Saveznik proglasio kraj američke ere; "Govor koji će u istorijskim knjigama ostati vekovima"

Kako navodi Bertan, koji je poznat po detaljnim analizama geopolitičkih odnosa između Zapada i Istoka, Karni je, kroz Havelovu čuvenu analogiju sa "prodavcem voća", razbio iluziju američke hegemonije.

"Nemojte se zavaravati, govor Marka Karnija u Davosu mogao bi se pokazati kao jedan od najvažnijih govora bilo kog globalnog lidera u poslednjih 30 godina", ističe Bertran.

Dodaje da je ovo vrsta govora koja će verovatno ostati u istorijskim knjigama vekovima.

"Nije preterivanje reći da je potencijalno toliko značajno. Ovo nije rečeno iz saosećanja prema govorniku. U stvari, moglo bi se očekivati da će Karni, s obzirom na svoje besprekorne akreditive u liberalnom establišmentu, biti "skojen od iste tkanine" kao i većina njegovih evropskih kolega. Umesto očekivanog "Trudoa 2.0", javnost je svedočila performansu bližem De Golu sa anglo-kebečkim akcentom. Karnijev govor se vrti oko čuvene analogije Vaclava Havela sa trgovcem. To, samo po sebi, sve govori", kaže Bertran.

Havelov "život laži"

Vaclav Havel je, naravno, bio poznati češki disident koji je, možda više od bilo koga drugog, najavio kraj Sovjetskog Saveza i, posledično, Hladnog rata. On je takođe bio poslednji predsednik Čehoslovačke, a analogija sa trgovcem, kako je citirana u Karnijevom govoru, glasi ovako:

"(Vaclav Havel) je postavio jednostavno pitanje: Kako je komunistički sistem opstao? Njegov odgovor je počeo sa trgovcem voćem i povrćem. Svakog jutra ovaj trgovac stavlja znak u svoj izlog: 'Radnici sveta, ujedinite se!' On u to ne veruje. Ali ipak stavlja znak, kako bi signalizirao poslušnost, kako bi se slagao. A pošto svaki trgovac u svakoj ulici radi isto, sistem opstaje."

Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber

Bertran navodi da sistem opstaje ne samo kroz nasilje, već i kroz učešće običnih ljudi u ritualima za koje privatno znaju da su lažni.

"Havel je to nazvao 'življenjem u laži'. Moć sistema ne dolazi iz njegove istine, već iz spremnosti svih da se ponašaju kao da je istina. I njegova krhkost dolazi iz istog izvora: kada čak i jedna osoba prestane da se ovako ponaša, kada prodavac povrća ukloni svoj znak, iluzija počinje da puca", kaže Bertran.

Kraj američke hegemonije

Karnijev zaključak je jasan: on kaže da je "vreme da kompanije i zemlje skinu svoje znakove", a taj znak je "američka hegemonija".

On dodaje, u još jednoj referenci na Havelovu analogiju: "Ne može se 'živeti laž' uzajamne koristi kroz integraciju kada integracija postane izvor potčinjenosti."

"Vredi razmisliti koliko je ovo izvanredno. Jedan od najbližih američkih saveznika, čovek iz zemlje G7, zemlje 'Pet očiju', zemlje NATO-a i prvog američkog suseda!, direktno i zvanično, na globalnoj sceni, uporedio je američku hegemoniju sa Sovjetskim Savezom i eksplicitno proglasio njen kraj", kaže Bertran.

Dodaje da, slično Havelovom eseju, Karni ovde u suštini izjavljuje da je Zapad izgubio novi Hladni rat, u meri u kojoj ga je uopšte bilo.

"To je to. Nema povratka, istina je izašla na videlo. Kada 'vlasnik prodavnice', posebno prodavnice simbolične kao što je Kanada, odluči da skine znak, priča je završena. Kao centralni bankar, Karni to zna bolje od bilo koga. Svetski poredak, poput poverenja u valutu, oslanja se na održavanje verovanja. Kada učesnici priznaju fikciju, kao što je Karni upravo uradio, sam sistem se raspada. To je formalni koncept u teoriji igara, prelazak sa privatnog na opšte znanje pokreće kaskadne promene", kaže Bertran.

