Rat u Iranu pokazao razorne slabosti; NATO nije spreman za rat sa Rusijom: Evo i zašto...

Iako NATO direktno ne učestvuje u američko-izraelskom ratu u Iranu, ovaj sukob je razotkrio ozbiljne slabosti u odbrambenim kapacitetima Alijanse. Portal Politiko donosi analizu koja pokazuje da bi Zapad, od nedostatka municije do zapostavljenih mornarica, mogao da se nađe u ozbiljnim problemima u slučaju napada Rusije.

"Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku nisu odvojeni fenomeni; iz oba možemo mnogo naučiti kada razmišljamo o ratovima budućnosti", upozorava general Dominik Tardif, zamenik šefa francuskih vazduhoplovnih snaga.

• Tramp: "Razočaran sam!"
• Makron izazvao buru: EU jača od NATO?

Evropski vojni zvaničnici sve glasnije upozoravaju da bi Moskva mogla biti vojno sposobna za napad na neku od članica Alijanse već do 2029. godine. To naglašava hitnu potrebu za borbenom spremnošću i političkim jedinstvom. Politiko je razgovarao s desetinama diplomata, bivših i sadašnjih NATO zvaničnika, kao i stručnjaka za odbranu, te je na osnovu tih razgovora identifikovano pet ključnih slabosti koje je rat na Bliskom istoku ogolio.

Alarmantan nedostatak municije

Rat u Iranu je izneo u prvi plan hronični nedostatak NATO municije. Sjedinjene Američke Države su već potrošile oko polovinu svojih ukupnih zaliha ključnih raketa za PVO sistem Patriot, dok su francuski zvaničnici upozorili da su zalihe njihovih raketa Aster i Mica bile na izmaku već u prve dve nedelje rata. Odbrambene kompanije poput Rajnmetal MBDA takođe upozoravaju na ogromnu potražnju i preteće nestašice.

• "EU nema snage da sama brani Evropu"
• Zna se šta Putin planira, i nije dobro; "Već ima 500.000 mrtvih"

Ako SAD nastave prebacivati fokus na Indo-Pacifik, "značajni resursi biće povučeni" iz Evrope, ističe jedan visoki diplomata NATO-a. Situaciju dodatno komplikuje ruska proizvodnja. Moskva proizvodi između 6.000 i 7.000 jurišnih dronova mesečno, što znači da bi NATO saveznici mogli ostati bez skupih PVO raketa u roku od nekoliko nedelja, tvrdi Džastin Bronk, viši istraživač na institutu RUSI. On predlaže okretanje jeftinijim alternativama, poput laserski navođenih projektila AGR-20, i izgradnji armirano-betonskih skloništa za avione.

Ograničenja vazdušne dominacije

Sposobnost Irana da nastavi bombardovati susedne zalivske države sa više od 5.000 raketnih i bespilotnih napada, uprkos američkoj vazdušnoj kampanji, pokazuje jasne granice očekivanja da konvencionalnim avionima "možete bombardovati neku zemlju do predaje", smatra Peter Vejzeman iz Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

Kao odgovor, NATO mora preispitati svoju vazdušnu nadmoć i potražiti kreativna rešenja za odvraćanje Rusije. To uključuje ubrzano ulaganje u oružje dugog dometa, poput američkih raketa AGM-88G (domet do 300 km), koje bi mogle gađati rusku proizvodnju dronova i vojne lokacije duboko unutar teritorije Rusije.

Slabe i zapostavljene mornarice

Ograničeni evropski angažman u pomoći zalivskim saveznicima pokazao je decenijsko zanemarivanje NATO mornarica. Najočitiji primer je Velika Britanija. Nakon što im je trebalo tri nedelje da pošalju razarač HMS Dragon prema Mediteranu, brod je vraćen u luku zbog tehničkog kvara.

• "Zapad objavio rat Rusiji"
• Donald nije siguran: "Pitanje je da li su SAD 'lojalne' odbrani Evrope"

Britanski pomorski šef, general Gvin Dženkins, nedavno je priznao da Kraljevska mornarica nije spremna za rat, dok je kanadski premijer Mark Karni izjavio da je operativno manje od polovine kanadske flote. U eventualnom sukobu s Moskvom, mornarice bi bile ključne za lov na ruske podmornice u blizini poluostrva Kola i neutralisanje brodova opremljenih krstarećim raketama Kalibr.

Hronično političko nejedinstvo

Rat je produbio jaz unutar samog NATO-a. Evropa je odbacila zahteve američkog predsednika Donalda Trampa za vojnom podrškom, što je navelo Vašington da pripremi opcije za odmazdu. Tramp, sa svoje strane, nastavlja kritikovati NATO, nazivajući ga "tigrom od papira".

• Tramp kreće u osvetu: Crna lista "loših" NATO saveznika spremna
• "NATO je spreman"

Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen smatra da bi evropske prestonice trebalo da usvoje Trampov "transakcijski pristup" – jasno povezati svoju podršku u otvaranju Ormuskog moreuza s posvećenošću Vašingtona Alijansi. On je takođe kritikovao pokušaje aktuelnog šefa NATO-a Marka Rutea da udovolji američkom predsedniku, poručivši da je "vreme za laskanje završeno".

Ključna uloga Ukrajine

Samo nekoliko dana nakon početka rata u Iranu, Ukrajina je poslala svoje stručnjake za bespilotne letelice, koji imaju ogromno iskustvo u obaranju iranskih dronova Šahed koje koristi Rusija, da pomognu zemljama širom Bliskog istoka. Kijev je ubrzo potpisao i desetogodišnja odbrambena partnerstva sa zalivskim državama.

• NATO preti zauzimanjem Kalinjingrada?
• Šok: Ovu zemlju izbacuju iz NATO-a?

NATO ubrzano širi institucionalne veze s Ukrajinom, od zajedničkog centra za obuku u Poljskoj do novog industrijskog programa UNITE-Brave NATO za nabavku inovativne ukrajinske tehnologije. Kako ističe jedan od NATO diplomata za Politiko: "Ukrajina sada deluje kao pružalac sigurnosti. Rat u Iranu je to i dokazao."