Bosna leži na bogatstvu: Pronađeni slojevi zlata i srebra na samo 6 metara dubine

Najnovijim pronalaskom je ovo poznato područje bogato mineralima prošireno za oko 170 metara.

Na dubini od 12 metara pronađeno je 0,43 grama zlata po toni stene. Da nije reč o izolovanom nalazištu, koje je pokazalo da se zlato nalazi relativno blizu površine, potvrđuju i pronađeni slojevi koji sadrže srebro i druge metale prenosi Poslovni dnevnik.

Istraživači su zlato pronašli na više mesta duž iste linije sever–jug, u zoni dužoj od 850 metara, koja još uvek nije detaljno istražena, zbog čega u kompaniji koja ima 90% udela u projektu Viogor-Zanik, očekuju i dodatna otkrića u Brezanima.

Plitko i u više slojeva

Ovaj lokalitet se nalazi 8,4 km južno od rudnika Mineco Ltd. Sase, koji proizvodi približno 330.000 tona koncentrata olova-cinka-srebra-zlata godišnje.

Na lokalitetu Brezana, pojašnjavaju iz kompanije, zlatna mineralizacija nalazi se u stenama koje su prirodno promenjene toplotom i hemijom. Jedna od bušotina otkrila je slojeve stena sa zlatom i drugim metalima, posebno blizu mesta gde se različite stene spajaju.

Srebro

Srebro je pronađeno najviše u obliku sitnih pukotina i kamenih komadića cementiranih mineralima.

• Cene zlata porasle za više od dva odsto
• Niče prva "zlatna ulica" na svetu
• Zlato samo kulja: Rogozna opet iznenadila

Bušotina je pokazala vrednosti do 60 grama srebra po toni stene, na dubini od samo šest metara. Sve ukazuje da se ovi vredni metali nalaze relativno plitko i u više slojeva.

Nije iznenađenje

Osim Brezana, i lokalitet Čumavići pokazao je potencijal. Bušenjem u trećoj fazi istraživanja otkrivene su tri zone bogate metalima: Joseva, Čumavići Crest i vodeći sistem na Cumavici Ridgeu, te su do sada na ovom lokalitetu pronađeni cink, olovo, srebro i antimon, dok se minerali pojavljuju u pukotinama stena i u malim žilama kvarca i kalcita. Ove pukotine izlaze na površinu, a ponekad se minerali mogu videti i golim okom u njima.

Ova nalazišta ne iznenađuju, rudarenje u Istočnoj Bosni postojalo je još u antici, u rimskom periodu, kada su se eksploatisali olovo, srebro i gvožđe. Domavija je u antičkom periodu predstavljala sedište objedinjene rudarske oblasti Panonije i Dalmacije koje se nalazilo na području tadašnje Argentariae (današnja šira oblast Srebrenice). Zbog bogatih nalazišta rude srebra tokom rimskog razdoblja bila je predmet zanimanja Rimljana, a zatim i njihovog osvajanja.