Rusi su "pukli"

Rusija to uspeva, prenosi Index, uprkos do sada nezabeleženim sankcijama i desetinama milijardi dolara zapadne podrške Ukrajini.

Putin je tako poslao jasnu poruku Zapadu i svim potencijalnim izazivačima: nikada ne potcenjujte Rusiju.

Ipak, na prvim direktnim pregovorima dve strane od početka rata, koji su se održali prošle sedmice u Istanbulu, ruska delegacija iznela je niz zahteva za koje je bilo jasno da ih Krajina neće prihvatiti – i zapretila da će "voditi rat zauvek".

Gotovo polovina Rusa veruje da je rat u Ukrajini doneo više štete nego koristi

Nemojte zaboraviti, hladnokrvno je napomenuo šef delegacije, Rusija se borila sa Švedskom 21 godinu u 18. veku.

Kad su pregovori završili nakon samo nekoliko sati, rusko tržište deonica palo je, što je predstavljalo jasan ukor investitora.

I većina običnih Rusa takođe želi da se rat završi. Iako bi se malo ko usudio da rizikuje da bude uhapšen otvorenim pozivom na mir, nezavisni Levada centar izveštava da otprilike dve trećine stanovništva smatra da vojna akcija ne bi trebalo da traj dalje, a 48 odsto rat ubraja među svoje najveće strahove.

Do 47 odsto Rusa veruje da je rat u Ukrajini doneo više štete nego koristi.

Nesigurnost u pogledu budućnosti

Godine rata i sankcija promenile su život u Rusiji. Ljudi su nekada imali ušteđevinu, danas troše što god im dođe pod ruku, pa čak i podižu kredite.

Prema istraživačkoj kompaniji Romir, prosečno rusko domaćinstvo potrošilo je između 5. i 11. maja 8.098 rubalja (100,29 dolara) na hranu i svakodnevne potrepštine, u poređenju sa 6.080 rubalja u istoj sedmici 2023. godine.

Taj porast ukazuje ne samo na visoku inflaciju koju Rusija trpi od početka rata nego i na nesigurnost u pogledu budućnosti. Ljudi se toliko boje onoga što nosi sutra da pokušavaju da žive što bolje mogu – danas.

Ali "živeti što bolje" nije isto što i živeti dobro, ističe se u tekstu I navodi da je sada I domaći turizam jedina opcija za većinu Rusa, s obzirom na stroge sankcije koje ograničavaju putovanja u inostranstvo.

Zamor od rata uvukao se među ljude

A tu je i pitanje regrutacije. Putin voli da tvrdi da, za razliku od Ukrajine, Rusija ne mora da "hvata" ljude po ulicama kako bi ih poslala u borbu.

Takođe, Putin tvrdi da ima 50.000 do 60.000 dobrovoljaca koji se svakog meseca javljaju za borbu. Međutim, ti "dobrovoljci" zapravo su plaćeni ili prisiljeni od strane regionalnih čelnika kojima Kremlj dodeljuje tromesečne kvote.

Ti isti zvaničnici su itekako svesni da se zamor od rata uvukao među ljude. U nedavnom intervjuu Oleg Kožemjako, guverner regiona Primorje na ruskom Dalekom istoku, to je otvoreno priznao, istakavši da velike svote koje se troše na rat – umesto na poboljšanje života građana – povećavaju nezadovoljstvo među narodom.

Iako je naglasio vlastitu patriotsku predanost tom cilju, Kožemjako je izrazio žaljenje zbog ogromnog opterećenja koje rat predstavlja za resurse njegovog regiona.

Ne samo da se vlada Primorja muči s finansiranjem osnovnih usluga poput zdravstva i saobraćaja, Kožemjakove izjave ukazuju na to da taj region – jedan od glavnih izvora vojnika za rat u Ukrajini – više ne može da prati zahteve Kremlja za ljudstvom.

Pa ipak, Kremlj ostaje podeljen poput dvoglavog orla  s ruske tradicionalne zastave.

Završetak rata u Ukrajini mogao bi izazvati talas euforije koji bi ojačao podršku Putinu. Ali, ako mirovni sporazum dođe prerano, ta euforija mogla bi da splasne pre parlamentarnih izbora u septembru 2026, dok bi je zamenilo nezadovoljstvo zbog lošeg stanja ruske ekonomije i pada životnog standarda većine Rusa.

Sad se postavlja pitanje, kako bi ruski zvaničnici, od Putina do regionalnih guvernera, mogli da održe red (i svoje pozicije), kad više ne budu mogli da koriste spoljne pretnje kako bi skrenuli pažnju  građana s težine njihova svakodnevnog života?