Ode sve dođavola – I Turci kreću na Grke?

Da li je ta percepcija opravdana? I da li bi se napuštanje Ukrajine moglo pokazati kao jedna od najvećih strateških grešaka u modernoj istoriji SAD, pitanja su na koja je odgovor ponudio ukrajinski novinar Andrev Novitski.

Ukrajinske oružane snage

Tanjug/AP Photo/Evgeniy Maloletka

Prema njegovim rečima, Ukrajina danas ima najveću vojsku u Evropi. Procenjuje se da broj vojnika iznosi između 700.000 i jedan milion – što je više od kombinovanih snaga Francuske, Nemačke, Španije i Velike Britanije.

Ali stvarna prednost Ukrajine prevazilazi puke brojke. To je takođe jedina evropska vojska sa velikim, modernim iskustvom na bojnom polju.

Ukrajinske snage nisu samo naučile da upravljaju zapadnim oružjem – one su ga koristile u stvarnoj borbi i iz prve ruke razumeju koji sistemi funkcionišu efikasno, a koji imaju kritične nedostatke.

Za razliku od armija NATO-a, čije su doktrine izgrađene na simulacijama i ograničenim operacijama, Ukrajina je testirala ove strategije u punom ratu protiv najveće pretnje Alijanse: Rusije, ističe Novitski.

"Ako Ukrajina padne, svo to znanje, tehnologiju i borbenu ekspertizu bi mogla da apsorbuje Rusija. Kremlj ne bi samo zauzeo teritoriju – on bi dobio pristup evropskoj vojsci koja je najjača u borbi. Ovo bi stvorilo novu militarizovanu supersilu sa kombinovanim snagama od preko dva miliona vojnika", naveo je on.

Odbrambena industrijska moć

Profimedia

Tokom protekle tri godine rata, i Ukrajina i Rusija su značajno proširile svoju odbrambenu industriju.

Prema rečima ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova, zemlja je postala najveći svetski proizvođač borbenih dronova, prestigavši čak i Kinu.

Predsednik Volodimir Zelenski je takođe najavio da je Ukrajina završila razvoj sopstvene balističke rakete i da aktivno radi na domaćem ekvivalentu PVO sistema Patriot.

Ovaj brzi rast odbrambenog sektora Ukrajine dešava se usred rata punog obima. Istovremeno, Rusija tvrdi da sada proizvodi tri puta više projektila nego SAD i Evropa zajedno.

Ako Kremlj preuzme kontrolu nad Ukrajinom, dobiće pristup njenim naprednim vojnim tehnologijama, jedinstvenim inovacijama i proizvodnim kapacitetima. To uključuje velike odbrambene firme kao što su Antonov i Motor Sich, kao i privatne kompanije specijalizovane za pomorske bespilotne letelice, udarne bespilotne letelice, sisteme za elektronsko ratovanje, haubice i oklopna vozila.

Ukoliko ova imovina padne u ruske ruke, mogla bi dramatično da unapredi vojno-industrijski kompleks Moskve - posebno u proizvodnji raketa.

Prirodni resursi

Ukrajina ima najveće rezerve uranijuma i litijuma u ​​Evropi, što je čini ključnim igračem na tržištu energetske tehnologije u regionu. Pored toga, njena značajna nalazišta nafte i gasa dodatno povećavaju njen strateški značaj.

Ali bogatstvo Ukrajine nije ograničeno na njene prirodne resurse. Poznat kao "žitnik Evrope", jedan je od vodećih svetskih poljoprivrednih proizvođača i najveći izvoznik žitarica u Evropu i Afriku. U eri rastuće globalne krize, njena uloga u bezbednosti hrane ne može se preceniti.

Ako budu okupirani, ovi resursi bi pali pod kontrolu Kremlja. Rusija, koja je dugo koristila energiju kao geopolitičko oružje, dobila bi još jedno moćno oruđe – manipulaciju snabdevanjem hranom.

Ekspanzionističke ambicije Moskve mogle bi da je pretvore ne samo u energetskog monopolistu, već i u dominantnu silu na globalnim tržištima hrane, sposobnu da oružaju glad kao instrument uticaja.

Politička promena

Profimedia

Ako Rusija trijumfuje u Ukrajini, globalni odnos snaga će se dramatično promeniti.

Osim toga, Rusija bi pojačala svoju podršku prokremljskim političkim snagama širom kontinenta.

Pokreti krajnje desnice u Nemačkoj, partija Marine Le Pen u Francuskoj i lobisti koje podržava Rusija u Italiji i Velikoj Britaniji - Moskva je dugo gajila uticaj u Evropi, a ovi glasovi bi samo postajali sve glasniji i agresivniji.

Ali posledice se neće zaustaviti na evropskim granicama.

Poraz Ukrajine bi zadao razarajući udarac kredibilitetu Amerike kao primarnog garanta bezbednosti u svetu. 

Ključni saveznici SAD, uključujući Južnu Koreju i Japan, mogli bi da počnu da dovode u pitanje pouzdanost Vašingtona i traže alternativne načine da osiguraju sopstvenu bezbednost. 

Ovo bi moglo ubrzati formiranje novih vojnih saveza - ili čak naterati neke nacije da preispitaju svoj stav o nuklearnom širenju, dodatno destabilizujući globalnu ravnotežu snaga.

Rat u Ukrajini nije samo još jedan regionalni sukob. To je odlučujući trenutak koji će odrediti budućnost međunarodnog bezbednosnog poretka.

Uspon diktatura

Profimedia

Ako Rusiji bude dozvoljeno da anektira Ukrajinu bez posledica, to će postaviti opasan presedan za autoritarne režime širom sveta, uvodeći novu eru globalne nestabilnosti. Slab odgovor Zapada bi signalizirao da međunarodno pravo više nije prepreka ekspanzionističkim ambicijama.

Šta bi onda sprečilo Tursku da izvrši vojni pritisak na Grčku ili da proširi svoj uticaj u Africi? Zašto Kina ne bi iskoristila priliku da napadne Tajvan ili Iran da udari Izrael? Šta bi sprečilo Indiju i Pakistan da pređu u otvoreni sukob? Svet u kome granice više nisu bitne brzo će se spustiti u haos, čineći trku u naoružanju neizbežnom.

SAD i njeni saveznici se sada suočavaju sa kritičnim izborom: delovati odlučno i podržavati globalnu bezbednost ili dozvoliti da se međunarodni poredak uruši. Nije vreme za polumere ili političku ekspeditivnost – nisu potrebne samo lake odluke, već ispravne. Današnji izbori će oblikovati ne samo budućnost Ukrajine, već i dugoročnu stabilnost i mir u svetu, istakao je Novitski.