Rat – dan 1.111: Eksplozije odjeknule u Odesi i Kijevu; Napad na tržni centar; Letele rakete

Američki i ukrajinski zvaničnici sastaće se ove nedelje u Saudijskoj Arabiji kako bi razgovarali o vremenu i obimu početnog primirja sa Rusijom, a dve delegacije će razgovarati i o više tačaka napetosti koje tek treba da se izglade, preneo je danas Blumberg.

Planirani razgovori u Džedi uslediće, kako piše Blumberg, nakon višednevnog intenzivnog pritiska administracije američkog predsednika Donalda Trampa na ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, uključujući obustavljanje vojne i obaveštajne pomoći.

Prema oceni njujorške novinske agencije, takvi potezi su bili osmišljeni da ubede Zelenskog da pristane na delimično primirje sa Rusijom, koje bi onda omogućilo pregovore o zaustavljanju trogodišnje ruske invazije.

Tramp je ranije rekao da je njegova administracija u velikoj meri ukinula zamrzavanje razmene obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, jer on namerava da gurne i Kijev i Moskvu za pregovarački sto.

"Želimo da učinimo sve što možemo da uozbiljimo Ukrajinu da nešto uradi", rekao je Tramp.

Ukrajinskim jedinicama trenutno ne preti opasnost od toga da budu opkoljene u ruskom regionu Kursk, izjavio je danas glavnokomandujući ukrajinske vojske Oleksandr Sirski.

Ukrajina mora da prepusti teritoriju Rusiji kao deo bilo kakvog sporazuma o okončanju rata, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio.

Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je na svom Telegram kanalu ironično prokomentarisala izjavu šefa danskog ministarstva spoljnih poslova Larsa Loke Rasmusena o mogućem slanju trupa u Ukrajinu

Ranije u toku dana, Rasmusen je rekao da je njegova zemlja spremna da pošalje trupe u Ukrajinu.

"Strašno mi je žao, ali ko će čuvati Grenland? Verovatno izbeglice iz Ukrajine koje su došle u Dansku?", odgovorila je Zaharova na njegovu izjavu.

Danska vlada i parlament postigli su konsenzus o mogućem raspoređivanju trupa u Ukrajinu kako bi se obezbedilo buduće mirno rešenje, rekli su novinarima rekli ministri spoljnih poslova i odbrane Danske Lars Loke Rasmusen i Troels Lund Poulsen.

"Važno je da mi u Evropi šaljemo prave signale i Putinu i Vašingtonu. To je ono što mi danas radimo, govoreći: Ako dođe do tačke u kojoj prekid vatre ili mirovni sporazum zahteva evropsko prisustvo, Danska je u principu spremna da to uradi", rekao je Rasmusen.

Međutim, prema rečima Poulsena, još nema konkretnih planova za slanje trupa u Ukrajinu.

Eksplozije su odjeknule u Odesi i Kijevu, javljaju ukrajinski mediji.

U Odesi su mete napada bili položaji ukrajinske vojske, trafostanice i industrijska zona.

General Oleksandr Sirski, komandant ukrajinske vojske, rekao je danas da ukrajinske trupe koje se bore u ruskoj regiji Kursk nisu u opasnosti od opkoljavanja, uprkos nedavnoj kontraofanziva ruskih snaga u kojoj su učestvovale i severnokorejske trupe.

Opširnije pročitajte OVDE.

Američki državni sekretar Marko Rubio govorio je danas o sukobu između američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Ovalnom kabinetu krajem prošlog meseca.

Opširnije pročitajte OVDE.

Ukrajina mora da prepusti teritoriju Rusiji kao deo bilo kakvog sporazuma o okončanju rata, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio.

Finsko ministarstvo spoljnih poslova donelo je odluku o izdvajanju 16 miliona evra za humanitarnu pomoć Ukrajini, prenose danas finski mediji.

Kako se navodi iz ministarstva, humanitarna situacija u Ukrajini je usled ruskog napada i rata, više od tri godine vrlo teška, a pogoršana je posebno na liniji fronta.

Pomoć za Ukrajinu biće prosleđena preko humanitarnih agencija UN i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

Ministar spoljne trgovine Vile Tavio kazao je da je Finska od prvog dana podržavala humanitarne potrebe u Ukrajini i nastaviće to da čini i u budućnosti.