Bili su Putinovi duhovi, njegovi posebni ljudi; Spektakularan poraz ruskih obaveštajnih službi

Jedan od ključnih članova špijunske hobotnice bio je izvesni Artem Šmirev, koji je izgleda izgradio savršen lažni, tajni identitet. Vodio je uspešan posao, kompaniju za 3D štampanje, i delio je luksuzni stan u Rio de Žaneiru sa svojom brazilskom devojkom i mačkom.

Ali najvažnije od svega, imao je autentičan izvod iz matične knjige rođenih i pasoš koji su dokazivali njegov pseudonim – bio je Gerhard Danijel Kampos Vitih, 34-godišnji brazilski državljanin. Ali nakon šest godina skrivanja i špijunske "pasivnosti", bio je željan da započne pravi špijunski posao. "Niko ne želi da se oseća kao gubitnik", napisao je 2021. godine u SMS poruci svojoj ruskoj supruzi – koja je takođe bila obaveštajna oficirka – na nesavršenom engleskom. "Zato nastavljam da radim i da se nadam."

Ruska obaveštajna služba je pretvorila Brazil u pravu proizvodnu traku za "proizvodnju" svojih tajnih špijunskih operativaca, ali je tim brazilskih agenata uspeo da razotkrije i demontira tajnu mrežu poslednjih godina, napisao je Njujork tajms u svom specijalnom istraživačkom izveštaju.

Jedan od ključnih članova špijunske hobotnice bio je izvesni Artem Šmirev, koji je izgleda izgradio savršen lažni, tajni identitet. Vodio je uspešan posao, kompaniju za 3D štampanje, i delio je luksuzni stan u Rio de Žaneiru sa svojom brazilskom devojkom i mačkom.

• Građani su upozoreni: Ruski špijuni su tu FOTO
• Sprečen bombaški napad u Nemačkoj; "Po nalogu ruske vlade"
• Prikupljao podatke za Kremlj; Osuđen vođa ruskog špijunskog lanca

Ali najvažnije od svega, imao je autentičan izvod iz matične knjige rođenih i pasoš koji su dokazivali njegov pseudonim – bio je Gerhard Danijel Kampos Vitih, 34–godišnji brazilski državljanin. Ali nakon šest godina skrivanja i špijunske "pasivnosti", bio je željan da započne pravi špijunski posao. "Niko ne želi da se oseća kao gubitnik", napisao je 2021. godine u SMS poruci svojoj ruskoj supruzi – koja je takođe bila obaveštajna oficirka – na nesavršenom engleskom. "Zato nastavljam da radim i da se nadam."

Ali odluka ruskog vladara Vladimira Putina da izvrši invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine izazvala je globalnu reakciju na rusku špijunažu čak i u delovima sveta gde su ovi oficiri dugo uživali određeni stepen imuniteta i nekažnjivosti. Među tim zemljama bio je i Brazil, koji istorijski ima prijateljske odnose sa Rusijom.

Brazilska istraga, kako piše Njujork tajms, zadala je razarajući udarac ruskom programu za borbu protiv ilegalne imigracije. Eliminisao je kadar visoko obučenih oficira koje će biti teško zameniti – najmanje dvojica su uhapšena, a drugi su se brzo povukli u Rusiju. Kada budu razotkriveni, najverovatnije više nikada neće moći da posluju u inostranstvu.

Potraga za "duhovima"

U središtu ovog spektakularnog poraza bio je tim kontraobaveštajnih agenata Brazilske federalne policije, iste jedinice koja je istraživala bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara zbog planiranja državnog udara. Iz svog sedišta u glavnom gradu, Braziliji, godinama su pretraživali milione brazilskih identifikacionih zapisa, tražeći obrasce. Ovaj posao je postao poznat kao Operacija Istok.

Početkom aprila 2022. godine, samo nekoliko meseci nakon što su ruske trupe ušle u Ukrajinu, CIA je poslala hitnu i vanrednu poruku brazilskoj federalnoj policiji. Amerikanci su izvestili da se jedan ruski vojnoobaveštajni oficir pod pritvorom nedavno pojavio u Holandiji na praksi u Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), baš kada je sud počeo da istražuje ruske ratne zločine u Ukrajini.

Shutterstock/jgolby

Putovao je sa brazilskim pasošem pod imenom Viktor Miler Fereira. Pod tim imenom je diplomirao na prestižnom univerzitetu Džons Hopkins. Ali njegovo pravo ime, navela je CIA, bilo je Sergej Čerkasov . Holandski granični službenici su mu odbili ulazak i on je trenutno bio u avionu za Sao Paolo.

Sa ograničenim dokazima i samo nekoliko sati za delovanje, Brazilci nisu imali ovlašćenja da uhapse Čerkasova na aerodromu, pa ga je policija držala pod strogim nadzorom nekoliko neizvesnih dana dok je bio slobodan u hotelu u Sao Paolu. Konačno su policajci dobili nalog i uhapsili ga, ne zbog špijunaže, već zbog manje optužbe za korišćenje lažnih dokumenata. Ali čak se i to ispostavilo kao mnogo teži slučaj nego što je iko očekivao – tokom ispitivanja, Čerkasov je bio samouveren, insistirajući da je Brazilac i da je imao dokumenta koja to dokazuju.

Njegov brazilski pasoš je bio autentičan, imao je brazilsku karticu za registraciju birača kako je propisano zakonom i potvrdu da je završio obaveznu vojnu službu. Jednom rečju, sve je bilo autentično. "Nije bilo nikakve veze između njega i velike Majke Rusije", rekao je istražitelj Federalne policije koji je, kao i drugi, govorio pod uslovom anonimnosti jer je istraga još uvek otvorena.

Tek kada je policija pronašla njegov izvod iz matične knjige rođenih, Čerkasovljeva priča – i cela ruska operacija u Brazilu – počela je da se raspada. U prošlosti su ruski špijuni često dobijali identifikaciona dokumenta preuzimajući identitet mrtvih ljudi, često beba, ali ne i u ovom slučaju. Agenti su utvrdili da Viktor Miler Fereira nikada nije postojao, ali je ipak imao pravi izvod iz matične knjige rođenih.

Sve je počelo sa Sergejem

U dokumentu je naznačeno da je Viktor Miler Fereira rođen u Rio de Žaneiru 1989. godine, od brazilske majke, stvarne osobe koja je preminula četiri godine kasnije. Ali kada je policija pronašla njenu porodicu, agenti su saznali da žena nikada nije imala dete, a vlasti nikada nisu pronašle nikoga ko se poklapa sa očevim imenom. Otkriće je pokrenulo zapanjujuća pitanja – kako je ruski špijun dobio prave dokumente pod lažnim imenom i, što je najvažnije, ako je jedan špijun to mogao da uradi, zašto ne bi mogli i drugi?

Sutterstock

Federalni agenti su počeli da traže ono što su nazvali "duhovima" – ljudima sa legitimnim izvodima iz matične knjige rođenih, koji su proveli život bez ikakvog zapisa o stvarnom prebivalištu u Brazilu i koji su se iznenada pojavili kao odrasli, brzo prikupljajući identifikaciona dokumenta. Da bi pronašli ove "duhove", agenti su počeli da traže podudarne obrasce u milionima izvoda iz matične knjige rođenih, pasoša, vozačkih dozvola i brojeva socijalnog osiguranja.

Nešto od ovoga bi se moglo automatizovati, ali, kako ističe Njujork tajms, ne mogu se sve brazilske baze podataka lako povezati i digitalno pretraživati. Mnogo toga je moralo da se uradi ručno, a sva ta mukotrpna analitika je omogućila "Operaciji Istok" da razotkrije celu rusku operaciju.

"Sve je počelo sa Sergejem", rekao je jedan visoki brazilski zvaničnik.

Svi špijuni, bez obzira za koju zemlju rade, suočavaju se sa istim izazovom – stvaranjem lažnog identiteta koji će izdržati proveru. Generacijama su tajni agenti koristili lažne pasoše, ukradena imena i dobro uvežbane priče, ali digitalno doba, gde skoro svi imaju onlajn istoriju, učinilo je stvari mnogo komplikovanijim.

Ovo je posebno akutan problem za Rusiju. Iako sve špijunske službe zapošljavaju tajne agente, većina se oslanja na mreže lokalnih doušnika da obavljaju težak posao prikupljanja obaveštajnih podataka, Rusija je u tome jedinstvena. Od najranijih godina Sovjetskog Saveza, tajni agenti su se posvećivali doživotnoj službi, živeći i radeći kao potpuno drugi ljudi.

Putinovi posebni ljudi

Putin je i sam priznao da je nadgledao sovjetske tajne agente dok je bio stacioniran u Istočnoj Nemačkoj kao mladi oficir KGB-a na kraju Hladnog rata. "Ovo su posebni ljudi sa posebnim kvalitetima, posebnim uverenjima i posebnim karakterom", rekao je u televizijskom intervjuu 2017. godine. "Ostaviti za sobom svoj pređašnji život, ostaviti za sobom svoje voljene i svoju porodicu, ostaviti za sobom svoju zemlju na mnogo, mnogo godina da biste posvetili svoj život služenju svojoj zemlji, nije nešto što svako može da uradi. Samo izabrani to mogu da urade, i to kažem bez ikakvog preterivanja."

Brazil je izgledao kao idealno mesto za Putinove izabrane špijune da izgrade svoju priču. Brazilski pasoš je jedan od najkorisnijih na svetu, omogućavajući putovanje bez vize u skoro isti broj zemalja kao i američki pasoš. Neko sa evropskim crtama lica i blagim akcentom verovatno se neće istaći u multietničkom Brazilu.

Tanjug/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

I dok mnoge zemlje zahtevaju potvrdu bolnice ili lekara pre izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih, Brazil dozvoljava izuzetak za one rođene u ruralnim područjima – vlasti će izdati izvod iz matične knjige rođenih svakome ko u prisustvu dva svedoka izjavi da je dete rođeno od najmanje jednog brazilskog roditelja.

Sistem je takođe značajno decentralizovan i podložan lokalnoj korupciji. Sa izvodom iz matične knjige rođenih u ruci, sve što je potrebno jeste da se podnese zahtev za registraciju birača, vojna dokumenta i, na kraju, pasoš. Kada se ovo dobije, špijun može da ide gotovo bilo gde u svetu.

Jedno od prvih imena koje se pojavilo kada su istražitelji započeli potragu bilo je ime Gerharda Danijela Kamposa Vitiha, lažnog Šmireva. Činilo se da se uklapa u obrazac – u njegovom izvodu iz matične knjige rođenih je pisalo da je rođen u Riju 1986. godine, ali se iznenada pojavio 2015. godine.

Uspešan privatni posao i užas objektiva

Dok su agenti započeli istragu, Šmirev je izgradio tajni identitet toliko ubedljiv da čak ni njegova devojka i kolege nisu imale pojma o tome. Govorio je portugalski savršeno sa akcentom koji je, kako je objasnio, bio rezultat njegovog detinjstva provedenog u Austriji.

Činilo se da je sve što je imao uložio u svoju štampariju, 3D Rio, koju je izgradio od nule i do koje mu je, prema rečima bivših kolega, zaista bilo stalo. Mnogo vremena je provodio radeći na 16. spratu nebodera u centru Rija. Ponekad je slao zaposlene kući kako bi mogao da radi sam. "Bio je radoholičar", rekao je Felipe Martinez, bivši klijent koji se sprijateljio sa Rusom koga je poznavao kao Danijela. "Razmišljao je veliko."

