Sprema se napad na NATO?

U intervjuu je rekao i da ne veruje da je Vladimir Putin trenutno spreman za takav potez.

Govoreći o odbrambenim planovima NATO-a, Zelenski je rekao da je povećanje izdvajanja za odbranu previše sporo.

"Verujemo da bi Putin od 2030. mogao imati znatno veće vojne kapacitete. Danas ga Ukrajina zadržava pa nema vremena za ozbiljnu obuku vojske", rekao je.

"Putinu je potrebna pauza. Treba mu ukidanje sankcija. Treba mu uvežbana vojska. A deset godina je jako dugo. Do tada će imati novu vojsku."

• Zelenski: Planiram sastanak sa Trampom
• Sprečen atentat na Zelenskog

U intervjuu je Zelenski izneo mnoštvo poruka.

• Zbog eskalacije na Bliskom istoku Ukrajina bi mogla dobijati manje pomoći, posebno iz SAD, što bi Rusiji donelo prednost na ratištu.

• Britanske komponente za projektile završavaju u Rusiji.

• Možda nije idealan čovek da Ukrajinu vodi do kraja rata, ali je najiskusniji.

• SAD i Rusija mogu biti privremeni partneri, ali nikad neće biti prijatelji dok je Tramp na vlasti.

Volodimir Zelenski je odbio da odgovori na pitanje da li se osećao "iznuđivano" tokom katastrofalnog susreta u Ovalnom kabinetu, ali je naglasio da se "ponašao iskreno". 

Upitan kako vidi posledice sukoba Izraela i Irana i moguće širenje rata na Bliskom istoku, Zelenski je rekao da razume kako bi pomoć Ukrajini, posebno iz Sjedinjenih Država, mogla biti smanjena.

"Biće nam teško", rekao je.

Kada je reč o njegovom odnosu s Donaldom Trampom, Zelenski je izbegao kritike i fokusirao se na Trampov odnos s Putinom, rekavši da su "kratkoročno partneri", ali ne i prijatelji.

O pregovorima s Rusijom

Govoreći o mogućem prekidu vatre i mirovnim pregovorima, jasno je poručio kako ih podržava i bio bi spreman da sedne za sto kako bi utvrdio "postoje li stvarni kompromisi i postoji li stvaran način za okončanje rata". Na pitanje da li bi bio spreman da se odrekne dela teritorija u sklopu mirovnog sporazuma nije odgovorio direktno, nego je poručio da bi vojni pritisak i sankcije mogli naterati Putina na pregovore.

Dotakao se i neefikasnosti sankcija, navodeći da Rusija i dalje nabavlja komponente za projektile i dronove iz drugih zemalja, među kojima je i Velika Britanija.

Plan o povećanju odbrambene potrošnje trebalo bi da bude zvanično usvojen na sastanku čelnika zemalja članica Severnoatlantskog saveza u Hagu danas i sutra. Prema predlogu, 3,5 odsto bruto društvenog proizvoda trošilo bi se na direktne vojne potrebe, a još 1,5 odsto na povezane sektore, poput infrastrukture i sajber bezbednosti.

Izdvajanje 5 odsto BDP-a za odbranu nivo je kakav je postojao među NATO saveznicima tokom Hladnog rata.