Merkelova se vraća

"To je apsurdno", rekao je portparol Merkelinog kabineta za Tagešpigl, odbacujući izveštaje da bi Zelena stranka mogla da nominuje Merkelovu zbog njene popularnosti među glasačima te partije.

"Rukovodstvo CDU drhti: vruća glasina o novoj visokoj poziciji za Merkelovu", "Hoće li postati predsednica države? CDU drhti zbog glasine o Merkelovoj iz tabora Zelenih", bili su naslovi jutrosnjih nemačkih portala Bild.de i Focus.de koji su odjeknuli u nemačkoj javnosti poput bombe.

Penzionisana Angela Merkel ponovo je u centru političkih spekulacija u Nemačkoj, nakon što je objavljeno da bi bivša kancelarka mogla biti kandidatkinja za saveznu predsednicu 2027. godine. Iako nema zvanične potvrde vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ili drugih stranaka, sama činjenica da se njeno ime ponovo pojavljuje u ovoj ulozi izazvala je burne reakcije na političkoj sceni.

Bild piše o "iznenađujućem scenariju" koji kruži političkim Berlinom, dok Focus govori o mogućoj kandidaturi koja bi mogla da promeni odnos snaga nakon predsedničkih izbora 2027. godine. Oba medija naglašavaju da je reč o spekulaciji, ali da se ta ideja ozbiljno razmatra u određenim krugovima.

U centru ovih proračuna je odnos između penzionisane Merkelove i sadašnjeg kancelara Fridriha Merca. Iako su iz istog hrišćansko-demokratskog tabora (CDU), njihov politički sukob traje više od dve decenije. Merkelova je marginalizovala Merca unutar CDU početkom 2000-ih, i njihov sukob nikada nije izglađen. Nakon povlačenja iz politike 2021. godine, Merc je pomerio stranku udesno, dalje od levo orijentisanog centrističkog kursa koji je obeležio Merkelinu eru.

Pročitajte još:

• Potpuno iznenađenje: Stiže i Angela Merkel...
• Šok: Angela Merkel u Epstajnovim fajlovima FOTO

Upravo zato neki vide razlog zašto se ideja da bi Merkelova mogla biti protivteža Mercu i jačanju desnice pominje u krugovima opozicionih Zelenih, a delimično i socijaldemokratskog SPD-a. Kao predsednica, ona ne bi imala izvršna ovlašćenja, ali bi imala snažan simbolički i moralni autoritet. Njena kandidatura bi, prema ovim tumačenjima, mogla da pošalje poruku kontinuiteta i umerenosti, za razliku od tvrđeg kursa sadašnjeg kancelara. Istovremeno, Merkelova i dalje uživa poštovanje među delom članstva CDU, što bi potencijalno otežalo Mercu da se otvoreno suprotstavi takvoj ideji.

Nemački savezni predsednik ima više ceremonijalnu ulogu i ne biraju ga direktno građani, već Savezna skupština (Bundesversammlung), posebno telo koje se sastaje svakih pet godina isključivo u tu svrhu. Čine ga svi predstavnici Bundestaga i jednak broj predstavnika koje imenuju pokrajinski parlamenti. Za izbor je potrebna apsolutna većina u prva dva kruga glasanja, dok je u trećem dovoljna relativna većina. Upravo zato je sposobnost postizanja širokog političkog konsenzusa ključna.

Merkel Christoph Soeder / AFP / Profimedia

U ovom kontekstu, opozicioni Zeleni i SPD mogli bi da igraju važnu ulogu. Ukoliko bi odlučili da podrže kandidata van trenutne vladajuće većine, mogli bi da odluče o ishodu, posebno ako je odnos snaga u Bundestagu i pokrajinama čvrst. U nekim od ovih krugova, prema izveštajima medija, Merkelova se smatra figurom koja bi mogla da okupi širi centristički blok i spreči dalju polarizaciju političke scene.

Istovremeno, unutar CDU se razmatraju i druga imena. Predsednica Bundestaga, Julija Klekner, i ministarka prosvete, Karin Prin, pominju se kao moguće kandidatkinje za poziciju predsednice države. Obe pripadaju CDU i uživaju veliko poverenje kancelara Merca, a njihova kandidatura bi predstavljala jasnu poruku kontinuiteta unutar hrišćansko-demokratskog tabora.

Političko nasleđe Merkelove i dalje snažno oblikuje debatu. Tokom migrantske krize 2015. godine, odlučila je da će Nemačka primiti stotine hiljada izbeglica, uz poruku "Wir schaffen das" (Uradićemo to). Ova odluka je ojačala njen međunarodni ugled u liberalnim krugovima, ali je i produbila podele unutar zemlje i doprinela jačanju desničarskih populističkih snaga, a najznačajnija je Alternativa za Nemačku (AfD). Čak i ranije, tokom krize evrozone, Merkelova je bila ključna figura u oblikovanju evropskih paketa, pomoći i fiskalne discipline, što joj je donelo reputaciju najmoćnijeg političara u Evropi.

Sama mogućnost da se Angela Merkel vrati na politički vrh, čak i u ceremonijalnoj ulozi, pokazuje koliko njena politička senka još uvek leži u Nemačkoj – i koliko je trenutni balans snaga u Berlinu još uvek vezan za njeno nasleđe. Trenutni nemački savezni predsednik je socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer, koji je na toj funkciji od 2017. godine.