Upozoravajuće pismo iz Kine: "Ne prelazite crvene linije"

Prema rečima više od desetak diplomata i zvaničnika upoznatih sa situacijom, Kina je poslala demarše evropskim ambasadama u Pekingu i vladama u njihovim prestonicama, upozoravajući ih da ne prelaze "kineske crvene linije", izveštava Gardijan.

Pristupi su se razlikovali – neki su bili usmereni na pojedinačne zemlje, drugi na grupe, neki su dostavljeni u pisanoj verbalnoj noti, a drugi lično. Ovi potezi su se dešavali tokom novembra i decembra i barem delimično su bili odgovor na nedavna putovanja tajvanskih zvaničnika u Evropu, uključujući sadašnjeg potpredsednika i ministra spoljnih poslova, i bivšeg predsednika.

Poziv na evropske zakone

Peking je izjavio da "poštuje suverenitet evropske strane u uvođenju i sprovođenju vizne politike", ali tvrdi da je "institucionalna rupa" omogućila česte posete tajvanskih političara, navodi se u verbalnoj noti. Kineski zvaničnici su naveli više zakona i propisa EU, uključujući Zakon o šengenskim granicama, koji navodi da je uslov za ulazak državljana zemalja van EU da se "ne smatraju pretnjom međunarodnim odnosima bilo koje države članice".

Shutterstock/Rokas Tenys

Sugestija je bila da bi dozvoljavanje ulaska tajvanskim zvaničnicima ugrozilo međunarodne odnose zemlje sa Kinom. U nekim slučajevima, pozivali su se i na Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima ili sugerisali da evropske zemlje slede primer UN i zabrane svim Tajvancima ulazak u vladine zgrade.

Stav Kine

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahteve za komentar. Međutim, u verbalnoj noti se navodi da evropske zemlje treba da odbace sve "takozvane diplomatske pasoše" koje je izdao Tajvan i "zabrane tajvanskom osoblju ulazak u Evropu radi uspostavljanja zvaničnih kontakata i razmene i prelaska kineske crvene linije".

"Kina se nada da će institucije EU i evropskih zemalja, u širem interesu odnosa Kine i EU i bilateralnih odnosa, doneti političku odluku da zabrane ulazak takozvanog predsednika ili potpredsednika Tajvana (uključujući i bivše)", navodi se u noti, uz pominjanje drugih zvaničnika.

U belešci se takođe navode posete zvaničnika Belgiji, Češkoj, Poljskoj, Holandiji, Italiji, Australiji, Nemačkoj, Litvaniji, Danskoj, Estoniji i Irskoj, tvrdeći da one "ozbiljno potkopavaju odnose Kine i EU".

Shutterstock, FreshStock

"Evropska strana je čak dozvolila potpredsedniku Sjao Bi-kimu da govori u zgradi Evropskog parlamenta i promoviše separatističke tvrdnje o 'nezavisnosti Tajvana'", dodaje se u noti.

Reakcije iz Evrope i Tajvana

Ministarstva spoljnih poslova Norveške i Finske potvrdila su da su primila pisma i izjavila da su vizne propise sa Tajvanom odredile nadležne šengenske vlasti. Portparol britanskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je: "Ulazak u Veliku Britaniju određen je isključivo našim sopstvenim zakonima i imigracionim pravilima, koja se podjednako primenjuju i na one koji putuju iz Tajvana."

Ministarstvo spoljnih poslova Tajvana saopštilo je da posete zvaničnika Evropi "ni na koji način nisu povezane sa Kinom i da Kina nema pravo da se meša".

"Naprotiv, upotreba raznih prisilnih mera od strane Kine protiv drugih zemalja i njene pretnje silom protiv Tajvana, koje podrivaju globalni i indo-pacifički mir i stabilnost i ugrožavaju direktne interese EU, predstavljaju stvarnu silu koja šteti evropskim međunarodnim odnosima", rekao je portparol. "Kineske akcije treba osuditi."

Kontekst događaja

Primaoci kineskog "veoma specifičnog" saveta o evropskim graničnim zakonima nisu ga smatrali pravno ispravnim, ali je ton upozorenja shvaćen ozbiljno, posebno u nekim manjim zemljama. "Ja to vidim kao još jedan način da se stvori nelagodnost među državama članicama da bi njihovi odnosi sa Kinom mogli biti ugroženi... a Peking veoma dobro zna da su neke države članice EU trenutno veoma zainteresovane za privlačenje kineskih investicija", rekla je Žuža Ana Ferenci, vanredna profesorka na tajvanskom Nacionalnom univerzitetu Dong Hva.

EU nema službeni stav o statusu Tajvana. Iako održava formalne odnose s Pekingom, ima i čvrste neslužbene odnose s Tajpejem. Poslednjih godina, međutim, blok je pod sve većim pritiskom Pekinga, koji Tajvan smatra svojom provincijom i namerava ga pripojiti, ako je potrebno i silom.

Klaus Sung, analitičar u kompaniji Merics, rekao je da se ovaj potez uklapa u dugogodišnju strategiju Pekinga da koristi sva moguća sredstva kako bi odvratio bližu saradnju sa Tajvanom. "Peking se trudi koliko god može da kaže da treba dvaput razmisliti pre nego što se oslobode tajvanski zvaničnici. Ne bih rekao da je to pretnja, više je podsetnik, mada ne nužno blag."