Analitičari: Jedini sigurni pobednik rata u Iranu je Putin

Uz to, rastuće cene nafte donose veće prihode Putinovom režimu, analizira Vol strit džornal (Wall Street Journal).

Napad na Iran povećava globalne cene nafte i prirodnog gasa, od kojih direktno zavise ruska ekonomija i njen kapacitet za nastavak napada na Ukrajinu. Svako duže zatvaranje Ormuskog moreuza ili uništavanje kapaciteta za proizvodnju nafte i gasa u zalivskim zemljama moglo bi oživeti tržište za ruske energente. Tankeri koji mesecima plutaju puni neprodate nafte, otkako je SAD izvršio pritisak na Indiju da smanji kupovinu od Moskve, sada bi verovatno lako pronašli kupce.

Iran kao ključni saveznik Rusije

Iran je važan ruski saveznik zbog svog geografskog položaja, veličine i razvijene vojne industrije. Ukoliko bi Iran pao pod uticaj SAD, to bi bio ozbiljan strateški gubitak za Kremlj. Ipak, Moskva se jedva oglašava na apele iz Teherana.

Pročitajte još:

• Putin sprema Ruse za sveopšti rat? Oglasile se sirene
• Smrt iranskog vođe budi strahove Putina i Kremlja: Maduro, pa Hamnei – eliminišu saveznike Rusije

U prvom planu je očekivani manjak raketa za odbranu Ukrajine, ali i prebacivanje američkih obaveštajnih kapaciteta na područje Zaliva. Prema ovim tačkama, Trampov napad na Iran nije mogao doći u bolje vreme za Putina, niti u gore vreme za Kijev.

Iscrpljivanje zaliha sistema "patriot"

I pre napada na Iran, Ukrajini su nedostajale rakete protivvazdušne odbrane (PVO). Sada iranski protivnapadi dodatno iscrpljuju zalihe raketa za američki sistem "patriot". Amerika ih ne proizvodi u dovoljnim količinama, pa su i pre sukoba postojale višegodišnje liste čekanja za evropske saveznike. To je omogućilo Rusiji da lakše probije ukrajinsku PVO i uništi energetsku infrastrukturu, ostavljajući milione ljudi bez struje i grejanja usred zime.

Od subote 28. februara SAD i zalivske države ispalile su stotine PVO raketa kako bi odbile iranske napade dronovima i projektilima. Analitičari procenjuju da zalivske države imaju zalihe za samo nekoliko dana, što znači da će Pentagon morati da povuče zalihe iz drugih regiona sveta. General Dan Kejn, načelnik Združenog štaba američke vojske, izjavio je da je Iran od početka kampanje ispalio više od 500 balističkih projektila i 2.000 bespilotnih letelica.

Problem nedovoljne proizvodnje

Iako Pentagon tvrdi da ima dovoljno municije, brojevi pokazuju drugačije. SAD godišnje proizvedu nešto više od 600 najnaprednijih raketa PAC-3 (Lockheed Martin). Za uništavanje samo jednog balističkog projektila obično su potrebne dve rakete sistema "patriot", a često i treća ili četvrta ako prvi par ne pogodi cilj.

Sistemi Patriot Shutterstock/Karolis Kavolelis

Proizvodnja jedne ovakve rakete, čija je vrednost više miliona dolara, može trajati mesecima. Kompanija Lokid Martin (Lockheed Martin) planira da poveća godišnju proizvodnju na 2.000 raketa, ali taj cilj je dostižan tek krajem 2030. godine.

• Ruska proizvodnja: Moskva trenutno može da proizvede oko 80 balističkih raketa mesečno.
• Ukrajinske potrebe: Kijevu je potrebno najmanje 60 raketa PAC-3 mesečno samo za odbranu od balističkih udara.
• Evropski manjak: Nemačka je još 2024. naručila osam novih sistema "patriot" (cena je 2 milijarde evra po bateriji), ali datum isporuke i dalje nije poznat.

Strateška greška Zapada

Nemački vojni stručnjak Niko Lange smatra da su Amerika i Evropa napravile veliku stratešku grešku jer nisu na vreme drastično povećale proizvodnju PVO sistema.

"Sada smo ranjivi i svi to znaju. Strategije Rusije, Irana i Kine redefinisane su saznanjem da proizvodimo premalo i presporo."

Američka vojska se sada prilagođava tako što sa ratnih brodova ispaljuje rakete tomahavk na Iran, pokušavajući da uništi lansere i fabrike na kopnu. Logika je jednostavna: jeftinije je uništiti bojevu glavu dok je još na zemlji nego je presretati u vazduhu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mesecima je tražio upravo te rakete (domet do 2.500 km) kako bi gađao ciljeve na teritoriji Rusije. Međutim, sve je manje verovatno da će mu taj zahtev biti ispunjen, jer Amerikanci troše te zalihe u ratu protiv Irana, a ostatak čuvaju za potencijalni sukob sa Kinom oko Tajvana.