Ovo je kompletna američka strategija; Sve otkriveno u 33 strane – Vašington ima jedan prioritet

Dokument od 33 stranice je retko formalno objašnjenje Trampovog spoljnopolitičkog pogleda njegove administracije. Takve strategije, koje predsednici obično objavljuju jednom u svakom mandatu, mogu pomoći u oblikovanju načina na koji delovi američke vlade raspoređuju budžete i postavljaju političke prioritete.

Trampova Strategija nacionalne bezbednosti, koju je Bela kuća tiho objavila u četvrtak, sadrži neke brutalne reči za Evropu, sugerišući da je u civilizacijskom padu, i posvećuje relativno malo pažnje Bliskom istoku i Africi.

Ima neobično snažan fokus na zapadnoj hemisferi koju uglavnom predstavlja kao zaštitu američke domovine. U njoj se kaže da je "granična bezbednost primarni element nacionalne bezbednosti" i prave prikrivene reference na napore Kine da se učvrsti u američkom dvorištu.

Pročitajte još:

• Došli su kod Trampa i potpisali; Kraj sukoba; "A sad, hajde da zarađujemo pare"
• Tramp izdao naređenje: Još 500 vojnika

"Sjedinjene Države moraju biti nadmoćne na zapadnoj hemisferi kao uslov naše bezbednosti i prosperiteta – uslov koji nam omogućava da se samouvereno potvrdimo gde i kada nam je potrebno u regionu", navodi se u dokumentu.

"Uslovi naših saveza i uslovi pod kojima pružamo bilo kakvu vrstu pomoći moraju biti uslovljeni smanjenjem neprijateljskog spoljnog uticaja – od kontrole nad vojnim objektima, lukama i ključnom infrastrukturom do kupovine strateških sredstava u širokom smislu."

Will Oliver - Pool via CNP / Zuma Press / Profimedia

Dokument opisuje takve planove kao deo "Trampove posledice" Monroove doktrine. Potonja je ideja koju je izneo predsednik Džejms Monro 1823. godine da SAD neće tolerisati zlonamerno strano mešanje u sopstvenoj hemisferi.

Pregovori sa Kinom

Trampov dokument, kao i partnerski dokument poznat kao Nacionalna odbrambena strategija, suočeni su sa kašnjenjima delimično zbog debata u administraciji o elementima vezanim za Kinu. Ministar finansija Skot Besent zalagao se za ublažavanje formulacija o Pekingu, prema rečima dve osobe upoznate sa materijom kojima je dodeljena anonimnost da opišu interne rasprave. Besent je trenutno uključen u osetljive trgovinske pregovore SAD sa Kinom, a i sam Tramp je oprezan zbog delikatnih odnosa sa Pekingom.

Nova Strategija nacionalne bezbednosti kaže da SAD moraju da donesu izazovne odluke u globalnoj sferi.

Tramp i Si Daniel Torok/White House/Planet Pix via ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

"Nakon završetka Hladnog rata, američke spoljnopolitičke elite su se uverile da je trajna američka dominacija celim svetom u najboljem interesu naše zemlje. Pa ipak, poslovi drugih zemalja su naša briga samo ako njihove aktivnosti direktno ugrožavaju naše interese", navodi se u dokumentu.

U uvodnoj napomeni strategije, Tramp ju je nazvao "putnom mapom kako bi se osiguralo da Amerika ostane najveća i najuspešnija nacija u ljudskoj istoriji i dom slobode na zemlji".

Ali Tramp je po prirodi promenljiv, tako da je teško predvideti koliko će se čvrsto ili koliko dugo držati ideja iznetih u novoj strategiji. Iznenađujući globalni događaj mogao bi da preusmeri i njegovo razmišljanje, kao što je to učinio sa nedavnim predsednicima od Džordža V. Buša do Džoa Bajdena.

Raspoređivanje američke vojske

Ipak, dokument izgleda u skladu sa mnogim potezima koje je preduzeo u svom drugom mandatu, kao i sa prioritetima nekih njegovih pomoćnika.

