko TikTok, prateći prijatelja kojem je obećana plata od 3000 evra.

"Stranci su prvi koje šalju na prvu liniju. Kažu nam da ćemo imati tri meseca obuke, ali nakon 15 dana već smo u borbi", rekao je iz bolnice gde se oporavlja od povreda zadobijenih u napadu dronom. Dodaje da povređeni vojnici često ne dobijaju adekvatnu pomoć i da se čak i teško ranjeni vraćaju na front.

Himena Rejes, direktorka za Amerike u FIDH-u, ističe da izveštaj ne samo da razotkriva obmanjujuće metode regrutacije, već i fizičke i psihičke zloupotrebe. Navodi da su migranti ponekad prisiljeni da potpišu ugovore pod pretnjom deportacije, što predstavlja ozbiljno kršenje njihovih prava.