Zelenski, pazi se – izdaće te

Detalje telefonskog razgovora – koji se održao u ponedeljak, a u kojem su učestvovali Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, finski predsednik Aleksander Stub, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i drugi – objavio je nemački list Der Špigel, a lideri su razgovarali o mirovnim pregovorima sa Kijevom i Moskvom koje predvode SAD.

"Postoji mogućnost da će SAD izdati Ukrajinu po pitanju teritorije bez jasnoće o bezbednosnim garancijama", rekao je Makron, prema Špigelu, dodajući da postoji "velika opasnost" za Zelenskog. Jelisejska palata nije odmah odgovorila na zahtev časopisa Politiko za komentar. Špigel je izvestio da je Jelisejska palata u saopštenju nemačkom mediju negirala da je Makron govorio o bilo kakvoj izdaji.

"Predsednik nije koristio te reči", saopštila je Makronova kancelarija, prema Špigelu.

Pročitajte još:

• Zelenski: Bojim se
• SAD okreću leđa Ukrajini? Otkazan sastanak Zelenskog i američke delegacije

Merc se umešao da Zelenski mora biti "izuzetno oprezan u narednim danima".

"Oni se igraju, i sa vama i sa nama", rekao je Merc, očigledno misleći na izaslanike Vašingtona, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera – zeta američkog predsednika Donalda Trampa – koji su u utorak proveli pet sati u razgovorima sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

"U principu, ne potvrđujem niti komentarišem delove razgovora", rekao je Mercov Portparol Stefan Kornelijus.

Stub se, prema transkriptu, čini se, složio sa Mercom.

"Ne možemo ostaviti Ukrajinu i Volodimira same sa ovim momcima", rekao je, očigledno misleći na Vitkofa i Kušnera, što je naišlo na saglasnost Rutea.

"Slažem se sa Aleksandrom – moramo zaštititi Volodimira", rekao je šef NATO-a. NATO je odbio da komentariše kada ga je Politiko kontaktirao.

Trampov mirovni plan

Poziv se održao nakon što je Trampova administracija distribuirala mirovni plan od 28 tačaka – za koji se navodno radi od strane izaslanika Kremlja Kirila Dmitrijeva, Vitkofa i Kušnera – koji su Ukrajina i evropski saveznici kritikovali zbog previše povoljnog odnosa prema Rusiji, što je pokrenulo žestoke pregovore u Ženevi.

Ti naknadni razgovori, kojima su prisustvovali evropski, ukrajinski i američki zvaničnici, rezultirali su ažuriranim planom od 19 tačaka, sa kojim Rusija još uvek nije saglasna. Moskva nije odustala od svojih maksimalističkih zahteva, naime da Kijev odustane od ogromnih delova neokupirane teritorije na svom istoku, ograniči veličinu svoje vojske i održi nove izbore.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, poljski premijer Donald Tusk, italijanska premijerka Đorđa Meloni, danska premijerka Mete Frederiksen, norveški premijer Jonas Gar Stere i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta takođe su učestvovali u ponedeljak, prema pisanju Špigla.

Na pozivu je takođe razmatrano pitanje zamrznute imovine Rusije, izvestio je Špigl, a neki lideri su insistirali da je zaplena milijardi Moskve za finansiranje ogromne tranše finansijske i vojne pomoći Ukrajini stvar o kojoj treba da odluči EU, a ne SAD.