Stiglo 5.000 vojnika, poruka jasna: Meta je Rusija

U onome što je alijansa nazvala "demonstracijom sile", dva francuska helikoptera Puma spustila su se iz oblaka, nisko leteći iznad brda dok su tenkovi i haubice zauzimali pozicije, a borbeni avioni i dronovi preleteli nebom.

"Glavni cilj scenarija je odvraćanje", rekao je general-major Dorin Toma, komandant Multinacionalne divizije NATO-a Jugoistok. Meta te poruke nije tajna: Rusija Vladimira Putina.

Vežba je bila deo godišnje vežbe poznate kao Dačijski pad, ali ovogodišnje izdanje – koje je završeno u četvrtak – imalo je dodatnu težinu. Kao deo trke NATO-a da ojača istočni bok Evrope, dolazi samo nekoliko nedelja nakon što je Vašington najavio da će značajno smanjiti broj američkih trupa u Rumuniji – čak i dok evropski zvaničnici odbrane i obaveštajne službe upozoravaju da bi Moskva mogla da testira odlučnost alijanse u narednih nekoliko godina.

Rumunija, koja se graniči sa Ukrajinom, Moldavijom i Crnim morem, dom je nekoliko NATO baza. Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, bila je domaćin multinacionalne borbene grupe NATO-a koju predvodi Francuska, a u kojoj učestvuju Španija, Belgija i Luksemburg.

U novembru je Pentagon saopštio da će vratiti pešadijsku brigadu od oko 800 vojnika iz Rumunije u Kentaki, jer američka vojska preusmerava svoj fokus na domaće prioritete poput zaštite granica i indo-pacifičkog regiona. Oko 1.000 američkih vojnika ostaće u zemlji, kao deo bilateralnog sporazuma o odbrani između Vašingtona i Bukurešta.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, visoki rumunski zvaničnici i Trampova administracija umanjili su implikacije odluke. Međutim, rumunski državni sekretar za odbranu Sorin Moldova nedavno je rekao za Politiko da bi SAD trebalo da "ponište" povlačenje.

Ne očekuje se da će smanjenje američkih trupa imati vojni uticaj – "Za momke u rovovima, to nije ništa posebno", rekao je za Politiko jedan visoki vojni oficir rumunskog ranga – ali kao politički simbol, neki se brinu da bi to moglo ohrabriti Putina da isproba svoju sreću. Ranije ove nedelje, ostaci ruskog drona koji je ciljao Ukrajinu sleteli su na rumunsko tlo, što je najnoviji u nizu sličnih incidenata.

Smanjenje broja vojnika "imaće ograničene operativne implikacije", rekla je Anka Agači, politička analitičarka u istraživačkom institutu RAND.

"To je strateška signalizacija o kojoj alijansa treba da brine. Vežbe poput Dačijskog pada moraju da signalizuju odvraćanje", rekla je ona.

Vojna mobilnost

Vežba je osmišljena da pokaže da su saveznici NATO-a spremni da rade zajedno na jačanju istočnog krila — i da šire lekcije iz rata u Ukrajini.

U odgovoru na rusku agresiju, brzina će biti neophodna. U jednom od najvećih raspoređivanja francuske vojske, Pariz je prebacio trupe i vojnu opremu u Rumuniju u roku od 10 dana NATO-a. Prema zahtevima NATO-a, Francuska mora biti u stanju da rasporedi ratno spremnu diviziju na istočnom krilu za 30 dana do 2027. godine.

"Prvi put smo odlučili da koristimo brod. Trebalo nam je dva dana da stignemo do Grčke, a zatim još dva do tri dana da pređemo Bugarsku“, rekao je general Maksim Do Tran, komandant francuske oklopne brigade koja je učestvovala u vežbi. Ostale trupe su putovale u pet aviona, 11 vozova i oko 15 konvoja.

Dok je kretanje vazduhom, kopnom i morem bilo relativno besprekorno, "prevoz vozom je bio malo teži jer u mirno doba nismo imali prioritet da pređemo granicu", rekao je Do Tran. Sledeće nedelje se očekuje da će Evropska komisija predstaviti predlog za olakšavanje kretanja vojnog osoblja i naoružanja.

• Samo korak do sukoba; NATO testirao reakciju na napad Rusije
• Vreba tanker iz "tajne flote"; Ovo je jasna poruka Rusije: NATO u panici

Vojnici na licu mesta rasporedili su opremu iz cele alijanse: nemačke Jurofajtere, rumunske F-16, raketne bacače sistema visoke mobilnosti artiljerije, samohodne haubice Cezar i sisteme protivvazdušne odbrane Mistral.

I dronove. Mnogo dronova. "Dačijski vodopad je veoma dobra platforma za svaku naciju da sprovodi eksperimente i testira novu opremu", rekao je general-major Toma. Po prvi put u vežbi velikih razmera, rumunski vojni oficiri testirali su dronove Bajraktar ​​TB2 turske proizvodnje. Ostale bespilotne letelice uključivale su dronove koji pružaju informacije o ciljanju trupama na terenu, kao i samoubilačke dronove i FPV modele koji se široko koriste u Ukrajini.

Popunjavanje praznine

Zvaničnici NATO-a su želeli da naglase da SAD nisu napustile zemlju. Američke trupe su pružile vazdušnu podršku za vežbu.

"Mi smo ovde kao voljan partner i stajaćemo uz Rumuniju", rekao je potpukovnik Kristofer Stroup iz Američkog vazduhoplovstva.

Međutim, smanjenje broja vojnika znači da će Rumuniji biti potrebno da se njeni evropski saveznici pojačaju, rekla je Oana Lungesku, bivša portparolka NATO-a i istaknuta saradnica u tink-tenku Kraljevskog instituta ujedinjenih službi. Odluka SAD je "prilika za Francusku i druge Evropljane da razmotre kako mogu doprineti još većim prisustvom i pokazati da se zaista pojačavaju", rekla je ona.

U protekle tri godine, Pariz i Bukurešt su produbili vojne veze. Katrin Votren, novoimenovana francuska ministarka oružanih snaga, prošlog meseca je posetila Rumuniju na jednom od svojih prvih putovanja u inostranstvo. Ali do sada, Pariz nije najavio planove za povećanje svog prisustva u Rumuniji.

Ova promena je trenutak obračuna za Bukurešt, koji je dugo oslanjao svoju odbrambenu strategiju na podršku SAD. Rumunija je značajno investirala u američke sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, lovce F-35 i tenkove Abrams i dosledno je davala prioritet svom transatlantskom partnerstvu.

"Rumunija se decenijama fokusira na strateško partnerstvo sa SAD", naglasila je Lungesku. "To je takođe prilika za diverzifikaciju u pogledu raspoređivanja, obuke i sposobnosti."

U hladnom novembarskom popodnevu na kraju vežbe, artiljerijski dim se razišao, a Transilvanske planine su utihnule. Francuske trupe koje su prešle kontinent da bi bile tamo pakovale su svoje stvari i spremale se da se vrate kući – za sada.