Prelomni trenutak: Ukrajina dobila ono što je tražila od Amerike

Američki zvaničnici su rekli za Rojters da su izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa ponudili bezbednosnu politiku tokom razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Berlinu, ali su upozorili da takav sporazum neće biti zauvek na stolu.

Razgovori u nemačkoj prestonici izazvali su izvesni optimizam među evropskim liderima u pogledu puta ka okončanju najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Međutim, Moskva još uvek nije pristala ni na jednu od promena o kojima se razgovaralo u Nemačkoj i nije pokazala spremnost da to učini.

• Javili se Rusi: "Spremni smo za dogovor"
• Ozbiljan incident u Bundestagu tokom posete Zelenskog; Nadležni organi su obavešteni

"Pokušavamo da stignemo tamo", rekao je Tramp, govoreći u Beloj kući o sporazumu o okončanju rata. "Vodili smo mnogo razgovora sa ruskim predsednikom (Vladimirom) Putinom i mislim da smo bliži nego ikad ranije, i videćemo šta možemo da uradimo", dodao je.

Evropski lideri su oprezno pozdravili promenu stava Trampove administracije o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

"Prvi put od početka rata, mogućnost prekida vatre je zamisliva", rekao je nemački kancelar Fridrih Merc, koji je bio domaćin sastanaka u Berlinu, u objavi na iks.

"Danas sam prvi put imao osećaj... da svi deluju kao saveznici na istoj strani", rekao je poljski premijer Donald Tusk novinarima u avionu nakon što je napustio Berlin. "Prvi put sam čuo od američkih pregovarača... da će se Amerika angažovati oko bezbednosnih garancija za Ukrajinu na takav način da Rusi ne bi imali sumnje da će američki odgovor biti vojni ako Rusi ponovo napadnu Ukrajinu."

Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je pitanje bezbednosnih garancija postalo "jasnije i verodostojnije", nazivajući to važnim korakom ka održivom miru. "Ali ostaje mnogo teških pitanja, ne samo o teritorijama već i o tome da li Rusija uopšte želi mir", rekao je Kristerson u saopštenju nakon razgovora u Berlinu.

Teritorijalni ustupci

Zelenski je nakon razgovora rekao da će zatražiti od Sjedinjenih Država da uvedu sankcije Rusiji i obezbede Ukrajini više oružja, uključujući oružje dugog dometa, ako Moskva odbije predloge o kojima se razgovara između Kijeva, Vašingtona i evropskih lidera.

"Mislim da će Amerika primeniti sankcioni pritisak i dati nam više oružja ako on (Putin) odbije sve", rekao je Zelenski novinarima.

Kijev podržava ideju o prekidu vatre, posebno za energetske udare, tokom božićnog perioda, dodao je.

Sjedinjene Države vrše pritisak na Ukrajinu da pristane da povuče svoje snage iz istočnog Donjeckog regiona, rekao je zvaničnik upoznat sa situacijom, što bi bio ogroman ustupak koji bi mogao da izazove žestoku reakciju u Ukrajini.

• Evo šta je rekao Tramp nakon pregovora; "Vodili smo dugu diskusiju"
• Pristali su: Ovo je sve što bi trebalo da dobije Ukrajina

Zelenski, koji je ranije pitanje teritorijalnih ustupaka nazvao "bolnim", ponovio je nakon razgovora da Ukrajina neće priznati Donbas kao ruski "de jure ili de fakto", što znači ni u zakonu ni u praksi.

Američki zvaničnici su novinarima putem konferencijske konferencije rekli da su osigurali dogovor o 90 odsto pitanja. Iako dugogodišnja teritorijalna pitanja ostaju, jedan je rekao: "Imamo niz različitih rešenja koja im predlažemo da premostimo jaz."

Ukrajina je ranije saopštila da neće ustupiti teritoriju Rusiji, koja je zauzela skoro 20 odsto zemlje na istoku i jugu od početka invazije velikih razmera u februaru 2022. godine.

Evropski izvor upoznat sa poslednjim razgovorima rekao je da Rusija nije odustala od svojih teritorijalnih zahteva. "Atmosfera je dobra, ali ciljevi ostaju prilično udaljeni", rekao je izvor.

Garancije po ugledu na NATO

Zelenski je u Berlinu razgovarao sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, kao i sa evropskim liderima.

Kijev je pod intenzivnim pritiskom Trampa da napravi ustupke Rusiji.

Jedan američki zvaničnik je kasnije rekao novinarima da će, prema sporazumu o kojem se raspravlja u Berlinu, Ukrajina dobiti bezbednosne garancije slične onima predviđenim Članom 5 NATO sporazuma, koji zahteva od alijanse da stane u odbranu svake članice koja je napadnuta.

Zelenski je rekao da je dokument o bezbednosnim garancijama o kome se raspravlja detaljan i da nije samo okvir, iako je dodao da ga je još potrebno usavršiti.

• Ukrajina dobija "Član 5"
• Kraj rata u Ukrajini nikad bliži?

Očekuje se da će se radne grupe sastati u Sjedinjenim Državama ovog vikenda, moguće u Majamiju, rekao je jedan od američkih zvaničnika. "Da li smo spremni da idemo u Rusiju ako bude potrebno? Apsolutno", dodao je američki zvaničnik.

U zajedničkom saopštenju lidera nekoliko evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, navodi se da postoji "snažna konvergencija" sa Sjedinjenim Državama i navedeni su ciljevi na kojima obe strane treba da rade.

To uključuje obaveze podrške ukrajinskim oružanim snagama, mirovnim snagama predvođenim Evropom i garancije upotrebe sile ako Ukrajina bude ponovo napadnuta, kao i podršku ukrajinskom nastojanju da se pridruži EU.

Ukrajina je u nedelju saopštila da je spremna da se odrekne svoje ambicije da se pridruži NATO-u u zamenu za zapadne bezbednosne garancije.

Još nije jasno koliko bi berlinski pregovori mogli da ubede Rusiju da pristane na prekid vatre.

U Moskvi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je zahtev Rusije da se Ukrajina ne pridruži NATO-u fundamentalno pitanje u pregovorima o mogućem mirovnom rešenju. Rekao je da Rusija očekuje ažuriranje od Sjedinjenih Država nakon berlinskih pregovora.