Priznavanje poraza

Dodaje da je tako Zapad dobio Hladni rat, a Sovjetski Savez ga izgubio.

"Džordž Kenan, arhitekta američke strategije Hladnog rata, rekao je da pobeda leži u stvaranju utiska zemlje koja zna šta želi. Opet, to je stvar percepcije i verovanja. Pitanje je: ko će nastaviti da 'kačuje znak' američke hegemonije posle Karnijevih reči? Svi ​​su već privatno znali da je to šarada (kao što i sam Karni priznaje: 'Znali smo da je priča o međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima delimično lažna, ali da je fikcija bila korisna'). Međutim, posle njegovog govora, svi sada znaju da svi ostali znaju, privatno znanje je postalo opšte znanje", kaže Bertran.

Tanjug/Sean Kilpatrick/The Canadian Press via AP

On se pita da li će evropski lideri moći da nastave da tvrde, sa ozbiljnim izrazom lica, da žive u koherentnom bloku predvođenom SAD "nakon što je Karni imao drskosti da kaže da se stari poredak ne vraća"? Dodaje da Zapad, kao koherentan entitet koji se bori za održavanje "poretka zasnovanog na pravilima", više ne postoji. I tako je novi Hladni rat završen.

Da li je Kina pobedila?

"Da li to znači da je Kina pobedila? Ili BRIKS? Zavisi kako gledate na to. Karni ne poziva Kanadu da se pridruži poretku kojim upravlja Kina. Naprotiv, on kaže da je ova nova era opasna za srednje sile jer su one 'na meniju velikih sila'. On poziva na koalicije srednjih sila i kraj takmičenja u samozadovoljstvu. Karni opisuje Kanadu koja je liberalna kod kuće, ali suverena među ostatkom sveta. Sa jednom ključnom razlikom, on eksplicitno lišava liberalizam njegovog mesijanizma. Nema pitanja o širenju demokratije silom, nema uslovljavanja", smatra Bertran.

On ističe da kada je u pitanju Kina, postoji previše česta zabluda da oni žele da uđu u američke cipele kao globalni hegemon. Navodi da je istina da je Kina uvek odbacivala okvir "novog hladnog rata", ali da poslednje što žele jeste da budu svetski policajci.

Iznenađujuća sličnost sa stavovima Si Đinpinga

"Kina želi novi poredak, ali onaj koji je zapanjujuće sličan onome što Karni zagovara. Kada čitate najnoviju 'Inicijativu za globalno upravljanje' predsednika Si Đinpinga, vidite svet u kome: Suverena jednakost je stvarna: Zemlje samostalno biraju svoj put razvoja bez spoljnog mešanja; Nema diktata: Nijedna sila ne diktira uslove, nijedan ideološki blok ne zahteva odanost; Jednaka pravila: Međunarodno pravo važi za sve, bez dvostrukih standarda koji su definisali liberalni poredak; Jačanje UN: UN treba da budu istinski multilateralni forum, a ne pokriće za hegemonističke interese", navodi Bertran.

On objašnjava kako se može primetiti da se ovo gotovo ne razlikuje od onoga što je Karni opisao.

"Pravi suverenitet? Karnijeva centralna tema. Nema hegemona? Karni upozorava na opasnosti bilateralnih pregovora sa hegemonom. Jednaki standardi? Karni osuđuje ćutanje o prisili od strane prijatelja. Kao što internet kultura kaže, srećemo Karnija u veoma "kineskom periodu" njegovog života. Da li je Kina 'pobedila'? U smislu Hladnog rata, kada jedan hegemon zamenjuje drugog, ne. Ali to nikada nije bio cilj. Kina kao sila, u strogom smislu, nije 'pobedila'. Međutim, kineski argument je u velikoj meri pobedio", zaključuje Bertran.