Ova evropska zemlja uvodi zatvor za 13-godišnjake

Reforma zakona odgovor je na porast smrtonosnog nasilja među bandama. Policija tvrdi da kriminalne mreže za korišćenje i prenos oružja sve češće regrutuju decu, jer mlađi od 15 godina ne mogu biti krivično gonjeni.

Vlada u Stokholmu ranije je najavila osnivanje posebnih odeljenja a za pritvor u švedskim zatvorima za maloletnike od 15 do 17 godina.

• Tinejdžeri u ime Islamske države pokušali da zapale sinagogu: Privedeno petoro maloletnika
• Užas u Podgorici: Maloletnici napali turskog državljanina, udarili ga u glavu a onda ukrali novčanik

Prema novom predlogu, plan se proširuje i na jedinice za zatvaranje mladih u dobi od 13 do 14 godina., a prema Ministarstvu pravosuđa Švedske, maloletni pristupnici mogli da počnu da se šalju u te pritvorske ustanove već sledećeg leta.

Vlada tvrdi da će promena zatvoriti pravnu rupu koju bande zloupotrebljavaju. Međutim, pravni stručnjaci, organizacije za prava dece i socijalni radnici upozoravaju da snižavanje granice neće smanjiti kriminal te da može ugroziti proces rehabilitacije, piše Dojče vele, a prenosi Index.

Velike razlike u EU - granica od 10 do 16 godina

Minimalna dob za krivičnu odgovornost u Evropi znatno varira.

Zemlje s granicom ispod 14 godina su Irska (od 10 godina, u zavosnosti od prekršaja), Holandija (od 12 godina), Belgija i Mađarska (od 12 godina, u zaviusnosti od prekršaja), zatim Francuska (od 13 godina, u zavisnosti od prekršaja).

Najviša granica je u Portugalu i Luksemburgu, gde mladi postaju krivično odgovorni tek sa 16 godina. U Hrvatskoj je ta granica na 14 godina.

Uprkos razlikama, sve zemlje EU imaju posebne sisteme pravosuđa za maloletnike, gde je naglasak na obrazovanju i rehabilitaciji, a ne na kažnjavanju.

• Osuđeno 97 maloletnika
• Zabranjuju im društvene mreže?

Međutim, kako se zaoštravaju političke rasprave oko omladinskog kriminala, granica između zaštite i krivičnog progona maloletnika sve se više briše.

Zašto je Danska promijenila smer

Primijer Danske pokazuje da treba biti oprezan.

Vlada desnog centra 2010. godine snizila je granicu krivične odgovornosti sa 15 na 14 godina, nadajući se da će time zaustaviti kriminal među mladima.

Dve godine kasnije, nova vlada poništila je odluku. Istraživanja su pokazala da nije došlo do smanjenja krivičnih dela među četrnaestogodišnjacima.

Takođe je utvrđena povezanost između ranog zatvaranja i povećanog ponavljanja krivičnih dela.

Za mnoge u Briselu to je podsetnik da reforme krivičnog zakona mogu biti politički popularne, ali da ritko donose trajne rezultate.

Istraživači u SAD-u takođe su utvrdili da rano zatvaranje malojetnika negativno utiče na njihov razvoj i često ima dugoročne posledice.

Dok zemlje EU-a vagaju između odvraćanja i rehabilitacije, pravi izazov možda nije u tome koliko nisko ide dobna granica, već u tome kako društva pomažu ranjivoj deci da uopšte ne uđu u svet kriminala.