Novi izveštaj o rizicima je strašan; Stižu "armagedon oluje"; Napravljen spisak zemalja koje će biti na udaru

Ovogodišnje izdanje tog izvštaja koji se inače objavljuje svake godine i koje zajednički izrađuju nemački savez nevladinih organizacija "Bündnis Entwicklung Hilft" i Institut za međunarodno pravo mira i oružanih sukoba (IFHV) Univerziteta Rur u Bohumu, posebno se bavi olujama kao najčešćim i najrazornijim prirodnim opasnostima na planeti. 

"Beležimo porast najsnažnijih oluja", kazala je dr. Friederike Oto, klimatološkinja i suosnivač organizacije "World Weather Attribution" (WWA), koja je dala intervju za ovogodišnji izveštaj.

Prema njenim rečima, ključan razlog takvih promena je globalno zagrevanje izazvano ljudskim delovanjem, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. 

"Kada se tropski ciklon razvije u toplijim uslovima, na raspolaganju ima više energije, što povećava brzinu vetra i količinu padavina koje donosi", objašnjava dr. Oto.

Stoga, kako se navodi, sistemi ranog upozoravanja na oluje moraju biti prilagođeni različitim potrebama stanovništva, od osoba s daltonizmom do žena čija odeća može da ograniči pokretljivost u hitnim situacijama. 

Cilj je da se osigura da u slučaju vremenskih ekstrema niko ne ostane van sistema zaštite.

"Klimatske promene čine oluje intenzivnijima i opasnijima, menjaju njihove putanje i izlažu njihovom delovanju sve veći broj ljudi", navodi se još u nedavno objavljenom Svetskom izveštaju o rizicima. 

Podaci iz izveštaja pokazuju ia oluje među svim ekstremnim prirodnim pojavama uzrokuju najveće ekonomske gubitke. Pritom, posledice znatno teže pogađaju siromašnije zemlje nego razvijene industrijske zemlje.

Kada je reč o broju poginulih, oluje se nalaze na trećem mestu, nakon zemljotresa i ekstremno visokih i niskih temperatura.

Ako se zajedno posmatraju fizička izloženost i društvena ranjivost stanovništva, među stotinu zemalja s najvećim rizikom nalaze se tek dve evropske države.

Portugal zauzima 69., a Ukrajina 96. mesto.

Tropski cikloni i dalje su retka pojava na evropskom kontinentu, ali vantropski cikloni znatno su češći. Nastaju iznad mora i po pravilu su slabiji od tropskih, ali mogu snažno da utiču na vremenske prilike na kopnu.

"Posebno u severnoj Evropi beležimo povećanje broja takvih oluja, što znači da su zime postale mnogo vlažnije", kaže dr. Oto.

Opasnost, pritom, nije jednaka u svim područjima. Posebno su izloženi gusto naseljeni priobalni gradovi i ostrvske zajednice. "Gradovi poput Njujorka i Bostona, ili Pekinga i Tokija u budućnosti će se suočavati s tropskim ciklonima", upozorava dr. Oto.

Rang lista zemalja sa rizikom:

Širi Svetski indeks rizika, koji obuhvata ukupnu opasnost od katastrofa povezanih s različitim prirodnim nepogodama, među prvih stotinu država svrstava i 13 evropskih zemalja.

Najviše je rangirana Turska, koja se nalazi na 38. mestu i jedina je evropska država među prvih 50.

Slede Italija na 51., Grčka na 56., Španija na 58., Francuska na 78., Albanija na 81., Poljska na 82., Portugal na 86., Ujedinjeno Kraljevstvo na 89., Hrvatska na 92., Belgija na 94., Holandija na 96. i Nemačka na 99. mestu.

Kolike će posledice oluje ostavljati u budućnosti neće, međutim, zavisiti samo od njihove jačini. Presudna će, kako se zaključuje biti i sposobnost društava da se pripreme za nove uslove.