Ovo su "paklene tačke": Svet čeka katastrofa – ako napadnu... FOTO

Ovo se drastično kosi sa aktuelnim planovima Amerike, koja već mesecima pregovara sa Teheranom upravo o nuklearnom programu. Iran ima pet ključnih nuklearnih postrojenja i godinama negira da razvija nuklearno oružje. Potencijalni napad na ova postrojenja doveo bi do nesagledivih posledica po region i ceo svet.

Izrael je više puta nagovestio da "neće dozvoliti Iranu da razvije nuklearno oružje". Prema rečima američkih zvaničnika, takav napad bi bio otvoreno kršenje politike Trampa i mogao bi da pokrene širi regionalni sukob na Bliskom istoku - nešto što Vašington pokušava da izbegne.

5 paklenih tačaka u Iranu

Američki obaveštajci sada su presreli poruke i primetili premeštanje vazdušnog oružja i završetak velikih vojnih vežbi u Izraelu, što takođe može biti poruka Teheranu o ozbiljnosti pretnje. Zabrinutost ne proizilazi samo iz javnih i privatnih poruka izraelskih zvaničnika koje najavljuju takvu mogućnost, već i iz presretnutih izraelskih komunikacija i zapažanja o raspoređivanju vojske koja bi mogla da ukazuju na pripreme za napad.

Iran ima nekoliko ključnih nuklearnih postrojenja, a njihova svrha varira od civilne (npr. proizvodnja električne energije) do potencijalno vojne (npr. obogaćivanje uranijuma visokog stepena). Ovo su najvažnija:

• Natanz: Smešteno u centralnom Iranu i služi za obogaćivanje uranijuma. Ovo je ključno postrojenje sa hiljadama centrifuga. Već je više puta bio meta sajber i fizičkih sabotaža
• Fordou: Nalazi se duboko pod zemljom. Takođe služi za obogaćivanje uranijuma i ima visok stepen zaštite. Izuzetno ga je teško uništiti konvencionalnim bombama zbog dubine
• Arak: Ima potencijal za proizvodnju plutonijuma. Rekonfigurisano je u skladu sa Zajedničkim sveobuhvatnim planom akcije (JCPOA), ali Iran preti da će vratiti staru funkciju
• Isfahan: Služi za konverziju, istraživanje i razvoj uranijuma
• Bušer: Nuklearna elektrana, pod civilnim nadzorom, izgrađena uz pomoć Rusije

Hipotetički napad na iranska postrojenja imao bi ozbiljne regionalne i globalne posledice.

Napad može da bude izveden vazdušnim udarima ili putem sajber pretnji. U tom slučaju, Iran bi mogao da uzvrati masovnim raketnim napadom na Izrael, uz pomoć svojih saveznika Hezbolaha, Hamasa i šiitskih milicija u Iraku i Siriji.

Shutterstock/saeediex

Mogućnost regionalnog rata

Ovo bi dovelo do potencijalnog regionalnog rata, koji lako može da dovede do zatvaranja moreuza Ormuz, što je ključna tačka za globalnu trgovinu naftom.

Civili bi bili primorani na masovno izmeštanje iz Libana, Sirije, Iraka i Irana, što bi povećalo pritisak na Evropu.

Međutim, posledica ovog sukoba koju bi osetio ceo svet je eksplozivan rast cena nafte i gasa zbog rizika za transport i proizvodnju. Takođe, zasigurno bi došlo do povećanja tenzija širom sveta, pa i potencijalnih terorističkih napada.

Zemlje poput Amerike, možda i Velike Britanije, podržale bi Izrael, a Rusija i Kina bi stale na stranu Irana.

Ako Iran odluči da ubrza razvoj nuklearnog oružja kao odgovor, mogao bi dostići taj prag brzo.

Iran je već najavio da će napad shvatiti kao objavu rata. Reakcija bi mogla biti višeslojna, geografski raširena i asimetrična:

• Balističke rakete iz Irana direktno na Izrael (preko Iraka, Sirije)
• Dronovi kao što su Šahed-136, usmereni na vojne baze i kritičnu infrastrukturu
• Napadi na luke, aerodrome, i vojne baze (npr. Dimona, gde je izraelski nuklearni kompleks)

Četiri velike posledice po ceo svet

Uz to, Iran uvek može da aktivira savezničke milicije, koje su zapadne zemlje proglasile terorističkim grupama:

• Hezbolah (Liban): raketni kišobran iz južnog Libana, moguće i 1.000 raketa dnevno
• Hamas i Islamski džihad iz Gaze
• Milicije u Iraku i Siriji, koje mogu da vrše napade na američke snage
• Huti u Jemenu već napadaju Izrael i brodove u Crvenom moru

U slučaju ovog rata, svet bi se podelio, a posledice bi uključivale:

• Skok cena energenata
• Destabilizaciju regiona
• Pad globalne sigurnosti
• Moguće unapređivanje nuklearnog oružja