NATO ima plan – udariće na Rusiju?

Prema rečima četiri zvaničnika NATO upoznatih sa razgovorima, cilj razgovora je da se podigne cena "hibridnog rata" za Moskvu i da se razviju jasne kontramere nakon niza kršenja vazdušnog prostora od strane ruskih dronova i aviona, izveštava Fajnenšel tajms.

Razgovore su pokrenule zemlje "prve linije" koje se graniče sa Rusijom, uz podršku Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, a od tada su se proširili na veću grupu unutar alijanse od 32 zemlje.

"Predlozi uključuju naoružavanje izviđačkih dronova koji se koriste za prikupljanje obaveštajnih podataka o ruskim vojnim aktivnostima i smanjenje zahteva za pilote koji patroliraju istočnom granicom kako bi se eliminisale ruske pretnje. Druga opcija je sprovođenje vojnih vežbi NATO na granici sa Rusijom, posebno u udaljenijim i nečuvanim delovima granice", navodi se u publikaciji.

• Ako do ovoga dođe, Putin će započeti svetski rat
• Evropa proglašava "kraj sveta": Putin sprovodi plan – "ako se svetla ugase, biće prekasno"
• Rusija pokrenula "fazu nula": Prvi korak ka sukobu s NATO

Prošlog meseca, predsednik SAD Donald Tramp je rekao da bi NATO trebalo da otvori vatru na ruske avione koji krše savezničku teritoriju.

Izjave američkog predsednika usledile su nakon niza ruskih provokacija, uključujući i prvi direktan sukob između aviona NATO-a i ruskih dronova od potpune invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Pored sudara u poljskom vazdušnom prostoru, ruski dronovi su se okrenuli i ka rumunskoj teritoriji, a lovci MIG su napali estonski vazdušni prostor.

U međuvremenu, desetine nepoznatih dronova izazvale su masovne poremećaje na aerodromima u Belgiji, Danskoj i Nemačkoj, a neki zvaničnici to povezuju sa istim hibridnim ratom koji vodi Moskva, a koji uključuje sajber napade i pokušaje sabotaže, piše publikacija.

Metju Vitaker, ambasador SAD pri NATO-u, rekao je prošle nedelje da "svakodnevno radi" sa saveznicima kako bi osigurao "da imamo najbolje opcije u asimetričnom... i hibridnom ratovanju". Rekao je da je ključno "osigurati da imamo dovoljno prečki na lestvici eskalacije".

Dva zvaničnika NATO-a su rekla da je "jedan od hitnih zadataka optimizacija pravila angažovanja na istočnom krilu". U nekim zemljama, od borbenih aviona se zahteva da vizuelno potvrde pretnje pre angažovanja, dok im druge dozvoljavaju da otvore vatru na osnovu radarskih podataka ili percipirane opasnosti, koja se određuje pravcem ili brzinom neprijateljskog objekta.

EPA-EFE/Robert Ghement

Razgovori, koji su počeli u maloj grupi direktno pogođenih zemalja, sada su prerasli u širu diskusiju, rekla su dva zvaničnika, dok druge savezničke prestonice shvataju razmere pretnje koju predstavlja destabilizujuća kampanja Moskve.

Neke prestonice takođe zalažu za agresivniji stav NATO-a kao sredstvo odvraćanja, rekao je jedan zvaničnik. Drugi saveznici preporučuju konzervativniji odgovor s obzirom na rizike od direktnog sukoba sa nuklearnom silom poput Rusije, piše publikacija.

"Ova pitanja se aktivno razmatraju, kako najbolje i najefikasnije odgovoriti na akcije Rusije", rekao je jedan diplomata NATO-a, upozoravajući da su razgovori još uvek u ranoj fazi.

• Uzbuna: Ruski brod se približio
• Raskrinkana ruska sabotaža: Pronađen eksploziv u limenkama kukuruza

Prošlog meseca, NATO je dva puta održao hitne pregovore u vezi sa incidentima u Poljskoj i Estoniji i pokrenuo operaciju "Istočna straža" – misiju jačanja protivvazdušne odbrane država na prvoj liniji fronta.

Ne postoje rokovi niti obaveze za dogovor o bilo kakvim promenama strategije, a promene se ne smeju javno objaviti, upozorila su sva četiri zvaničnika.

Razgovori u NATO-u se odvijaju u kontekstu pripreme mera EU kao odgovor na ruske provokacije.

To uključuje ograničenja putovanja širom Evrope za ruske diplomate koje obaveštajne službe sumnjaju da vode agente i sprovode subverzivne operacije u zemljama koje nisu njihovi zvanični zadaci, kao i korišćenje sredstava EU za olakšavanje stvaranja sistema odbrane od dronova.