Šta će se desiti ako Iran zapravo ubije Trampa?

"Iran se ne plaši vaših praznih pretnji. Čak ni oni veći od vas ne bi mogli da eliminišu iransku naciju. Čuvajte se da ne budete eliminisani", rekao je Laridžani u objavi na Iksu.

Njegova pretnja usledila je kao odgovor Trampu, koji je ranije u objavi na mreži Truth Social naveo da će jače udariti Iran ako zaustavi protok nafte kroz strateški važan Ormuski moreuz.

"Ako Iran učini bilo šta što zaustavlja protok nafte unutar Ormuskog moreuza, Sjedinjene Američke Države će ih pogoditi DVADESET PUTA JAČE nego što smo ih mi do sada pogodili", napisao je Tramp.

To nije prvi put da iz Irana stiže pretnja po Trampov život. Slično se desilo 2024. godine dok je Tramp bio predsednički kandidat, a jedan od razloga za pokretnja napada na Iran i operacije u kojoj je ubijen iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei bile su navodne informacije da Iran pokušava da ga ubije. 

• Trampu stigla pretnja: "Čuvajte se, da ne budete eliminisani"
• Iran pokušao da ubije Trampa

"Sredio sam ja njega pre nego što je on uspeo mene. Sredio sam ja prvi njega", rekao je Tramp.

Ali Hamenei AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Američki ministar odbrane Pit Hegset je takođe nedavno tvrdio da je pokušaj ubistva iza kog stoji Iran sprečen, preneo je CNN.

Hegset je naveo da su njihove snage "pronašle i ubile" vođu jedinice koja je spremala atentat na Trampa.

"Juče je pronađen i ubijen vođa jedinice koja je pokušala atentat na predsednika Trampa", rekao je ministar odbrane na konferenciji u Pentagonu 4. marta.

Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo da Iran, ili neka druga država, zapravo izvrši atentat na američkog predsednika?

"Bili bi izbrisani sa lica zemlje"

"Bilo bi grozno za njih da to učine. Kad bi to učinili, bili bi izbrisani s lica zemlje. To bi bio kraj. Ne bi ništa ostalo", rekao je Tramp prošle godine, nakon povratka u Belu kuću.

Tokom Hladnog rata, Sjedinjene Američke Države sprovodile su strategiju koja bi, u slučaju ubistva predsednika, dovela do neizbežne globalne katastrofe. Prema tadašnjim smernicama, svaka smrt vrhovnog komandanta izazvana napadom aktivirala bi "automatski i totalni nuklearni udar" usmeren na Sovjetski Savez i Kinu.

Plan je predviđao nuklearni protivnapad čak i ako je predsednik stradao od konvencionalnog oružja, ili je pak bila reč o nesrećnom slučaju ili grešci.

Odmazda bi bila izvršena bez obzira na to da li su Moskva ili Peking direktno odgovorni za napad ili ne.

Ova radikalna doktrina bila je na snazi sve do 1968. godine, kada je administracija Lindona Džonsona izvršila njenu reviziju i ublažila automatizam odgovora.

Aktiviranje Člana 5?

Jedno je sigurno: kad bi Iran, ili bilo koja druga zemlja, zaista uspeli da izvrše atentat na Trampa, to bi dovelo do trenutnog i snažnog odgovora SAD, što bi potencijalno eskaliralo u rat punih razmera.

Američki odgovor bi najverovatnije bio usmeren na iransku vojsku, Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) i moguće na rukovodeću infrastrukturu režima.

Takav događaj bi gotovo sigurno izazvao veliki regionalni, ako ne i globalni sukob. SAD bi imale podršku NATO saveznika, a potencijalno bi bio aktiviran i famozni Član 5 NATO pakta, koji određuje da se "oružani napad" protiv jednog člana smatra napadom protiv svih njih.

EPA/VALDA KALNINA

Ako bi strana sila poput Irana orkestrirala atentat na američkog predsednika, SAD bi gotovo sigurno tvrdile da to predstavlja tešku povredu nacionalnog suvereniteta i oružani napad.

To je, naravno, samo hipotetički. U stvarnosti, ako bi predsednika Sjedinjenih Država ubila strana sila, SAD bi verovatno preduzele jednostranu vojnu akciju mnogo pre nego što birokratija NATO-a završi svoje glasanje. Uloga NATO-a bi tada bila da obezbedi legitimitet i sekundarnu podršku za odgovor SAD.

NATO takođe zahteva "jasne i ubedljive" dokaze o identitetu agresora pre nego što se Član 5 može formalno aktivirati.

Takođe je moguće da bi SAD iskoristile krizu da pokušaju da uklone iransku vladu, što je ishod za koji neki analitičari sugerišu da bi se mogao postići slabljenjem snaga koje drže trenutni režim na vlasti.

Konfikt na ovakvoj skali bi takođe sasvim sigurno destabilizovao tržište, sa cenama nafte koje bi skočile, a berze postale veoma nestabilne.

Ko posle Trampa? 

U slučaju smrti američkog, 25. amandman američkog ustava utvrđuje dalju proceduru. 

Prvi u "redu za nasleđivanje" je potpredsednik Džej Di Vens, koji će odmah položiti zakletvu, nakon čega će odmah dobiti "zlatne šifre" (aktovka sa lansirnim kodovima).

Vens Brendan SMIALOWSKI / AFP / Profimedia

Po polaganju zakletve, Tajna služba će ga premestiti na bezbednu lokaciju da bi ga zaštitila. 

Novi predsednik imenuje potpredsednika, koga mora potvrditi većina glasova i u Predstavničkom domu i u Senatu.

Ako potpredsednik takođe nije u mogućnosti da obavlja funkciju, Zakon o predsedničkom nasleđivanju iz 1947. godine utvrđuje sledeći redosled:

• Predsednik Predstavničkog doma (Majk Džonson)
• Privremeni predsednik Senata (Čak Grasli)
• Državni sekretar (Marko Rubio)
• Ministar finansija (Skot Besent)

Važno je napomenuti se da su iranski zvaničnici zvanično negirali bilo kakve planove za ubistvo američkog predsednika, karakterišući optužbe kao politički motivisane. Međutim, tenzije postoje od ubistva generala Kasema Sulejmanija 2020. godine, koje bi Iran najverovatnije iskoristio kao "opravdanje" bilo kakvog pokušaja ubistva.