Evropa razmišlja o nezamislivom; "Da li je vreme da odgovorimo?"

Ideje se kreću od zajedničkih ofanzivnih sajber operacija protiv Rusije, preko bržeg i koordinisanijeg pripisivanja hibridnih napada brzim upiranjem prstom u Moskvu, do iznenadnih vojnih vežbi pod vođstvom NATO-a, prema rečima dva visoka evropska vladina zvaničnika i tri diplomate EU.

"Rusi stalno testiraju granice – kakav je odgovor, koliko daleko možemo da idemo?", primetila je letonska ministarka spoljnih poslova Baiba Braže u intervjuu.

"Potreban je proaktivniji odgovor. I nije pričanje ono što šalje signal – to je delovanje", rekla je za Politiko.

Ruski dronovi su poslednjih nedelja i meseci preleteli iznad Poljske i Rumunije, dok su misteriozni dronovi izazvali haos na aerodromima i vojnim bazama širom kontinenta. Drugi incidenti uključuju ometanje GPS-a, upade borbenih aviona i morskih brodova i eksploziju na ključnoj poljskoj pruzi koja prevozi vojnu pomoć Ukrajini.

Pročitajte još:

• Pala poslednja tvrđava odbrane; Ukrajinci beže haotično VIDEO
• Odjekuju eksplozije – šire se snimci; Preko 1.000 mrtvih i ranjenih; Vitkof ide u Moskvu FOTO/VIDEO

"Sve u svemu, Evropa i alijansa moraju se zapitati koliko dugo smo spremni da tolerišemo ovu vrstu hibridnog ratovanja... i da li bi trebalo da razmotrimo da i sami postanemo aktivniji u ovoj oblasti", rekao je prošle nedelje za Velt TV nemački državni sekretar za odbranu Florijan Han.

Hibridni napadi nisu ništa novo. Rusija je poslednjih godina slala ubice da ubiju političke neprijatelje u Velikoj Britaniji, optužena je za dizanje u vazduh skladišta oružja u Centralnoj Evropi, pokušavala je da destabilizuje EU finansiranjem krajnje desničarskih političkih partija, učestvovala je u ratovanju na društvenim mrežama i pokušala je da preokrene izbore u zemljama poput Rumunije i Moldavije.

Ali sama skala i učestalost trenutnih napada su bez presedana. Globsec, tink-tenk sa sedištem u Pragu, izračunao je da je između januara i jula u Evropi, uglavnom u Poljskoj i Francuskoj, izvršeno više od 110 sabotaža i pokušaja napada od strane ljudi povezanih sa Moskvom.

"Da li je vreme da odgovorimo?"

"Današnji svet nudi mnogo otvoreniji – zapravo, moglo bi se reći kreativniji – prostor za spoljnu politiku", rekao je ruski lider Vladimir Putin tokom oktobarske konferencije u Valdaju, dodajući: "Pažljivo pratimo rastuću militarizaciju Evrope. Da li je to samo retorika ili je vreme da odgovorimo?"

Putin EPA/RAMIL SITDIKOV / POOL

Rusija može videti EU i NATO kao rivale ili čak neprijatelje – bivši ruski predsednik i sadašnji zamenik šefa Saveta bezbednosti Kremlja Dmitrij Medvedev prošlog meseca je rekao: "SAD su naš protivnik." Međutim, Evropa ne želi rat sa Rusijom koja ima nuklearno oružje i zato mora da shvati kako da odgovori na način koji odvraća Moskvu, ali ne prelazi nijednu crvenu liniju Kremlja koja bi mogla dovesti do otvorenog rata.

To ne znači da se treba stiskati, prema rečima švedskog načelnika odbrane, generala Mihaela Klasona.

"Ne možemo sebi dozvoliti da se plašimo i da imamo mnogo želje za eskalacijom. Moramo biti čvrsti."

Do sada je odgovor bio jačanje odbrane. Nakon što su ruski ratni dronovi oboreni iznad Poljske, NATO je saopštio da će pojačati dronove i protivvazdušnu odbranu alijanse na njenom istočnom krilu – poziv koji je usvojila i EU.

Čak i ako to razbesni Moskvu.

Evropljani "treba da se plaše i drhte kao neme životinje u krdu koje se tera na klanje“, rekao je Medvedev. "Trebalo bi da se uprljaju strahom, osećajući svoj bliski i mučni kraj."

Promena brzine

Česte ruske provokacije menjaju ton u evropskim prestonicama.

Nakon što je rasporedio 10.000 vojnika da zaštite kritičnu infrastrukturu Poljske nakon sabotaže železničke pruge koja povezuje Varšavu i Kijev, poljski premijer Donald Tusk je u petak optužio Moskvu da se bavi "državnim terorizmom".

Tusk Paweł Supernak / PAP / Profimedia

Nakon incidenta, šefica spoljne politike EU Kaja Kalas rekla je da takve pretnje predstavljaju "ekstremnu opasnost" za blok, tvrdeći da mora "imati snažan odgovor" na napade.

Prošle nedelje, italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto oštrog je kritikovao "inerciju" kontinenta pred rastućim hibridnim napadima i predstavio plan od 125 stranica za odmazdu. U njemu je predložio osnivanje Evropskog centra za suprotstavljanje hibridnom ratovanju, sajber snaga od 1.500 vojnika, kao i vojnog osoblja specijalizovanog za veštačku inteligenciju.

"Svi moraju da revidiraju svoje bezbednosne procedure", dodao je u četvrtak poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski. "Rusija očigledno eskalira svoj hibridni rat protiv građana EU."

Otvoreno pitanje odgovora

Uprkos sve žešćoj retorici, šta znači snažniji odgovor je i dalje otvoreno pitanje.

Delimično je to zbog razlike između Moskve i Brisela – potonji je više ograničen delovanjem u skladu sa pravilima, prema rečima Kevina Limonijea, profesora i zamenika direktora pariskog tink-tenka GEODE.

"Ovo postavlja etičko i filozofsko pitanje: Da li države kojima vlada vladavina prava mogu sebi da priušte korišćenje istih alata... i istih strategija kao Rusi?"

Do sada, zemlje poput Nemačke i Rumunije pooštravaju pravila koja bi omogućila vlastima da obaraju dronove koji lete iznad aerodroma i vojno osetljivih objekata.

Nacionalne bezbednosne službe, u međuvremenu, mogu da deluju u pravnoj sivoj zoni. Saveznici od Danske do Češke već dozvoljavaju ofanzivne sajber operacije. Velika Britanija je navodno hakovala mreže ISIS-a kako bi dobila informacije o ranoj fazi programa dronova koje je sprovela teroristička grupa 2017. godine.

Saveznici moraju "biti proaktivniji u sajber ofanzivi", rekla je Braže, i fokusirati se na "povećanje svesti o situaciji – udruživanje i koordinaciju bezbednosnih i obaveštajnih službi".

U praksi, zemlje bi mogle da koriste sajber metode za ciljanje sistema ključnih za ruske ratne napore, poput ekonomske zone Alabuga u Tatarstanu u istočno-centralnoj Rusiji, gde Moskva proizvodi dronove Šahed, kao i energetska postrojenja ili vozove koji prevoze oružje, rekao je Filip Brijka, politikolog i stručnjak za hibridne pretnje u Poljskoj akademiji nauka.

"Mogli bismo da napadnemo sistem i poremetimo njihovo funkcionisanje", rekao je on.

Evropa takođe mora da shvati kako da odgovori na velike ruske kampanje dezinformacija sopstvenim naporima unutar zemlje.

"Rusko javno mnjenje... je donekle nepristupačno“, rekao je jedan visoki vojni zvaničnik.

"Moramo da sarađujemo sa saveznicima koji imaju prilično detaljno razumevanje ruskog razmišljanja – to znači da se saradnja mora uspostaviti i u oblasti informacionog ratovanja."

Ipak, sve nove mere "moraju imati uverljivu mogućnost poricanja", rekao je jedan diplomata EU.

Demonstracija sile

NATO je, sa svoje strane, odbrambena organizacija i tako je podozriv prema ofanzivnim operacijama.

"Asimetrični odgovori su važan deo razgovora", rekao je jedan diplomata NATO-a, ali "nećemo se spuštati na istu taktiku kao Rusija".

Umesto toga, alijansa bi trebalo da da prioritet demonstracijama sile koje ilustruju snagu i jedinstvo, rekla je Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a i saradnica londonskog istraživačkog centra Kraljevski institut za ujedinjene službe. U praksi to znači brzo objavljivanje da li Moskva stoji iza hibridnog napada i sprovođenje vojnih vežbi "bez prethodne najave" na ruskoj granici sa Litvanijom ili Estonijom.

U međuvremenu, Centar izvrsnosti za hibridne pretnje u Helsinkiju, koji podržava NATO, a koji okuplja savezničke zvaničnike, takođe "pruža stručnost i obuku" i izrađuje "politike za suprotstavljanje tim pretnjama", rekao je Marten ten Volde, viši analitičar u organizaciji.

"Nesumnjivo, trebalo bi učiniti više po pitanju hibridnih pretnji", rekao je jedan viši diplomata NATO-a, uključujući povećanje kolektivnog pripisivanja nakon napada i osiguravanje da se "pokaže kroz različite načine da obraćamo pažnju i da možemo da preusmeravamo sredstva na fleksibilan način".