Uzbuna u Americi: Rusi provociraju?

Zapadne diplomate sumnjaju da se incident uklapa u širi obrazac Moskve koja testira zapadnu odbranu od Pacifika do istočnog krila NATO-a.

"Karelija", špijunski brod klase "Višnja", izgrađen za prikupljanje signala i komunikacionih obaveštajnih podataka, primećen je otprilike 15 nautičkih milja južno od Oahua 29. oktobra.

To ga je tehnički držalo u međunarodnim vodama, ali dovoljno blizu kritične vojne infrastrukture Havaja da se registruje kao namerni manevr.

Avioni Obalske straže i jedrenjak "Vilijam Hart" pratili su brod u onome što su zvaničnici opisali kao "bezbednu i profesionalnu" operaciju praćenja – jezik koji je trebalo da promoviše smirenost čak i dok se tačke pritiska sa Moskvom množe.

• Demonstracija sile, 5.000 NATO vojnika i Član 5; "Meta: Rusija Vladimira Putina"
• Uništeni su; Proglašeno vanredno stanje; Brutalan napad; Broje se mrtvi FOTO/VIDEO

Rutinska izjava u neobičan trenutku

Obalska straža je javno naglasila da je epizoda bila standardna.

Kapetan Metju Čong, najviši službenik za reagovanje u Okeanskom okrugu, napomenuo je da Obalska straža redovno prati strane vojne brodove koji operišu u blizini američkih voda i blisko koordinira sa partnerima kako bi zaštitila američke pomorske granice. Poruka: ovo nije bio prodor, ali je pažljivo praćen.

Privatno, američki i zapadni zvaničnici kažu da su vreme i lokacija bili sve samo ne rutinski.

U razgovoru za Kijev post, bivši zvaničnik američke odbrane opisao je potez Kremlja kao "klasičan test perimetra", napominjući da su Havaji – dom američke Indo-pacifičke komande – među najosetljivijim sredinama za prikupljanje podataka na svetu.

"Nisu išli na razgledanje", rekao je bivši zvaničnik.

Još jedan evropski bezbednosni zvaničnik ponovio je taj stav, nazivajući pojavu Karelije "podsetnikom da Rusi istražuju svako mesto gde misle da su SAD rastegnute".

Incident, prema izvoru, "prati porast koji vidimo na istočnom krilu Alijanse", dodajući da obrazac "izgleda koordinisano, a ne oportunistički".

Pacifički signal, evropski odjek

Susret u Honoluluu dolazi upravo kada nekoliko zemalja NATO-a izveštava o povećanju ruskih upada – ometanja vazdušnog prostora, ometanja elektronskog ratovanja i pomorskih sondi – poslednjih nedelja.

Pojačana aktivnost izazvala je novu zabrinutost u zapadnim prestonicama da Moskva namerno deluje na više frontova kako bi testirala propusni opseg odgovora.

Na pitanje dopisnika Kijev Posta o rastućem tempu na istočnoevropskom terenu, državni sekretar Marko Rubio je u sredu rekao da Vašington smatra da su provokacije kontraproduktivne i destabilišuće, upozoravajući da rizikuju da izazovu širu konfrontaciju.

Naglasio je da SAD ostaju u potpunosti posvećene odbrambenim obavezama NATO-a ukoliko bilo koji saveznik bude napadnut.

Havaji kao strateška tačka pritiska

Karelija nije stranac u regionu. Plovilo je više puta viđeno kako lebdi u blizini Havaja poslednjih godina, kao deo jeftine strategije velike vidljivosti koja primorava USINDOPACOM i Obalsku stražu da preusmere avione i površinska sredstva radi praćenja u realnom vremenu.

Komplikuje stvari to što je dolazak broda usledio nakon što je predsednik Donald Tramp objavio svoju nameru da ponovo pokrene testiranje nuklearnog oružja u SAD – potez koji je branio Rubio, istakavši da i druge nuklearne sile sprovode slične aktivnosti.

Zapadni zvaničnici kažu da je Moskva verovatno iskoristila trenutak da podseti Vašington da akcije SAD u jednoj oblasti odjekuju globalno.

Jedan visoki zapadni obaveštajni zvaničnik rekao je da su raspoređivanja Kremlja u Pacifiku "operacije slanja poruka naslagane preko operacija prikupljanja podataka".

Zvaničnik je dodao da, iako brod ne predstavlja neposrednu vojnu pretnju, "simbolika je poenta".

Hladan signal, i dalje proračunat

Analitičari primećuju da ništa od ovoga ne signalizira neposredni sukob – ali podvlači stratešku realnost: Indo-Pacifik je sada podjednako osporen kao i Evropa, a Rusija je sve više spremna da istovremeno deluje u oba.

Obalska straža i američka Indo-Pacifička komanda nastaviće da prate "Kareliju" i slična raspoređivanja.

Ono što ostaje nejasno jeste da li se Moskva sprema da eskalira svoj obrazac upada niskog intenziteta i kako će Vašington kalibrisati svoje odgovore preko dve granice koje je sve teže tretirati kao odvojene.