"NATO je bio na ivici kolapsa; Rat u Ukrajini je mogao biti izbegnut"

Takođe, on je priznao i da se tokom svog mandata plašio da bi NATO mogao da se raspadne.

Stoltenberg se prisetio napetog telefonskog poziva koji je u februaru 2022. primio od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, dok su se ruski tenkovi približavali Kijevu.

"Zelenski me je zvao iz bunkera. Tražio je da NATO zatvori nebo i zaustavi ruske avione, dronove i helikoptere. Rekao mi je: 'Znam da NATO to može, već ste to radili'", rekao je Stoltenberg. 

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Kako je on istakao, da su to uradili, pokrenuli bi potpuni rat između NATO-a i Rusije.

"Morali bismo uništiti ruske sisteme PVO u Belorusiji i Rusiji i obarati ruske letelice. Kako je tada rekao predsednik Bajden - 'nećemo rizikovati treći svetski rat zbog Ukrajine'", dodao je Stoltenberg. 

NATO ostavio Ukrajinu na cedilu

Stoltenberg, koji je vodio NATO od 2014. do 2024. godine, opisao je rane reakcije Alijanse na invaziju kao duboko sukobljene.

"Dana 24. februara 2022. doneli smo dve odluke: da povećamo podršku Ukrajini i da sprečimo širenje rata van njenih granica. Ti ciljevi bili su suštinski kontradiktorni. Da je nam jedini cilj bila pobeda Ukrajine, poslali bismo vojnike i avione. To nismo uradili da bismo izbegli direktan rat NATO-a i Rusije“, poručio je Stoltenberg.

Stanislav Krasilnikov / Sputnik / Profimedia

Stoltenberg smatra da bi jača vojna podrška Ukrajini nakon ruske aneksije Krima 2014. mogla odvratiti Putina od pokretanja invazije velikih razmera.

"Naša podrška stigla je prekasno i bila je preslaba. Bojali smo se provocirati Rusiju, ali je Rusija ipak izvršila invaziju", dodao je on.

"Moramo promeniti Putinovu računicu"

Sada, kao norveški ministar finansija, Stoltenberg ističe da se Rusija može privoliti na pregovore samo jačanjem Ukrajine na frontu.

"Ne možemo promeniti Putinov um, on želi kontrolu nad Ukrajinom. Ali možemo promeniti njegovu računicu. Ako cena postane previsoka, mogao bi da sedne za pregovarački sto. Zelenski je ponudio razgovore o prekidu vatre, ali ih je Putin odbio. Moramo učiniti Ukrajinu jačom na bojištu", dodao je Stoltenberg.

Stoltenberg je naveo da je Norveška utrostručila vojnu podršku Ukrajini otkako je preuzeo funkciju ministra finansija.

"Sada dajemo sedam milijardi evra direktne pomoći, većinom vojne. Sa samo pet miliona stanovnika, Norveška je među najvećim donatorima u svetu, i po glavi stanovnika i u apsolutnim brojkama", dodao je Stoltenberg.

Na pitanje o mogućim teritorijalnim ustupcima, Stoltenberg je rekao da o tome može odlučiti samo Ukrajina.

"Na kraju, na Ukrajini je da odluči hoće li prihvatiti nešto slično onome što je Finska učinila 1940. godine, kada je Staljinu prepustila 10 procenata svoje teritorije. Naš zadatak nije da savetujemo Ukrajinu, nego da je podržavamo", poručio je Stoltenberg.