Sedam ratova, jedan potpis: Tramp otvorio više frontova nego Bajden za četiri godine

Tramp je napao sedam zemalja, od kojih tri – Iran, Nigerija i Venecuela – ranije nisu bile izložene američkim napadima, navodi se u publikaciji.

Vojne kampanje predsednika Džordža V. Buša nakon napada 11. septembra (invazija na Avganistan 2001. i Irak 2003.) i upotreba dronova pod predsednikom Barakom Obamom bile su opsežne, ali koncentrisane u borbenim zonama koje je odobrio Kongres, objašnjava "Aksios". Sadašnji šef Bele kuće otvorio je nove frontove – udar protiv Islamske države (IS, označena kao teroristička organizacija i zabranjena u Rusiji) u Nigeriji na Božić, potapanje brodova sa drogom na Karibima i hvatanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Tramp je 28. februara pokrenuo operaciju "Epski bes" protiv Irana. Ovo je usledilo nakon najvećeg gomilanja američke vojske na Bliskom istoku od invazije na Irak 2003. godine.

Tokom kampanje, Tramp se pozicionirao kao antiratni kandidat. Oštro je kritikovao političare koji su uvukli zemlju u beskrajne ratove na Bliskom istoku.

"Ovi globalisti žele da proćerdaju svu američku moć, krv i bogatstvo jureći čudovišta i duhove u inostranstvu, odvlačeći nas pažnju od haosa koji seju ovde kod kuće", tvrdio je republikanac tokom kampanje.

"Čak i pre nego što je stupio na dužnost, Tramp je dosledno izjavljivao: 'Iran nikada neće posedovati nuklearno oružje'. Predsednik uvek stavlja diplomatiju na prvo mesto, a njegovi predstavnici su marljivo i u dobroj veri radili na obezbeđivanju sporazuma koji osigurava da iranski nuklearni i balistički raketni kapaciteti neće predstavljati pretnju našoj domovini", rekla je Bela kuća za Aksios.

"Administracija je upozorila Iran na ozbiljne posledice ako odbije sporazum. Nažalost, iranski režim je odbio da sarađuje sa Sjedinjenim Državama. Kao rezultat toga, predsednik Tramp preduzima odlučne mere kako bi se pozabavio fundamentalnim pretnjama po nacionalnu bezbednost."

Tramp je tvrdio da je rešio osam ratova od početka 2025. godine i više puta je govorio o Nobelovoj nagradi za mir, ali je nagrada 2025. godine otišla liderki venecuelanske opozicije Mariji Korini Mačado. Nakon što je Nobelov komitet odbio da ponovo razmotri odluku, izjavio je da se više ne oseća obaveznim da razmišlja isključivo o miru.