Shutterstock/Bumble Dee

To uključuje raspoređivanje znatno veće američke vojne snage na zapadnoj hemisferi, preduzimanje brojnih koraka za smanjenje migracija u Ameriku, zalaganje za jaču industrijsku bazu u SAD i promociju "zapadnog identiteta", uključujući i Evropu.

Strategija čak ponekad klima glavom takozvanim tradicionalnim vrednostima povezanim sa hrišćanskom desnicom, rekavši da administracija želi "obnovu i oživljavanje američkog duhovnog i kulturnog zdravlja" i "Ameriku koja neguje svoje prošle slave i svoje heroje". Pominje potrebu za "sve većim brojem jakih, tradicionalnih porodica koje odgajaju zdravu decu".

Kao što je Politiko ranije izvestio, strategija posvećuje neobično mnogo prostora Latinskoj Americi, Karibima i drugim susedima SAD. To je raskid sa prethodnim administracijama, koje su težile da daju prioritet drugim regionima i drugim temama, kao što je suočavanje sa velikim silama poput Rusije i Kine ili borba protiv terorizma.

Trampova strategija sugeriše da predsednikovo vojno gomilanje na zapadnoj hemisferi nije privremena pojava. To gomilanje, koje je uključivalo kontroverzne vojne udare na brodove koji navodno prevoze drogu, administracija je predstavila kao način borbe protiv kartela. Ali administracija se takođe nada da bi gomilanje moglo pomoći u pritisku na venecuelanskog lidera Nikolasa Madura da se povuče.

Strategija takođe posebno poziva na "prikladnije prisustvo Obalske straže i mornarice radi kontrole morskih puteva, sprečavanja ilegalnih i drugih neželjenih migracija, smanjenja trgovine ljudima i drogom i kontrole ključnih tranzitnih ruta u krizi".

Poboljšanje odnosa sa Latinskom Amerikom

Strategija kaže da bi SAD trebalo da poboljšaju svoje odnose sa vladama u Latinskoj Americi uključujući saradnju sa njima na identifikaciji strateških resursa – očigledna referenca na materijale kao što su minerali retkih zemalja. Takođe se navodi da će SAD više sarađivati sa privatnim sektorom kako bi promovisale "strateške mogućnosti za akvizicije i ulaganja za američke kompanije u regionu".

Takva poslovna obećanja, barem na generičkom nivou, mogla bi da zadovolje mnoge latinoameričke vlade koje su dugo frustrirane nedostatkom pažnje SAD prema regionu. Međutim, nije jasno kako se takva obećanja slažu sa Trampovim insistiranjem na uvođenju tarifa američkim trgovinskim partnerima.

Najveća pretnja – Kina

Strategija nacionalne bezbednosti posvećuje dosta vremena Kini, iako često ne pominje direktno Peking. Mnogi američki zakonodavci – na dvostranačkoj osnovi – smatraju sve asertivniju Kinu najozbiljnijom dugoročnom pretnjom američkoj globalnoj moći. Ali, iako je jezik koji Trampova strategija koristi oštar, on je pažljiv i daleko od zapaljivog.

Administracija obećava da će "rebalansirati američke ekonomske odnose sa Kinom, dajući prioritet reciprocitetu i pravičnosti kako bi se obnovila američka ekonomska nezavisnost".

Ali takođe kaže da "trgovina sa Kinom treba da bude uravnotežena i usmerena na neosetljive faktore" i čak poziva na "održavanje istinski obostrano korisnih ekonomskih odnosa sa Pekingom".

U strategiji se navodi da SAD žele da spreče rat u Indo-Pacifiku – što je znak rastućih tenzija u regionu, uključujući i između Kine i američkih saveznika kao što su Japan i Filipini.

