Radikalan predlog: Mi, teško naoružanje i ovih 10 evropskih zemalja

Ovakav aranžman biće gorka pilula za ukrajinske političke zvaničnike i građane, jer bi zamrzavanje sukoba na trenutnim linijama značilo predaju 20 posto ratom poharane zemlje Rusiji.

U zamenu za prihvatanje ovakvog rešenja, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski inzistiraće, kako prenosi Jutarnji list pisanje britanskog Telegrafa, na uspostavljanju multinacionalnih snaga koje bi nadzirale možda najkrhkiji mirovni sporazum do sada.

Ovaj zadatak trebalo bi prvenstveno da padne u ruke evropskih zemalja, kako je to nedavno na sastanku ministara odbrane NATO-a u Briselu izjavio američki ministar obrane Pit Hegseth.

Evropski lideri našli su se u grozničavoj potrazi za zajedničkim odgovorom na Trampovu odluku da započne pregovore s Putinom i sve što iz toga proizlazi, uključujući bezbednosne garancije za osiguranje dugotrajnog mira u Ukrajini.

Prvi koji je izjavio spremnost na slanje trupa u sklopu potencijalnog sporazuma bio je britanski premijer Sir Kir Starmer. 

Francuski zvaničnici su pak predložili mogućnost "reosiguravajućih" snaga koje bi bile raspoređene u Ukrajini iza fronta, kako bi Putina odvratile od novog napada.

A onda su se sastali

Kada su se u ponedjeljak u Parizu sastali najmoćniji evropski lideri kako bi raspravili mogućnost mirovnih snaga, postalo je jasno da među njima vladaju duboke podele.

Nemački kancelar Olaf Šolcz, često kritikovan zbog svoje popustljivosti, osudio je razgovore o slanju vojnika kao "potpuno preuranjene" i "krajnje neprimerene", naglasivši da ga te rasprave "čak i pomalo iritiraju". Šolc je potom napustio sastanak ranije.

• Gurnuće Rusiji "prst u oko"
• Tramp "razneo" Zelenskog, bukvalno
• Pokrenut masovni napad; "Razneti su u paramparčad" VIDEO

Italija i Španija takođe su izrazile sumnju u slanje evropskih vojnika u Ukrajinu. Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je slanje vojnika "najsloženija i najmanje delotvorna" metoda za očuvanje mira.

I Poljska je brzo odbacila tu ideju, pri čemu je njen premijer Donald Tusk naglasio kako je odbrana istočnog krila NATO-a prioritet njegove vlade.

Tračak nade

Ali, kako se dalje navodi, postoji tračak nade za jednu inicijativu predvođenu Ujedinjenim Kraljevstvom.

Zajedničke ekspedicijske snage (JEF), koalicija deset severnoevropskih NATO država, mogle bi ponuditi rešenje.

Osim Velike Britanije, JEF uključuje Norvešku, Finsku, Švedsku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Litvu, Dansku, Island i Nizozemsku.

Većina njihovih političkih zvaničnika načelno je signalizirala spremnost da na neki način pošalje vojnike u Ukrajinu.

Udruživanjem s Francuskom, zemlje JEF-a mogle bi da okupe novu ekspedicijsku silu od 40.000 do 50.000 vojnika koji bi učestvovali u sprovođenju francuskog koncepta "reosiguravajuće" misije.

Smeštene iza, a ne na samoj liniji fronta, ove "mirotvorne snage" imale bi zadatak brzo da reaguju na svaki mogući novi ruski pokušaj obnavljanja rata.

• Oglasio se Tramp nakon pregovora sa Rusima: Plan je ostvariv
• Oglasila se Zaharova: Apsolutno neprihvatljivo
• Ukrajinci pobesneli: Tramp nam radi o glavi

Majkl Kofman, viši analitičar u "Karnegi endaumentu" i jedan od najpouzdanijih vojnih stručnjaka, izjavio je: "Ove snage ne moraju biti svugde – dovoljno je da budu raspoređene u zemlji s bataljonima na četiri operativna pravca, uz dovoljnu mobilnost da se po potrebi brzo premeštaju duž linije fronta."

Najizglednije tačke ruskog napada bili bi regioni Harkov, Donjeck i Zaporožje.

Svaka evropska jedinica stacionirana u Ukrajini morala bi biti teško naoružana – glavni borbeni tenkovi Čelendžer 2 i Leopard 2, teška artiljerija i jurišni helikopteri verovatno bi bili sastavni deo ove sile.

Osim teškog naoružanja i vatrene moći, snage bi morale biti visoko mobilne kako bi mogle pokrivati potencijalnu demilitarizovanu zonu dugu 800 milja.

Velika Britanija mogla bi biti spremna i da rasporedi 20.000 vojnika, podržanih komandosima i rezervistima.

Svaka učestvujuća zemlja verovatno bi bila pozvana da doprinese brojem vojnika i opreme srazmernim veličini svojih oružanih snaga.

Međutim, za pripremu ovakvih snaga trebali bi meseci, a Velika Britanija i druge države morale bi da se  osloniti na rezerve kako bi osigurale da njihova vlastita teritorijalna sigurnost i prethodne oabveze ne budu ugrožene.