Božinović: Rat u Ukrajini promenio odnose snaga i dokazao da je svet multipolaran

On je istakao da je "pala u vodu" okosnica zapadne politike – da se ništa bez Zapada, odnosno bez Amerike, ne može završiti. 

"Ja mislim da je to jedan epohalan, istorijski događaj. Taj rat razotkrio je ono što se u početku nije možda videlo - da je svet multipolaran. Tokom ove četiri godine dogodilo se mnogo stvari koje su nepovratne. Sad se pokazalo da može i bez Amerike da se završi sukob ili da ona prosto neće da učestvuje u nekim stvarima kao neko ko će tu igrati suviše važnu ulogu, pogotovo ako je cela priča gubitnička, kao što je iz zapadnog ugla Ukrajina", rekao je Božinović za Tanjug.

Dodaje da je rusko-ukrajinski sukob doveo do toga da su velike sile, odnosno SAD, povlačile neočekivane poteze i da su Evropljani ostali zatečeni takvim delovanjem. 

"Evropa se našla u čudu da je NATO pakt u neočekivanoj, ili kako to pronicljivi analiičari kažu, očekivanoj krizi. Amerika se povlači iz NATO pakta, ostavlja Evropu samu u nadi ili s imperativom da jednom sama sebe odbrani ako se već oseća ugroženo", ukazao je Božinović.

Smatra da je Evropa zauzela potpuno pogrešan stav prema ratu u Ukrajini i upala u "antirusku histeriju" očekujući da će se tako afirmisati kao velika svetska sila.

Tanjug/AP Photo/Andrii Marienko

Božinović ističe da Evropa po svaku cenu želi da Moskvu predstavi kao pretnju za sve u okruženju i upada u varku i "vrzino kolo" da će jednoga dana biti toliko jaka da će Rusiju držati pod kontrolom.

"Vi sad imate jedan takav talas naoružavanja Evrope, da je to neobjašnjivo, osim onim što oni sami tvrde da očekuju da se dogodi, a to je da jednom zarate sa Rusijom za jedno 10, 15, 20 godina, i da tu državu tako onda obezvrede i da ona više ne predstavlja opasnost. A činjenica je da nije jasno šta je tu tačno opasnost i kome to Rusija tačno preti", naveo je Božinović. 

Diplomata ocenjuje da je jedino rešenje za Evropu, kako bi popravila svoju poziciju, da se distancira od NATO-a i atlantskog okvira svoje politike i da napravi korak, koji trenutno izgleda nemoguć, a to je da pokuša da uđe u dijalog sa Rusijom. 

"Nema nikakve sumnje da je rat u Ukrajini bio potreban Zapadu kao neki dugoročni izvor slabljenja Rusije. Javna je tajna da je to krenulo još od Majdana. Očekivalo se da će oslabiti Rusiju, da će ona da iskrvari i onda više neće biti veliki problem i velika sila. Mnoge računice te vrste su se izjalovile. Pokazalo se u najmanju ruku da Rusija može da se ponaša kao neko ko pobeđuje", naveo je Božinović. 

Napomenuo je da i Rusija ima debelog razloga da se zamisli da li je njen odgovor na Majdan, pogotovo pošto su osvojili Krim, bio dobar i da li je pametno da su ušli u ovakav rat.

"Ja smatram da je to veliki problem koji tek treba sami Rusi da rasprave, jer to je promenilo njihovo društvo. Tamo se za četiri godine, a to je duže nego Drugi svetski rat, vidi jedan zamor građanstva od toga, ne napreduje se ni u kom pogledu, a ni bitno na bojnom polju. Sumnjam da je ruski generalštab zamišljao pre četiri godine, da će četiri godine kasnije linija fronta biti tu gde je sada, da će uopšte postojati i da će se tako događaji razvijati", ocenio je Božinović.

Pročitajte još: 

• Zelenski: Primirje? Ne znam ništa o tome

• Isplivao snimak napada na Kijev, najgori dosad; Eksplozije se videle iz svemira VIDEO

Dodaje da bi Rusija bi imala interesa da fleksibilnije pristupi ponudi koju je dobila sa američke strane, a da bi, sa druge strane, Ukrajini najviše odbovaralo da se sve završi iako to podrazumeva prihvatanje svega onoga što su nepovratne posledice rata.

Govoreći o uticaju rata u Ukrajini na evropske zemlje, diplomata je ukazao da je Nemačka sama sebe infiltrirala u epicentar promena koje su zahvatile Evropu.

Retorika Nemačke u poslednje vreme, kako primećuje, potpuno se kosi sa tradicijama nemačke spojne politike kakve pamtimo poslednjih decenija ili posle Drugog svetskog rata.

"U nemačkom Bundestagu se nikad nije čulo do pre par meseci da Nemačka želi da bude najjača vojna sila ako je već ekonomski najjača. To je nešto što ni jedan od onih čuvenih nemačkih kancelara koje mi pamtimo ne bi se usudio da kaže", zapaža diplomata.

Dodaje da aktuelna retorika Berlina smeta zvaničnom Parizu i podseća da je EU upravo osnovana kako bi se nemačka držala pod nekom vrstom kontrole. 

"Kontrola Nemačke je Brisel. To je ta hipoteza. E sad, naravno, lako je to reći, Brisel treba sada da bude neko ko će znati da Nemačkoj kaže ne možeš ovako ili ovo ide predaleko. To se ranije nije događalo", ukazao je Božinović. 

Četvrta godišnjica početka rata u Ukrajini navršava se danas, pri čemu se sukobi na bojnom polju nastavljaju uporedo sa trilateralnim mirovnim pregovorima koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp.