28 tačaka ničega; Potpuna predaja Ukrajine?

Reč je o planu koji su, prema tvrdnjama portala Aksios, u tajnosti razvili američki i ruski zvaničnici, bez saglasnosti Ukrajine.

Prema pisanjima medija "mirovni sporazum" zahtevao bi od Ukrajine:

• povlačenje trupa iz neokupiranih delova Donjecke i Luganske oblasti;
• ograničavanje Oružanih snaga Ukrajine na 50% njihove trenutne snage;
• odbijanje "ključnih kategorija naoružanja".

Zauzvrat, Ukrajina će navodno dobiti neodređene "bezbednosne garancije" od SAD.

• Jasna poruka Kremlja: Putin i Tramp bi mogli da razgovaraju, ali...

Pored toga, neki zapadni mediji su precizirali da bi sporazum mogao takođe i da:

• zabrani raspoređivanje stranih trupa u Ukrajini;
• zabrani Kijevu da prima strano oružje dugog dometa od partnera sposobnih da pogode ciljeve duboko u ruskom zaleđu;
• primora Ukrajinu da ruski jezik učini zvaničnim državnim jezikom;
• primora Ukrajinu da dodeli zvanični status Ruskoj pravoslavnoj crkvi Moskovske patrijaršije.

Komentarišući ove predloge, ISW naglašava da će prelazak još uvek potpuno neokupiranih teritorija Donjecke oblasti pod rusku kontrolu i zamrzavanje linije fronta na jugu Ukrajine "nesrazmerno" biti u korist Rusije.

• Zelenski odbio da razgovara sa Trampovim izaslanikom Vitkofom o američko-ruskom "mirovnom planu"

Analitičari podsećaju da teritorija Donjecke oblasti koja je trenutno pod ukrajinskom kontrolom obuhvata i područja vitalna za Ukrajinu i njenu ekonomiju, i tzv. "pojas tvrđave" Donbasa, odnosno gradove Družkivka, Kostjantinovka, Kramatorsk i Slavjansk.

To su gradovi koji su od 2014. godine činili glavnu odbrambenu liniju Ukrajine u regionu i predstavljaju kritično važan odbrambeni, industrijski i logistički centar za ukrajinske trupe, naglašava ISW.

Institut za proučavanje rata dodaje i da Rusija već više od decenije bezuspešno pokušava da osvoji taj pojasi i da bi verovatno trebalo još nekoliko godina da se ovi gradovi zauzmu sadašnjim tempom napredovanja okupacionih snaga.

• Zelenskom je upravo zariven nož u leđa

"Najavljeni mirovni plan predao bi ove važne teritorije Rusiji, očigledno bez ikakvog konkretnog kompromisa, štedeći Rusiji vreme, trud i ljudske resurse koje bi mogla da koristi negde drugde u Ukrajini u slučaju obnove agresije", upozoravaju stručnjaci ISW-a.

Kremlj takođe nije pokazao znake spremnosti da razmotri mirovne pregovore ili mirovni sporazum pre nego što Ukrajina povuče svoje trupe sa neokupirane teritorije Donbasa, naglašava ISW.

Pored toga, povlačenje ukrajinskih trupa iz Donjecke oblasti bi takođe obezbedilo ruskim trupama povoljnije pozicije za pokretanje novih ofanziva na jugu Harkovske oblasti i dalje u istočne delove Zaporoške i Dnjepropetrovske oblasti.

Takvo povlačenje bi takođe stvorilo uslove za napredovanje okupatora preko reke Oskil u istočnom Harkovskom regionu.

Ruske snage bi tada verovatno pokušale da ugroze zauzimanje Harkova sa nekoliko frontova istovremeno.

Zamrzavanje linije fronta na jugu Ukrajine bi takođe dalo Rusima priliku da se odmore i oporave za buduće ofanzive na Herson ili Zaporožje - koje su Kremlj i ruski zvaničnici već identifikovali kao mete Moskve, podseća ISW.

Dakle, Rusija bi imala izbor od nekoliko komplementarnih ofanzivnih operacija ako Ukrajina ustupi Donjecku oblast i pristane da zamrzne liniju fronta na jugu Ukrajine, posebno ako se to desi bez efikasnih bezbednosnih mehanizama za sprečavanje buduće ruske agresije, i ako Ukrajina pristane na zahtev Rusije da smanji veličinu i kapacitete ukrajinskih oružanih snaga.

Dalje, ocenjuje se da je u tajnosti razvijen mirovni u suštini identičan zahtevima Rusije koje je Moskva iznela u Istanbulu na početku invazije, u proleće 2022. godine, kada su okolnosti na bojnom polju očigledno bile još povoljnije za Rusku Federaciju.

Međutim, situacija na frontu se značajno promenila od istanbulskih pregovora 2022. godine, iako zahtevi Rusije očigledno nisu, naglašava Institut za proučavanje rata.

Podseća se i da je Ukrajina od tada ne samo uspela da potisne okupatore sa severa, već i da oslobodi značajne teritorije u Harkovskoj i Hersonskoj oblasti.

Ukupno su Ukrajinske odbrambene snage oslobodile više od 50 odsto teritorije koju su Rusi zauzeli od 2022. godine, primoravajući ruske trupe da sprovode iscrpljujuće ofanzivne operacije i napreduju brzinom koja ne prelazi korak hodanja, napominje ISW.

Stručnjaci iz Instituta za proučavanje rata takođe zaključuju da bi ruski zahtevi iz Istanbula 2022. godine značili potpunu predaju Ukrajine, trajnu zabranu Ukrajine da se pridruži NATO-u, nametanje strogih ograničenja ukrajinskoj vojsci i zabranu Ukrajini da prima zapadnu vojnu pomoć bez ikakvih ograničenja u pogledu veličine ili sposobnosti ruskih snaga.