Opasni manevri: Desetine hiljada NATO i ruskih vojnika "na nišanu"; Jedna zemlja zatvorila vazdušni prostor

Vežbe koje se održavaju od 12. do 16. septembra uključuju deset severnoevropskih zemalja članica NATO-a, dok Litvanija i Poljska sprovode svoje nacionalne odbrambene vežbe.

Poljska ove godine sprovodi "Iron Defender-25", sa 30.000 vojnika uključenih u simulacije odbrane, dok Litvanija održava vežbu "Thunder Strike", fokusiranu na spremnost vlastitih snaga u slučaju kriznih situacija.

"Poljska će reagovati na vežbe Zapad 2025 na primeren način", izjavio je poljski zamenik ministra odbrane Cezarij Tomčuk.

Litvanija, kao zemlja koja se graniči s Belorusijom i eksklavom Kaljinjingrad, posebno prati situaciju.

"Moramo ozbiljno da shvatimo vežbe koje se održavaju blizu granica NATO-a i EU-a; i susedne zemlje i sam NATO ih tretiraju s najvećom ozbiljnošću", rekao je litvanski zamenik ministra odbrane Tomas Godliauskas.

"Litvanija i naši saveznici su spremni, ujedinjeni i pažljivo će pratiti razvoj situacije, spremni da reaguju ako bude potrebno", rekao je on.

Prema izveštaju briselskog portala Poltiko, ruske vežbe "Zapad 2025" uključivaće do 13.000 pripadnika vojske, što je znatno manje nego u prethodnoj vežbi 2021, na kojima je učestvovalo oko 200.000 vojnika.

Iako formalno odbrambene, prethodne vežbe simulirale su i nuklearne udare pa su poslužile za masovno gomilanje trupa u Belorusiji pre napada na Ukrajinu.

Vežbe će obuhvatiti Moskvu, Lenjingradski vojni okrug, Kaljinjingrad, Arktik, kao i Baltičko i Barencovo more, a manevri blizu sela Goža u Belorusiji i Dobrovolska u Kaljinjingradu odvijaće se samo nekoliko desetina kilometara od Poljske i Litvanije.

Posebna pažnja NATO-a usmerena je na prilaz Suvałki, 70-kilometarski koridor između Belorusije i Kaljinjingrada, koji se smatra jednom od najranjivijih tačaka odbrane Evrope.

Stručnjaci ističu da Moskva tokom vežbi može  da testira reakcije NATO-a na kršenja vazdušnog prostora, sajber napade ili čak sabotaže civilne infrastrukture, što povećava rizik od neželjene eskalacije.

"Tijekom vojnih vežbi često je teško razlikovati simulaciju od stvarnog vojnog delovanja", upozorava Tomas Janeliunas, profesor na univerzitetu u Viljnusu.

Uprkos tome, Litvanija je uverena u sposobnost razlikovanja stvarnih pretnji od slučajnih incidenata.

Ipak, Godliauskas ističe da nije realno očekivati nultu verovatnost vazdušnih incidenata, podsećajući da su u julu dva drona ušla u litvanski vazdušni prostor iz Belorusije, dok je zemlja nedavno zatvorila vazdušni prostor uz granicu s Belorusijom do 1. oktobra.