Razdor u NATO-u eskalira: Tramp kreće u osvetu

Predlog uključuje premeštanje američkih trupa iz zemalja za koje se proceni da nisu doprinele ratnim naporima u one koje su pokazale veću podršku.

Ovaj plan, koji je poslednjih nedelja dobio podršku među visokim zvaničnicima, još je u ranoj fazi, ali predstavlja jedan od nekoliko načina na koje Bela kuća želi da kazni Savez.

Ipak, znatno je blaži od nedavnih Trampovih pretnji o potpunom povlačenju SAD iz NATO-a, za šta po zakonu nema ovlašćenja bez odobrenja Kongresa. Plan ujedno naglašava sve veći jaz između Trampove administracije i evropskih saveznika nakon odluke o pokretanju rata s Iranom.

• Tramp udario na NATO, opet
• Tramp postavio ultimatum; Imaju nekoliko dana da mu odgovore

Sastanak s generalnim sekretarom NATO-a

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute doputovao je u sredu u Vašington na sastanak s Trampom. Rute je, uprkos tenzijama u Transatlantskom savezu, nastojao da produbi veze sa američkim predsednikom i bio je među onima koji su ga odgovorili od preuzimanja Grenlanda.

"Prilično je žalosno što je NATO u poslednjih šest nedelja okrenuo leđa američkom narodu, upravo onom narodu koji je finansirao njihovu odbranu", izjavila je u sredu portparolka Bele kuće Karolajn Levit. Dodala je da Tramp sa Ruteom planira da vodi vrlo "otvoren i iskren razgovor".

U sredu uveče oglasio se i sam Tramp na društvenoj mreži Truth Social i poručio: "NATO-a nije bilo kad nam je trebao i neće ga biti ako nam opet zatreba", napisao je.

Preraspodela snaga

Sjedinjene Američke Države u Evropi imaju stacionirano oko 84.000 vojnika, iako taj broj varira u zavisnosti od vojnih vežbi i rotacija. Američke baze ključna su čvorišta za globalne vojne operacije, donose ekonomske koristi zemljama domaćinima i služe kao sredstvo odvraćanja Rusije, posebno one u istočnoj Evropi. Na upit za komentar, Bela kuća je uputila na nedavne izjave državnog sekretara Marka Rubija, koji je takođe kritikovao članice NATO-a zbog izostanka pomoći u iranskom sukobu.

Za sada nije poznato koje bi zemlje mogle ostati bez američkih trupa, ali niz članica zamerio se Trampu otkad se vratio na dužnost, a njegov bes nedavno su izazvali prigovori na rat u Iranu.

Španija, jedina članica koja nije najavila izdvajanje 5 odsto BDP-a za odbranu, zabranila je američkim avionima korišćenje svog vazdušnog prostora za operacije u Iranu. Administracija je frustrirana i potezima Nemačke, jer su njeni visoki zvaničnici kritikovali rat, iako ta zemlja služi kao jedno od najvećih središta za američku logističku podršku operacijama na Bliskom istoku.

Italija je takođe nakratko blokirala korišćenje američke vazdušne baze na Siciliji, dok je Francuska dopustila korišćenje baze na jugu zemlje tek uz garanciju da tamo neće sletati avioni uključeni u napade na Iran.

Prema dvojici zvaničnika, plan bi, osim premeštanja vojnika, mogao da uključuje i zatvaranje američke baze u barem jednoj evropskoj zemlji, moguće u Španiji ili Nemačkoj.

S druge strane, zemlje koje bi mogle profitirati zbog iskazane podrške uključuju Poljsku, Rumuniju, Litvaniju i Grčku. Istočnoevropske članice imaju neke od najviših stopa izdvajanja za odbranu u Savezu i među prvima su podržale međunarodnu koaliciju za nadzor Ormuskog moreuza. Rumunija je nakon izbijanja rata brzo odobrila američke zahteve za korišćenje svojih baza.

Takav razvoj događaja mogao bi dovesti do razmeštanja većeg broja američkih trupa bliže ruskoj granici, što bi verovatno izazvalo negativnu reakciju Moskve.