NATO u problemu; Rusi ih nadmudrili dronovima od 8.500 evra

Ključno pitanje u Evropi više nije samo da li je Moskva namerno poslala više od 20 dronova u vazdušni prostor NATO-a, već i šta vojni odgovor otkriva o dugoročnoj sposobnosti Saveza da se nosi sa ovom rastućom pretnjom. Ako je to bio, kako Poljska veruje, namerni test NATO-ove odbrane, za Rusiju je to bio izuzetno jeftin eksperiment, piše CNN.

Poljske vlasti pronašle su ostatke onoga za šta kažu da su dronovi "Gerbera", izrađeni od šperploče i stiropora, a često se koriste kao mamci. Ukrajinska vojna obaveštajna služba procenjuje da njihova proizvodnja košta oko 8.500 evra po komadu. Istovremeno, u akciju su poleteli NATO-ovi višenamenski borbeni avioni F-16 i F-35, vredni više miliona evra.

• NATO upozorio Rusiju da se ne približava; Rusi ignorisali
• "NATO mora biti spreman da ih obori"
• Počinje operacija "Istočna garda": Vojska se raspoređuje duž granica

Učinkovit pokazatelj moći, ali verovatno koštao desetine hiljada evra samo u gorivu i održavanju da bi se digao sa piste.

"Asimetrija troškova ne funkcioniše", rekao je za CNN Robert Tolast, istraživač u londonskom odbrambenom think-tanku Royal United Services Institute (RUSI).

On je dodao da problem nije u tome što NATO ne može da odgovori na masovne napade dronova.

NATO-ovi avioni pokazali su se vrlo efikasnim u odbrani od velikog iranskog napada projektilima i dronovima na Izrael u aprilu ove godine. Ipak, Tolast tvrdi da je cena takve odbrane, koju je Izrael procenio na više od milijardu evra, dugoročno neodrživa.

"Temeljni problem je u tome što pre Ukrajine većina zapadne vojne tehnologije jednostavno nije razmatrala ovu asimetričnu pretnju dronova", rekao je.

Ipak, u sve brže rastućem vojno-tehnološkom sektoru prevladava mišljenje da su neki problem razmatrali, ali da su brojna odbrambena ministarstva NATO-a prespora u prilagođavanju.

"Tehnologija postoji", rekao je Džons Pinl, direktor britanske kompanije MARSS, specijalizovane za softver za otkrivanje pretnji, koja sada proizvodi i vlastite presretačke dronove, u razgovoru za CNN prošle nedelje na sajmu odbrambene industrije DSEI u Londonu.

"Dobar deo poljske granice već se mogao pokriti sofisticiranim 'zidom dronova'. On označava slojevitu mrežu otkrivanja i presretanja, što je ideja koju snažno zagovaraju baltičke zemlje, a podržali su je i zvaničnici Evropske unije", rekao je Pinl.

Problem: Birokratija

Problem je, rekao je Pinl, u tome što su NATO-ovi sistemi nabavke "zapeli u osamdesetima". Kao primer je naveo srednjodometni presretač MARSS-a, pokretan veštačkom inteligencijom i dizajniran da bude višekratno upotrebljiv, sa titanskom konstrukcijom koju je opisao kao "nož koji velikom brzinom seče nadolazeći dron".

• Putin podigao avione: NATO hitno reagovao
• Tramp: Pomoćiću, ali kad prođe rat
• NATO na granici Rusije; Operacija je počela

Trenutno čeka procenu jedne NATO države, koja se očekuje u narednim mesecima. "Oni tek sada pišu tehničke specifikacije, a mi ga koristimo već godinama u operacijama. U Evropi još uvek nemamo spremne specifikacije", kazao je Pinl za CNN, osvrćući se na tradicionalne prakse nabavke u kojima ministarstva izdaju detaljne tehničke zahteve, a zatim se na njih takmiče proizvođači.

Rat u Ukrajini praktično je stvorio ubrzan postupak nabavke u Evropi, kaže Siete Haminga, direktor holandske kompanije Robin Radar Systems. Njihova tehnologija već je široko u upotrebi u Ukrajini i nedavno je poboljšana tako da detektuje iranske dronove "Šahed" na udaljenosti do 12 kilometara.

"Ako neka zemlja želi da kupi opremu za Ukrajinu, ima ubrzan postupak za to. Mogu da dođu do kompanije i kažu: treba nam X, Y ili Z odmah. Ako to žele za sopstvenu vojsku, moraju proći celu proceduru. To ne pomaže", rekao je za CNN.