"Putinova mentalno nestabilna diktatura"; Evropski parlament optužio Rusiju i Belorusiju

U rezoluciji se snažno osuđuje "nezakonita i neopravdana" ruska agresija na Ukrajinu, za koju je rečeno da predstavlja "očigledno kršenje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija", navodi se u saopštenju koje je objavljeno na internet stranici Evropskog parlamenta.

U saopštenju se navodi da poslanici Evropskog parlamenta smatraju Rusiju, njeno rukovodstvo i režim u susednoj Belorusiji, odakle je Rusija pokrenula napade na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, potpuno odgovornim za rat, ratne zločine i zločin agresije, a takođe je osuđena umešanost iranskog i severnokorejskog režima u rat u Ukrajini.

Parlament je naveo da zahteva od Rusije da odmah obustavi vojne akcije, povuče se sa svih međunarodno priznatih ukrajinskih teritorija, oslobodi pritvorenike i deportovane civile, uključujući decu, i da okonča kršenje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine.

• Jeziva poruka Vladimira Vladimiroviča: Dignuće ga u vazduh?
• Tramp ima plan: Kraj rata u Ukrajini do američkog Dana nezavisnosti?
• Američke rakete ATACMS raznele Ruse FOTO

Poslanici Evropskog parlamenta su ponovili da neće priznati nijednu okupiranu ukrajinsku teritoriju kao rusku. U tekstu rezolucije, EP je potvrdio da budućnost Ukrajine leži u EU, preporučio je ubrzanje integracije Ukrajine u jedinstveno tržište i ubrzanje priprema EU za buduće proširenje kroz unutrašnje institucionalne reforme.

Evropski parlament je takođe pozvao EU i njene države članice da preuzmu veću odgovornost za evropsku bezbednost, i da povećaju vojnu, političku i diplomatsku podršku Ukrajini. U rezoluciji se navodi da budući mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije mora da bude potkrepljen snažnim i kredibilnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, koje bi mogle da se uporede sa Članom 5 NATO-a, koji predviđa da sve zemlje reaguju ako je bilo koja članica tog saveza napadnuta, i Članom 42(7) Ugovora o EU, koji predstavlja klauzulu o solidarnosti u zajedničkoj odbrani u slučaju napada.

Rezolucija predviđa i da svaki mirovni sporazum mora da poštuje međunarodno pravo, da osigura odgovornost, uključi reparacije i ne ograničava pravo Ukrajine na samoodbranu ili izbor saveza. Poslanici Evropskog parlamenta su istakli i da nikakve odluke o Ukrajini ili Evropi ne smeju da se donose bez Ukrajine ili Evrope.

U tom cilju, u rezoluciji se pozdravljaju nove multinacionalne bezbednosne inicijative za Ukrajinu, uključujući predložene snage zapadnih saveznika Ukrajine u kombinaciji sa bezbednosnim garancijama, ali izražava se zabrinutost povodom toga što bi takve garancije stupile na snagu tek nakon što se postigne dogovor o prekidu vatre.

Zabrinutost zbog SAD-a

Poslanici EP su takođe izrazili zabrinutost zbog trenutnog pristupa Sjedinjenih Američkih Država mirovnim pregovorima, uz ocenu da Vašington izgleda daje prioritet kratkoročnim dogovorima i očuvanju "strateške stabilnosti" sa Rusijom, u odnosu na istinske razgovore koji vode ka sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru zasnovanom na međunarodnom pravu. Traži se i povećanje sankcija protiv Rusije i kontinuirano odvajanje od ruske energije, uključujući naftu i sve naftne derivate, uranijum, obogaćeni uranijum i nuklearno gorivo i usluge, kao i trajni prekid rada gasovoda Severni tok.

Poslanici Evropskog parlamenta osudili su deportaciju ukrajinske dece u Rusiju, i podržali su međunarodne napore da se obezbedi njihov povratak. Evropski parlament je u rezoluciji naveo da želi proširene sankcije protiv ruskih institucija i zvaničnika koji su umešani u ratne zločine, strože sankcionisanje zaobilaženja uvedenih sankcija, zabranu ulaska u Šengensku zonu za rusko vojno osoblje koje je umešano u rat u Ukrajini.

• Kremlj "zagrmeo": Prljava bomba? To je pretnja
• BBC objavio jeziva svedočenja: Klik, klak.. beng; Mrtav je

U rezoluciji EP traži da se ruska privatna vojna Vagner grupa i njeni naslednici označe kao terorističke organizacije. Tekst rezolucije je na vanrednoj parlamentarnoj sednici, koju je vodila predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola, usvojen sa 437 glasova za, 82 protiv i 70 uzdržanih.

"Četiri godine kasnije, Evropski parlament nije izneverio Ukrajinu. Jer znamo da kada stojimo zajedno, Ukrajina i Evropa stoje snažno. Bezbednost Ukrajine je bezbednost Evrope, sloboda Ukrajine je sloboda Evrope, a budućnost Ukrajine je u Evropi", kazala je Metsola.

Zelenski zahvalan

Obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta putem video-snimka iz Kijeva, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je zahvalnost Evropskom parlamentu na kontinuiranoj podršci Ukrajini, navodeći da Ukrajinci zaista osećaju "da je mnogim Evropljanima stalo do toga šta će se desiti sa Ukrajinom".

"Nikada nismo izabrali ovaj rat, nismo ga izazvali i činimo sve što možemo da ga zaustavimo", kazao je Zelenski.

On je istakao da "mentalno nestabilna diktatura" ruskog predsednika Vladimira Putina predstavlja agresivnu pretnju i za ruske susede i za Evropu, i da sam Putin, prema njegovim rečima, nije u stanju da prihvati "da negde ljudi mogu da žive drugačije i uživaju u životu koji nije onaj koji on preferira".

Zelenski je naglasio potrebu za kredibilnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu kako bi se sprečilo da Rusija nastavi svoju agresiju u Evropi. Govoreći o važnosti održavanja "transatlantskog jedinstva i saradnje u sadašnjim uslovima", Zelenski je rekao da je zahvalan svima koji rade na očuvanju ove globalno važne veze.