Iza svega stoji Vladimir Putin?

Iako pojedini pripadnici evropske obaveštajne zajednice smatraju da je Rusija najverovatniji krivac, zvaničnici upozoravaju da je potrebno još mnogo rada kako bi odgovornost mogla pouzdano da se utvrdi, navodi FT.

Kako je navedeno, istraga bi mogla da potraje, a moguće je i da ne dovede do konačnog zaključka.

Istražitelji ocenjuju da su pretnje uputili proruski aktivisti ili hakerske grupe, ali za sada nije jasno da li su ruske obaveštajne službe usmeravale, podsticale ili odobravale njihove aktivnosti.

U avionima koji su bili meta dojava nije pronađen eksploziv, a u incidentima nije uočen jasan obrazac.

Pretnje su ove nedelje upućene i irskim medijskim kućama.

Prema ocenama istražitelja, cilj takvih aktivnosti je izazivanje poremećaja u svakodnevnom životu, uznemiravanje javnosti i podrivanje poverenja u sposobnost vlada da zaštite građane.

Obaveštajni zvaničnici ne smatraju da postoji neposredna pretnja evropskoj avijaciji, ali upozoravaju da je civilni vazdušni saobraćaj pogodan za izazivanje poremećaja.

Više od 1.500 dojava 2023. godine

Lažne dojave o bombama ranije su korišćene i u kampanjama za koje se sumnjalo da su povezane sa Rusijom.

U oktobru 2023. godine, više od 1.500 neosnovanih dojava o bombama upućeno je školama i vrtićima u Litvaniji.

Vilnjus je tada govorio o umešanosti jednog državnog aktera, dok su obaveštajni krugovi odgovornost pripisivali ruskim aktivistima, verovatno uz podsticaj Kremlja.

Ruska organizacija negirala umešanost

Ove nedelje je samo jedna organizacija navodno preuzela odgovornost za neku od pretnji.

Nakon dojave upućene aerodromu Fjumićino u Rimu u četvrtak, ruska organizacija "Male State" navedena je kao autor, ali je njen osnivač Vladislav Pozdnjakov negirao umešanost.

Ostale poruke poslate su sa različitih anonimnih naloga i lokacija širom sveta, a neke su bile napisane na jezicima zemalja kojima su upućene.

Za jednu je utvrđeno da potiče iz Kolumbije.

U poruci upućenoj irskim medijskim organizacijama u petak navedeno je da autori regrutuju stanovnike evropskih zemalja i da su stekli pristup kompromitovanim uređajima, serverima i nalozima. Autentičnost tih tvrdnji nije potvrđena.

Pretnje bombom poremetile su i juče najmanje 18 letova širom Evrope, a medijske organizacije u Irskoj, Velikoj Britaniji i Bugarskoj takođe su bile ugrožene kao posledica očigledno koordinisanog kontinuiranog pokušaja da se izazove haos, navodi "Gardijan".