"Sve su znali, ali Zelenski nije verovao – odbacivao je dokaze, do poslednjeg trenutka"

U izveštaju, zasnovanom na više od 100 intervjua sa visokim obaveštajnim zvaničnicima i drugim insajderima iz nekoliko zemalja, navodi se da je ukrajinska vlada bila "potpuno nespremna" za predstojeći napad Rusije.

Istraga navodi da je, posebno, predsednik Volodimir Zelenski mesecima odbacivao sve upornija upozorenja Sjedinjenih Država, smatrajući ih panikom.

"U poslednjim nedeljama (pre 24. februara 2022. godine), (ukrajinski) obaveštajni lideri su počeli da shvataju situaciju, raspoloženje se promenilo. Ali (ukrajinsko) političko rukovodstvo jednostavno je odbijalo da to prizna do samog kraja", rekao je jedan od američkih obaveštajnih oficira.

Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost tadašnjeg predsednika SAD Džoa Bajdena, rekao je da su dokazi koje je pružila američka strana "nepobitni", ali da partneri nisu želeli da im poveruju.

Pročitajte još:

• "Borićemo se" VIDEO
• "To je ultimatum"

"Mislio sam da su dokazi koje smo predstavili nepobitni. Nismo krili ništa što bi, da su to videli, promenilo situaciju. Samo su bili uvereni da to (plan za potpunu rusku invaziju) nema smisla", rekao je.

"Ovo je zaista ozbiljno"

Krajem oktobra 2021. godine, CIA i MI6 poslali su Kijevu memorandume u kojima su izneli svoje procene da Rusija priprema potpunu invaziju na Ukrajinu. Kasnije, nakon posete Moskvi tadašnjeg direktora CIA Vilijama Bernsa, dva američka zvaničnika koja su bila deo putovanja odvojila su se od delegacije i odletela u Kijev, gde su obavestili dva visoka ukrajinska zvaničnika o zabrinutosti SAD.

"U suštini smo rekli: 'Pratićemo situaciju. Videćete obaveštajne podatke. Ovo nije obično upozorenje, ovo je zaista ozbiljno. Verujte nam'", rekao je američki zvaničnik Erik Grin. Ukrajinska vlada, rekao je, reagovala je skeptično.

U međuvremenu, ukrajinske obaveštajne službe su primećivale znake povećane ruske aktivnosti mnogo pre invazije velikih razmera. Gardijan citira tadašnjeg šefa SBU, Ivana Bakanova, koji je rekao da su Rusi godinu dana pre invazije počeli aktivno da pokušavaju da regrutuju osoblje u Ukrajini na svim nivoima – sve do vozača i najnižih državnih zvaničnika.

Istraga takođe navodi da je SBU pratila tajne sastanke između oficira ruskog FSB-a i ukrajinskih državnih službenika ili političara. Ovi sastanci su se često održavali u luksuznim hotelima u Turskoj ili Egiptu, gde su Ukrajinci stizali pod maskom turista. Rusija se nadala da će takvi ljudi delovati kao peta kolona unutar Ukrajine kada za to dođe vreme.

"Pre nego što sam došao u SBU, i ja sam mislio da možemo da postignemo dogovor sa Rusima. Ali kada svaki dan vidite kako pokušavaju da ubiju i regrutuju ljude, shvatite da imaju drugačiji plan, da jedno govore, a drugo rade", rekao je Bakanov.

Uprkos svemu, Kijev je verovao da su američka upozorenja preuveličana.

"Ukrajina se osam godina borila protiv ruskih marionetskih snaga u Donbasu, ali ideja o ratu velikih razmera – sa raketnim napadima, tenkovskim kolonama i maršem na Kijev – delovala je nezamislivo", navodi se u članku.

Zvaničnik evropske obaveštajne službe rekao je u intervjuu za publikaciju da je ovaj stav ostao nepromenjen u brifinzima ukrajinskih zvaničnika nekoliko meseci pre invazije velikih razmera.

"Poruka (ukrajinskog rukovodstva pre invazije) je bila: 'Ništa se neće desiti, sve je ovo prazno hvalisanje.' Verovali su da je najverovatnija opcija sukobi u Donbasu", rekao je ovaj sagovornik.

Zelenski bio uveren do kraja

Nekoliko ukrajinskih izvora je reklo da veruju da je Zelenski bio čvrsto uveren da do invazije velikih razmera neće doći, pošto ga je u to uverio tadašnji načelnik kabineta Andrij Jermak. Jermak je verovao da Rusija deluje "u sivoj zoni hibridnog ratovanja" i da se neće upustiti u veliku invaziju koja bi "nepovratno prekinula odnose sa Zapadom".

Zelenski i Jermak EPA/ALESSANDRO DELLA VALLE

Kada je britanski ministar odbrane Ben Volas posetio Kijev sredinom novembra 2021. godine, rekao je Zelenskom da je, po mišljenju Londona, ruska invazija sada pitanje "kada", a ne "ako". Volas je pozvao Zelenskog da počne da priprema zemlju za rat.

"Ne možeš toviti svinju na pijačni dan", rekao je britanski ministar ukrajinskom predsedniku, prema izvoru upoznatom sa sastankom. Međutim, činilo se da je Zelenski samo "pasivno slušao" ove informacije.

Međutim, na kraju članka, Gardijan zaključuje da, iako su London i Vašington precizno i detaljno procenili plan invazije ruskog predsednika Vladimira Putina – sve do njegove želje da brzo zauzme Kijev — i SAD i Velika Britanija su potcenili ukrajinski otpor i precenili ruske vojne sposobnosti (kao i Putin, dodaju autori publikacije). I Amerikanci i Britanci bili su uvereni da će Rusi uspeti da zauzmu ukrajinsku prestonicu i da će se rat brzo pretvoriti u gerilsku fazu za ukrajinske branioce.

Umesto toga, evropske službe, koje su pogrešile u vezi sa mogućnošću invazije – Francuska, Nemačka, pa čak i Poljska dugo nisu verovale u to – koristile su ovu neslaganje kao objašnjenje za svoj stav u to vreme 2022. godine.

"Nismo verovali da će se to dogoditi jer smo mislili da je ideja da mogu da uđu u Kijev i jednostavno postave marionetsku vladu apsolutno luda", rekao je jedan evropski obaveštajni zvaničnik. "Kako se ispostavilo, zaista je bilo apsolutno ludo."

Jedan neočekivani faktor, pored snage ukrajinskog otpora, bio je prkosni stav Zelenskog u prvim danima nakon invazije, priznaje Gardijan. Vašington je, kao i Moskva, pretpostavio da će ili biti ubijen ili pobeći čim rakete počnu da lete.

Zelenski i Bajden EPA-EFE/ALEXANDER DRAGO / POOL

"Bajden ga je pozvao da napusti prestonicu, ili čak zemlju, kako bi osigurao svoju bezbednost. Ali Zelenski je ostao, a njegov inspirativan nastup kao ratnog lidera tokom ključnih prvih nedelja invazije pomogao je da se ukrajinsko društvo okupi protiv osvajača. Takođe je zakopano pitanje njegovog potpunog neuspeha da posluša upozorenja SAD dok se (rusko) vojno gomilanje nastavljalo", zaključuje publikacija.

Rusija je 24. februara 2022. godine pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu. Tokom tog vremena, izgubila je oko 1.257.880 ljudi, prema podacima Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.