"Takođe ćemo zadržati našu dugogodišnju deklarativnu politiku prema Tajvanu, što znači da Sjedinjene Države ne podržavaju nikakvu jednostranu promenu statusa kvo u Tajvanskom moreuzu", navodi se. To bi moglo biti olakšanje za posmatrače Azije koji brinu da će Tramp odustati od američke podrške Tajvanu dok se suočava sa stalnim pretnjama od Kine.

Osnovni interes je prekid vatre u Ukrajini

U dokumentu se navodi da je "osnovni interes Sjedinjenih Država da pregovaraju o brzom prekidu neprijateljstava u Ukrajini" i da ublaže rizik od ruske konfrontacije sa drugim zemljama u Evropi.

Ali generalno, uzdržava udarce kada je u pitanju Rusija – vrlo je malo kritika Moskve.

Umesto toga, neke od svojih najoštrijih komentara rezerviše za saveznice SAD u Evropi. Konkretno, administracija, donekle prikrivenim rečima, kritikuje evropske napore da obuzda krajnje desničarske stranke, nazivajući takve poteze političkom cenzurom.

"Trampova administracija se nalazi u sukobu sa evropskim zvaničnicima koji imaju nerealna očekivanja za rat, a nalaze se u nestabilnim manjinskim vladama, od kojih mnoge gaze osnovne principe demokratije kako bi suzbile opoziciju", navodi se u strategiji.

Strategija takođe sugeriše da će migracije fundamentalno promeniti evropski identitet do te mere da bi mogle da naštete američkim savezima.

"Dugoročno gledano, više je nego verovatno da će najkasnije u roku od nekoliko decenija, određene članice NATO-a postati većinski neevropske", navodi se.

"Kao takvi, otvoreno je pitanje da li će svoje mesto u svetu, ili svoj savez sa Sjedinjenim Državama, posmatrati na isti način kao oni koji su potpisali povelju NATO-a."

Ipak, dokument priznaje ekonomske i druge snage Evrope, kao i kako je američko partnerstvo sa većim delom kontinenta pomoglo SAD.

"Ne samo da ne možemo sebi priuštiti da otpišemo Evropu – to bi bilo samoporažavajuće za ono što ova strategija želi da postigne, kaže se.

"Naš cilj bi trebalo da bude da pomognemo Evropi da ispravi svoju trenutnu putanju", kaže se.

Trampova Strategija nacionalne bezbednosti iz prvog mandata značajno se fokusirala na konkurenciju SAD sa Rusijom i Kinom, ali predsednik ju je često potkopavao pokušavajući da stekne naklonost lidera tih nuklearnih sila.

Ako se ova nova strategija pokaže kao bolji odraz onoga u šta sam Tramp zapravo veruje, mogla bi pomoći drugim delovima američke vlade da se prilagode.

"Predsednik mira"

Kao što dokumenti Trampove administracije često čine, strategija posvećuje značajan prostor hvalospevu vrhovnog komandanta. Opisuje ga kao "predsednika mira", dok povoljno navodi da "koristi nekonvencionalnu diplomatiju".

Tanjug/AP Photo/Jose Luis Magana

Strategija se ponekad bori da ublaži ono što izgleda kao nedoslednosti. U njoj se kaže da SAD treba da imaju visoku letvicu za stranu intervenciju, ali se takođe kaže da želi da "spreči pojavu dominantnih protivnika".

Strategija nacionalne bezbednosti je prvi od nekoliko važnih dokumenata o odbrani i spoljnoj politici koje će Trampova administracija objaviti. Oni uključuju i Strategiju nacionalne odbrane, čiji se osnovni cilj očekuje da bude sličan.

Rane vizije predsednika o tome šta bi Strategija nacionalne bezbednosti trebalo da pomene ponekad su morale biti odbačene zbog događaja.

Nakon napada 11. septembra, strategija Džordža V. Buša tokom prvog mandata se u velikoj meri fokusirala na borbu protiv islamističkog terorizma. Bajdenov tim je veći deo svoje prve godine proveo radeći na strategiji koja je morala biti prepisana nakon što je Rusija krenula ka potpunoj invaziji na Ukrajinu.