Na korak do Trećeg svetskog rata?

"Amerikance će dočekati milion vojnika – američkim vojnicima kažemo: dobrodošli u pakao," zapretio je Kalibaf.

U svom obraćanju iranskom narodu, rekao je da je svet već ušao u "veliki globalni rat" i pozvao na pripreme za dug i težak sukob.

Naglasio je da će Iran izaći kao pobednik i da neće dozvoliti svojim neprijateljima da se povuku bez posledica. Optužio je predsednika SAD Donalda Trampa da se javno zalaže za pregovore, dok istovremeno tajno priprema kopnenu invaziju, rekavši da iranske snage već čekaju ulazak američkih vojnika.

Dodao je da napadi neće prestati i da je Iran svestan slabosti svog protivnika. Pretnja predsednika iranskog parlamenta dolazi u vreme kada svetski mediji, pozivajući se na izvore iz Pentagona, sve ozbiljnije razmatraju mogućnost kopnene operacije SAD protiv Irana.

Prema američkim i britanskim medijima, pozivajući se na visoke izvore iz Pentagona, Trampova administracija razmatra scenarije za ograničeno kopneno angažovanje, sa već sprovedenim i planiranim raspoređivanjem hiljada vojnika na Bliski istok, uključujući marince, padobrance i vazdušno-desantne elemente.

• Naređenje je upravo izdato – vojska kreće, širi se rat
• "Ajkule u Persijskom zalivu čekaju američke vojnike"

Takvo raspoređivanje signalizira visok nivo vojne spremnosti, ali ne ukazuje na konačnu odluku o intervenciji. Kopnena opcija je i dalje uslovljena ishodom diplomatskih pokušaja i ostaje jedna od opcija u okviru šireg arsenala pritiska na Teheran. Planirane operacije, prema dostupnim procenama, ne bi predstavljale klasičnu invaziju velikih razmera, već ciljane, vremenski ograničene akcije koje bi trajale oko dva meseca.

Fokus bi bio na kombinaciji specijalnih snaga, pomorskih desantnih jedinica i pešadije, sa naglaskom na brzo zauzimanje strateških tačaka i uništavanje ključne vojne infrastrukture. U tom kontekstu, ostrvo Harg, glavna iranska izvozna tačka nafte, kroz koju prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte, često se pominje kao jedna od potencijalnih meta.

Kontrola ostrva bi imala važan strateški i ekonomski uticaj i mogla bi poslužiti kao sredstvo za vršenje pritiska na Teheran, posebno u kontekstu ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Međutim, upravo ovaj scenario nosi niz ozbiljnih rizika. Ostrvo Harg se nalazi veoma blizu iranske obale, što izlaže američke snage direktnoj vatri i asimetričnim pretnjama. Iran raspolaže širokim spektrom sredstava, od balističkih i krstarećih raketa do FPV dronova, raketne artiljerije i podvodnih mina.

U takvom okruženju, čak i relativno ograničena operacija može brzo eskalirati u intenzivan sukob sa velikim brojem žrtava. Američki tink-tenk FDD upozorava da bi zauzimanje i dugoročna okupacija Harga mogli imati suprotan efekat: umesto brzog strateškog dobitka, operacija bi verovatno rezultirala značajnim gubicima, produžavajući sukob i šireći ratnu zonu. Čak i ako bi početna faza operacije bila uspešna, održavanje kontrole nad ostrvom zahtevalo bi kontinuiranu logističku podršku sa mora i vazduha, što bi dodatno opteretilo američke snage i otvorilo nove ranjivosti.

Prete i Huti

Ormuski moreuz, kroz koji prolazi veliki deo globalne trgovine naftom, takođe predstavlja poseban izazov. Bilo kakva eskalacija u ovoj oblasti imala bi globalne posledice po energetska tržišta. Zato neke analize navode da je jedan od indirektnih ciljeva potencijalne operacije stvaranje uslova za stabilizaciju ili ponovno otvaranje moreuza, ali kroz vojni pritisak, a ne nužno kroz potpunu kontrolu teritorije.

U logističkom smislu, američke snage bi se suočile sa složenim operacijama. Amfibijske grupe, uz podršku marinaca i specijalnih snaga, morale bi da deluju blizu neprijateljske obale, pod stalnom pretnjom od raketa i dronova. Vazduhoplovstvo bi bilo angažovano u zaštiti i podršci, uključujući helikoptere i transportne avione, koji bi bili posebno ranjivi tokom misija snabdevanja na niskim letovima.

Pomorske snage, uključujući razarače, bile bi dodatno opterećene zadacima protivraketne odbrane, što bi moglo da ograniči njihovu sposobnost da obavljaju druge operacije, kao što je zaštita tankera.

Istovremeno, potencijalna operacija bi zahtevala i široku vazdušnu kampanju duž iranske obale kako bi se neutralisali sistemi koji bi mogli da ugroze američke položaje. Ali čak i uz intenzivne vazdušne udare, potpuno eliminisanje kopnenih pretnji ostaje veoma teško. Iran bi, prema procenama, mogao da koristi slojevitu odbranu i kombinaciju različitih vrsta oružja, uključujući koordinisane napade dronovima i raketama. Iranske vlasti su već zapretile da će svaka kopnena operacija biti pokrenula lančane napade na skoro svu naftnu i gasnu infrastrukturu u regionu, što bi moglo da izazove nagli skok cena energije na globalnom tržištu. Posebno je važno naglasiti da takva vojna akcija ne garantuje otvaranje Ormuskog moreuza, već, naprotiv, mogla bi dodatno da zakomplikuje situaciju. Istovremeno, jemenski Huti su pretili da će zatvoriti moreuz Bab el Mandeb, što bi dodatno ugrozilo ključne globalne brodske rute.

Tramp pod velikim pritiskom

Uprkos ovim rizicima, Tramp pokušava, prema analitičarima, da iz ovog sukoba izađe kao pobednik. Američki predsednik je pod velikim pritiskom i suočava se sa ozbiljnim problemima jer nema jasnu strategiju izlaska iz rata.

Politički kontekst u SAD dodatno komplikuje situaciju. Neki zakonodavci, i demokrate i republikanci, izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti novog velikog rata na Bliskom istoku. Javnost je takođe oprezna, ankete pokazuju da većina Amerikanaca ne podržava kopnenu intervenciju ili šire vojno angažovanje protiv Irana, što dodatno sužava politički prostor za donošenje takve odluke.

U međuvremenu, u Libanu se nastavljaju žestoke borbe između izraelskih snaga, koje pokušavaju da prodru duboko u unutrašnjost zemlje, i boraca Hezbolaha. Izrael intenzivno napada jug Libana, uz masovno raseljavanje stanovništva i uništavanje njihovih domova. Nakon sela sa većinski šiitskim muslimanskim stanovništvom, na udaru su se našla i naselja sa hrišćanskom manjinom. Posebno su pogođena sela Bint Džbejl, Rmeiš i Kana, koja imaju posebno simboličko značenje u hrišćanskoj tradiciji kao mesto gde se veruje da je Isus pretvorio vodu u vino.