Kompanija je postala uspešna, rekao je jedan bivši zaposleni, sa klijentima kao što su televizijska mreža TV Globo i brazilska vojska, ali bilo je i neobičnih stvari, kako su posvedočili prijatelji i kolege. Na primer, nikada nije držao računar povezanim na internet kada ga nije koristio, i činilo se da ima mnogo više novca nego što mu je posao mogao da obezbedi.

Odjednom bi putovao u Evropu i Aziju i šalio se o sprovođenju "industrijske špijunaže" protiv konkurenata. Ponekad se predstavljao kao mušterija u drugim štamparijama, a jednom je poslao jednog od svojih zaposlenih na praksu u konkurentsku kompaniju da potom izveštava šta se tamo dešava. Takođe se činilo da se plaši objektiva i da ne voli da bude fotografisan do te mere da se jedan bivši zaposleni setio kako se šalio da bi ga možda "tražila savezna policija".

Šmirev je paničio kada su lokalne novine objavile njegovu fotografiju na kojoj stoji nasuprot gradonačelnika Rija na otvaranju tehnološkog centra, prisetio se Martinez. Ali tek retrospektivno, sve je to izgledalo značajno, rekli su prijatelji. Privatno, Šmirevu je bilo dosadno i frustrirano zbog svog tajnog života. "Nema pravih dostignuća na poslu", napisao je u jednoj SMS poruci svojoj ženi. "Nisam bio tamo gde treba da budem dve godine."

• Uhvaćeni Putinovi špijuni u Britaniji; Otkriveni detalji tajne operacije
• Kremlj ne zna za pritvor ruskih špijuna u Nemačkoj?; "Nemamo nikakve informacije o tome"
• Ruski špijuni uhapšeni u Nemačkoj

Njegova supruga, Irina Šmirev, ruska špijunka koja mu je slala poruke sa druge strane sveta, iz Grčke, nije imala mnogo saosećanja. "Ako ste želeli normalan porodični život, napravili ste fundamentalno pogrešan izbor", odgovorila je. Ipak, priznala je da život koji su vodili nije bio onakav kakav su očekivali. "Da, nije kako je obećano i loše je", napisala je u jednoj poruci. "Oni u suštini varaju ljude, i ja to vidim kao lošu stvar. To je nepravedno i nekonstruktivno."

Nakon što je invazija počela, počeo je "lov"

Ove poruke su deo čitave kolekcije dokumenata koji su deljeni sa stranim obaveštajnim službama, a kojima je i Njujork tajms imao pristup. Poslati su u avgustu 2021. godine i kasnije su pronađeni na Šmirevom telefonu.

Šest meseci kasnije, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu i iznenada su obaveštajne agencije širom sveta počele da sarađuju, a prioritet im je bio ometanje špijunaže Kremlja. Životi ruskih špijuna raspoređenih širom sveta su se okrenuli naglavačke.

Prvi koji je razotkriven bio je Čerkasov, koji je uhapšen u nedeljama nakon početka invazije. Zatim se Mihail Mikušin, koji je bio pod istragom u Brazilu, pojavio u Norveškoj i tamo je uhapšen. Dva ruska tajna agenta su takođe uhapšena u Sloveniji, gde su živeli pod tajnim argentinskim identitetima. Do kraja 2022. godine, brazilski istražitelji su se približavali samom Šmirevu. Nakon što su federalni agenti otkrili identitet Gerharda Danijela Kamposa Vitiha, otkrili da je njegova majka mrtva i da nikada nije imala dete sa tim imenom, a da mu otac nije pronađen, do kraja decembra agenti su bili gotovo sigurni da su otkrili tajnog ruskog špijuna.

Ako je Šmirev tada i bio uplašen, nije to pokazao. Jednog popodneva tog decembra, večerao je sa kolegom u popularnom naselju Botafogo. Delovao je opušteno i rekao je da ide u Maleziju na mesec dana, prema rečima zaposlenog koji je govorio pod uslovom anonimnosti.

