Borba sa "Velikim Sotonom"; Ajatolah Hamnej na životnom raskršću – Iran ide u džihad?

Nakon bombardovanja u junu 2025. godine, američki predsednik Donald Tramp ponovo preti da će bombardovati Iran zbog njegovog nuklearnog i raketnog programa, podrške savezničkim grupama na Bliskom istoku i gušenja domaćeg otpora, iako pregovori kojima se želi da spreči rat i dalje traju.

Ajatolah Ali Hamnej (86) dominira Islamskom Republikom od 1989. godine, kada je preuzeo doživotno vođstvo nasledivši utemeljitelja države, ajatolaha Ruholaha Homeinija.

Ostao je njen glavni stub, brutalno gušeći studentsku pobunu 1999. godine, masovne proteste izazvane osporavanim predsedničkim izborima 2009. godine, kao i talas protesta 2019. godine.

• To je to? Trampova armada kreće FOTO/VIDEO
• Poruka Irancima: Kontaktirajte Mosad

Najveći izazov od revolucije

Noseći crni turban sejida, potomaka proroka Muhameda, i gustu belu bradu, Hamnej je nadvladao i pokret "Žena, život, sloboda" 2022. i 2023. godine, izazvan smrću Mahse Amini, koja je pritvorena zbog navodnog kršenja strogog kodeksa oblačenja za žene.

Bio je primoran da se skriva tokom dvanaestodnevnog rata u junu 2025. godine, izazvanog dosad neviđenim napadom Izraela, koji je razotkrio duboku penetraciju izraelskih obaveštajnih službi u iranske strukture. Ipak, preživeo je rat i suočen sa novim talasom protesta koji je snažno potresao zemlju u januaru, poručio je da Iran neće pokleknuti.

U televizijskom obraćanju povodom 47. godišnjice Islamske revolucije 11. februara, Hamnej je istakao da je revolucija spasila Iran od stranog uticaja i upozorio da vanjske sile stalno nastoje vratiti stari poredak.

Naglasio je da se moć nacije zasniva na jedinstvu, a ne na projektilima, pohvalivši postojanost Iranca.

"Pokazali ste postojanost i odlučnost, pokažite ih ponovno u svakoj situaciji kako biste osujetili očekivanja neprijatelja", rekao je Hamnej.

Iako je represijom ugušio proteste, koji su po ocenama aktivista za ljudska prava odneli hiljade života, njegova moć analitičarima deluje krhkija nego ikada.

Nezadovoljstvo naroda

Pod Hamnejem, "sistem se suočavao sa ponovljenim narodnim protestima, gušeći ih čeličnom rukom i nastavljajući sa istim lošim upravljanjem kao i pre", ocenila je Međunarodna krizna grupa u januaru.

U jeku stalnih pretnji izraelskim ili američkim napadima, Hamnej je pod strogom zaštitom. Njegovi javni nastupi su retki, nikada se ne najavljuju unapred niti prenose uživo.

Od kako je stupio na dužnost, nikada nije napustio zemlju, sledeći primer Homeinija nakon povratka iz Francuske 1979. godine. Njegovo poslednje poznato putovanje u inostranstvo bilo je 1989. godine, kada je posetio Severnu Koreju. Njegova starost izaziva nagađanja o zdravlju. Desna ruka mu je delimično paralizovana nakon pokušaja atentata 1981. godine, za koji su vlasti okrivile Narodne mudžahedine (MEK), nekadašnje saveznike Islamske revolucije, danas zabranjenu grupu.

Aktivizam i odanost

Politički aktivizam ovog sina imama, rođenog u siromašnoj porodici, protiv šaha Reze Pahlavija, kojeg su podržavale SAD, odveo ga je u zatvor tokom 1960-ih i 1970-ih godina. Njegova odanost Homeiniju nagrađena je 1980. godine kada mu je poverena ključna uloga vođenja molitvi petkom u Teheranu.

Hamnej je izabran za predsednika 1981. godine, nakon ubistva Mohamada Alija Radžaija (takođe pripisanog MEK-u). Na toj dužnosti je ostao dva mandata, do 1989. godine. Bio je prvi klerik na toj funkciji, ali nije bio favorit za Homeinijevog naslednika.

Homeini je neposredno pre smrti 1989. odbio favorita, ajatolaha Hoseina Montazerija, koji je osudio masovna pogubljenja članova MEK-a i drugih disidenata. Nakon Homeinijeve smrti, 3. juna, Hamnej je prvobitno odbio nominaciju Veća stručnjaka za vrhovnog vođu, pre nego što su ga klerici potvrdili.

Ključnu ulogu odigrao je tadašnji predsednik parlamenta Akbar Hašemi Rafsandžani, koji je posvedočio da je Homeini privatno rekao da je Hamnej dostojan naslednik.

Njegov stisak nad vlašću nikada nije popustio. Nadzirao je šest izabranih predsednika, uključujući i umerene poput Mohamada Hatamija, kojima je bilo dozvoljeno da pokušaju oprezne reforme i približavanje Zapadu. Uvek se svrstavao na stranu tvrdolinijaša, održavajući radikalnu ideologiju, uključujući konfrontaciju sa "Velikim Sotonom", SAD, i odbijanje priznanja Izraela.

Hamnej ima šestoro dece, četiri sina i dve kćeri, ali se samo sin Modžtaba, koji neformalno upravlja njegovom kancelarijom, smatra mogućim naslednikom. Hamnej je pod američkim sankcijama od 2019. godine. Zadnjih godina češće se pojavljuje u javnosti i dobio je titulu ajatolaha, što je nužno za razmatranje budućeg vrhovnog vođe.

Upozorenje na džihad

Iranski parlament je u januaru poručio da bi napad na Hamneja izazvao džihad ili sveti rat.

"Svaki napad na vrhovnog vođu znači objavu rata celom islamskom svetu i može dovesti do proglašenja džihada i odgovora islamskih boraca širom sveta", rekao je Odbor za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, prenosi Reuters, pozivajući se na Iransku studentsku novinsku agenciju (ISNA).