"Da, ovo što Tramp radi je fašizam"

Rauh spremno priznaje da je godinama odbijao da koristi termin fašizam za Trampa. Delom zato što je termin nejasan i često se zloupotrebljava, delom zato što se istorijski fašizmi razlikuju jedan od drugog, a delom zato što se Tramp nije u potpunosti uklapao u klasične obrasce Musolinija ili Hitlera u svom prvom mandatu.

Ranije je Trampovu vladavinu opisao kao patrimonijalizam – sistem u kome vođa tretira državu kao lično vlasništvo i produžetak sopstvenog posla. Ali, naglašava Rauh, patrimonijalizam je stil vladavine, a ne ideologija. Fašizam je nešto drugo: agresivan, revolucionaran i usmeren na slamanje otpora i preoblikovanje društva.

Pročitajte još:

• Tramp povlači radikalan potez: Okidač – svirepo ubistvo i masovni protesti
• "Dosta je diktata iz Vašingtona"

Zašto se to promenilo?

U poslednjoj godini, piše Rauh, Trampov projekat je prestao da bude puko lično osvajanje moći i počeo je da poprima jasne ideološke i operativne elemente fašizma.

Govori se o teritorijalnim pretenzijama, zahtevima za neograničenom moći, otvorenom divljenju autoritarnim režimima, politizaciji pravosuđa, demonstrativnoj brutalnosti, stvaranju paravojnih struktura i sistematskom kršenju prava.

"Kada se činjenice promene, menjam i mišljenje", piše Rauh. U celini, dodaje, nevoljnost da se to imenuje postaje obmanjujuća.

Kršenje normi, namerno gaženje pristojnosti i korišćenje sile

Fašizam, objašnjava Rauh, svesno uništava građanske norme jer mu smetaju. Tramp to radi od početka: vređa ratne veterane, novinare, žene, manjine, migrante.

To nije slučajnost, to je metoda. Ismevanje pristojnosti otvara prostor za strah, ogorčenost i potrebu za dominacijom – emocije sa kojima liberalna demokratija ne može da se takmiči.

I, dok liberalne države koriste nasilje kao poslednje sredstvo, fašizam ga slavi. Rauh navodi Trampovo veličanje nasilnih gomila, opravdanja za mučenje, fantazije o pucanju na demonstrante i novinare, i propagandne snimke racija i hapšenja koje vlada sama proizvodi.

Nasilje nije sporedni efekat, već poruka: moć se demonstrira silom.

"Sila je pravo"

Fašistički pogled na svet zasniva se na ideji da jaki rade šta žele, a slabi pate. Rauh podseća na Trampovo ponižavanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Ovalnom kabinetu, ali i na izjavu Stivena Milera:

"Živimo u svetu kojim vlada sila, sila i moć. To su gvozdeni zakoni sveta."

Takav stav, piše Rauh, je u potpunoj suprotnosti sa američkom i hrišćanskom moralnom tradicijom, ali se savršeno uklapa u fašističku logiku.

Politizacija pravde

Fašizam priznaje zakon samo kada mu odgovara. Tramp je otvoreno pozivao na zatvaranje političkih protivnika, relativizovao Ustav i pretvorio federalne institucije u oruđa osvete.

Rojters je zabeležio da je više od 470 pojedinaca i institucija bilo meta odmazde otkako je Tramp ponovo preuzeo dužnost. Samo to, zaključuje Rauh, bilo bi dovoljno da Sjedinjene Države opasno skliznu ka fašističkom modelu.

Dehumanizacija i neprijatelji naroda

Fašizmu su potrebni neprijatelji koji su "štetočine", "đubre", "neljudi". Tramp opisuje imigrante kao one koji "truju krv zemlje", političke protivnike kao "gamad", a njegov potpredsednik otvoreno govori o "neljudima".

Takav jezik nije retorički višak – služi za legitimizaciju represije.

Policijska država i kolektivno kažnjavanje

Rauh opisuje američku Službu za imigraciju i carinu (ICE) kao ogromnu paravojnu strukturu sa gotovo neograničenim ovlašćenjima, sa budžetom većim od većine nacionalnih vojski. Hapšenja bez naloga, maskirani agenti, namerno prikazivanje sile i javno ponižavanje – sve to podseća na klasične fašističke taktike.

Protesti se susreću sa masovnim raspoređivanjem federalnih snaga, ne radi reda, već radi zastrašivanja.

Napadi na medije

Tramp je proglasio medije "neprijateljima naroda", pretio im je da će im oduzeti licence, tužio ih, manipulisao njihovim vlasništvom i selektivno delio pristup.

Rauh upozorava: ovo je isti obrazac koji je Viktor Orban koristio u Mađarskoj. Jedina razlika je što je američki sistem otporniji – za sada.

Agresija i prezir prema međunarodnom pravu

U svom drugom mandatu, Tramp više ne krije svoje teritorijalne ambicije: pretnje Grenlandu, otvoreno predatorsku politiku prema Venecueli, prezir prema savezima i međunarodnom pravu.

Ovo su, piše Rauh, potezi koji podsećaju na Evropu 1930-ih.

Kult vođe

"Samo ja mogu to da popravim" nije lapsus, već program. Tramp gradi kult ličnosti, ne krijući da sebe vidi iznad Ustava i institucija.

Kao što je i sam rekao za Njujork tajms: jedine granice njegove moći su njegov um i njegov moral.

Zašto je važno nazvati to pravim imenom?

Rauh na kraju odbacuje prigovor da reč "fašizam" otuđuje birače. Naprotiv: ako ne imenujemo ono što gledamo, ne možemo mu se suprotstaviti.

Tramp, zaključuje on, gradi nešto novo na starim principima. To nije kopija Musolinija ili Hitlera, već fašizam prilagođen 21. veku.

Amerika još nije fašistička država – institucije, sudovi i mediji i dalje postoje. Ali ima fašističkog predsednika. A da bismo se time bavili, prvo moramo jasno reći šta je to.