Pobegao je iz zemlje samo nekoliko dana pre nego što je savezna policija otkrila njegov identitet. Agenti su bili zaprepašćeni – toliko posla, a konačno su zaboravili. Međutim, Šmirev je imao povratnu kartu za 2. februar 2023. godine, pa su agenti nabavili naloge za njegovo hapšenje i pretres njegovih adresa. Kada Šmirev sleti na brazilsko tlo, planirali su, biće spremni. Ali se nikada nije vratio.

I nije bio jedini ruski špijun koji im je pobegao. Svaki put kada bi agenti otkrili ime, izgledalo je kao da je već prekasno. Par u tridesetim godinama, koji je živeo pod imenima Manuel Fransisko Štajnbruk Pereira i Adrijana Karolina Kosta Silva Pereira , pobegao je u Portugal 2018. godine i od tada se vode kao nestali. Jedna grupa je, izgleda, otkrivena u Urugvaju – žena za koju se navodno zvao Marija Luisa Domingez Kardozo imala je brazilski izvod iz matične knjige rođenih, a kasnije je dobila urugvajski pasoš.

Konačno, tu je bio još jedan bračni par – Federiko Luiz Gonzalez Rodrigez i njegova supruga Marija Izabel Moresko Garsija, plavokosa špijunka koja se predstavljala kao model. Navodni zlatar po imenu Erik Lopes, za koga se ispostavilo da je ruski špijun po imenu Aleksandar Utehin , takođe je pobegao. Par, koji živi u Portugalu pod prezimenom Pereira, ispostavilo se da su Vladimir Aleksandrovič Danilova i Jekaterina Leonidovna Danilova, prema rečima dva zapadna obaveštajna zvaničnika.

Urugvajska veza i suze na kraju

Prošle jeseni, Brazilci su izdali niz Interpolovih plavih poternica u kojima su imena, fotografije i otisci prstiju ruskih špijuna, uključujući Šmireva i Čerkasova, dostavljeni svim 196 zemljama članicama. Međutim, Interpol se ne bavi političkim pitanjima poput špijunaže, a da bi se zaobišla ta prepreka, brazilske vlasti su saopštile da se protiv Rusa vodi istraga zbog korišćenja lažnih dokumenata.

Urugvaj je izdao slična upozorenja – u koja je video Njujork tajms – za osumnjičene ruske špijune koji su ušli u zemlju pod brazilskim identitetom. Njihova prava imena, rekli su zvaničnici obaveštajnih službi, bila su Roman Olegovič Koval, Irina Aleksejevna Antonova i Olga Igorevna Tjuterjeva.

Od svih ovih špijuna, samo je Čerkasov ostao u zatvoru. Osuđen je za falsifikovanje dokumenata i osuđen na 15 godina zatvora, ali mu je kazna smanjena na pet godina. U očiglednom pokušaju da ga što pre vrati kući, ruska vlada je tvrdila da je traženi diler droge i podnela sudsku dokumentaciju kojom zahteva njegovo izručenje. Ali Brazilci su uzvratili udarac. Tužioci su tvrdili da je Čerkasov bio diler droge, pa je važno da ostane u zatvoru još duže kako bi policija mogla da sprovede istragu. On ostaje u zatvoru u Braziliji.

Poslednji poznati kontakt koji je Šmirev imao sa Brazilom bio je telefonski poziv njegovoj devojci nakon što je otišao. Kako je rekao njegov brazilski prijatelj Martinez, bio je tužan, možda je čak i plakao. "Čućete neke stvari o meni, ali morate znati da nikada nisam uradio ništa tako loše. Nikada nisam nikoga ubio niti bilo šta slično", rekao je, prema Martinezovim rečima. "Moja prošlost me je stigla", zaključio je.