Rusija već vodi "tihi rat" protiv NATO-a; "Najveća opasnost tek dolazi"

Bivši visoki zapovednik NATO-a, koji je želeo da ostane anoniman, u razgovoru za nemački Velt upozorava da je pretnja stvarna i da bi testiranje Saveza moglo uslediti nakon završetka rata u Ukrajini.

"Opasnost od ruskog napada na teritoriju NATO-a, posebno u baltičkim državama, biće najveća kada rat u Ukrajini završi. Putin će tada pokušati da ispita koliko je Alijansa zaista spremna da brani članice prema članu 5.", rekao je bivši general.

Prema njegovim rečima, "već smo odavno u fazi 0", u stanju u kojem se Rusija intenzivno priprema za dugotrajnu konfrontaciju sa Zapadom.

• "Orešnik je uništen – sto posto" VIDEO

Američki Institut za proučavanje rata (ISW) takođe je potvrdio da su znaci te faze već vidljivi. Njihova analiza pokazuje nagli porast sajber napada, dezinformacionih kampanja, špijunskih aktivnosti, sabotaža i incidenata s dronovima u vazdušnom prostoru država NATO-a. U Vašingtonu ocenjuju da je reč o "prvoj fazi priprema" i da Moskva sistematski gradi temelje za moguću eskalaciju, iako otvoreni rat trenutno nije izgledan.

Brisel u strahu

Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Posebnu zabrinutost u Briselu izaziva reorganizacija ruskih vojnih logora. Direktor estonske obaveštajne službe Kaupo Rosin izjavio je za Velt am Zontag da ta reforma znači pojačano prisustvo ruskih trupa uz granice NATO-a.

"Već sada se nove ruske jedinice stacioniraju blizu naših granica. Nakon kratke obuke često se šalju u Ukrajinu, ali će se jednog dana vratiti“, upozorio je Rosin.

Za NATO je takvo pozicioniranje ozbiljan izazov, jer bi u slučaju napada vreme za reakciju bilo izuzetno kratko.

U strahu od mogućeg iznenadnog udara, NATO pojačava odbrambene kapacitete. Planira se znatno povećanje borbene spremnosti, formiranje novih brigada i podizanje odbrambenih izdataka do 5 odsto BDP-a po zemlji do 2035. godine.

Iza tih mera stoji i snažan pritisak Vašingtona, koji zahteva da evropske članice preuzmu veću odgovornost za odbranu kontinenta. Rumunija je, na primer, ove nedelje potvrdila da će SAD smanjiti broj svojih vojnika u toj zemlji za tri do četiri hiljade, što američko zapovedništvo smatra "znakom jačanja evropskih sposobnosti".

"Istočna linija odbrane"

Zapovednik NATO kopnenih snaga, Kristofer T. Donahju, nedavno je u Briselu predstavio novi plan odbrane poznat kao "Istočna linija odbrane".

Koncept predviđa veće korišćenje dronova i autonomnog oružja, stacioniranje težeg naoružanja duž istočne granice Saveza, kao i bolju digitalnu povezanost svih vojski u razmeni podataka i komandnim strukturama.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute takođe je upozorio da Zapad ne sme da ignoriše znakove nadolazeće pretnje.

"Rusija se priprema za dugotrajnu konfrontaciju s Ukrajinom, ali i s nama. Koliko nam još treba poziva na buđenje?" poručio je Rute, dodajući da saveznici treba da budu "duboko zabrinuti".