Hladan tuš za Crnu Goru iz Hrvatske; Traže da im vrate otetih 2,7 milijardi dolara

Grlić Radman je rekao da Hrvatska ima dokumentaciju koja opravdava njihove zahteve, ustvrdivši da zvanični Zagreb ne usporava pretpristupni proces Crne Gore, već da se svakom poglavlju mora pristupiti pažljivo i precizno utvrditi da li su ispunjena.

Što se tiče broda "Jadran", Grlić Radman je kazao da je to pitanje postalo u Crnoj Gori na neki način lajt motiv, ali da nije samo brod problem, već i druga imovina.

"Mi imamo te podatke i to je naša pozicija"

"A gde je sva ona imovina koja je oteta, koja je prodata ili data nekome? Pa to je vojna sukcesija koja je dokumentovana. Mi imamo interaktivne mape, dokumente koji mogu to utvrditi. Jedno su političke izjave, a drugo ono čime raspolažemo. I znamo kada je, u kom trenutku otišlo u Crnu Goru. Nestalo je dosta plovila pod okriljem noći, recimo jedna podmornica našla je put preko jedne države u jednu drugu državu, vojna bolnica i tako dalje. Mi imamo to sve zapisano i radi se o imovini vrednoj više od 2,7 milijardi dolara", kazao je Grlić Radman.

Kako je objasnio to je utvrđeno 1991. godine, i tačno znaju čime su raspolagali, na dan 31. maja 1990. godine u Hrvatskoj.

"Imali ste negde otprilike oko 207 tih plovila, a 30-ak ste imali u Crnoj Gori. I sad imate godinu kasnije gde je sve obrnuto. Znači, 207 u Crnoj Gori, a 30-ak u Hrvatskoj. Dakle, mi imamo te podatke i to je naša pozicija, ne treba da skupljamo nikakve potpise", kazao je Grlić Radman.

"Imam osećaj da se nekako prebrzo zatvaraju ta poglavlja"

Govoreći o nekim poglavljima i njihovom stopiranju, hrvatski ministar objašnjava da ona poglavlja koja su zahtevala posebnu pažnju ne mogu se samo tako zatvarati, jer postoje nekakvi geopolitički razlozi.

"Tu se mora precizno videti o čemu se radi. A i kod 14. poglavlja treba utvrditi prave razloge. Nije stvar u tome da se poglavlje zatvori ili ne zatvori, nego treba ga dobro proučiti. To je naša preporuka i drugima. Jer imam osećaj da se nekako prebrzo zatvaraju ta poglavlja. Mi nemamo otvorena pitanja, nego imamo pitanja vladavine prava. Temeljna pitanja, vrednosna pitanja, koja su pitanja Evropske unije, same zajednice vrednosti. Dakle, ovde se radi o tome da se nešto mora ipak isporučiti", rekao je Grlić Radman, prenosi RTCG.

Svaka država, kaže, shodno svojim razlozima, može argumentovano i suvereno dati svoje mišljenje vezano za određeno poglavlje.

Crna Gora će morati da prevodi zakonodavstvo na hrvatski jezik

Podsetimo, Crna Gora možda neće stići da prevede celokupno zakonodavstvo Evropske unije do planiranog ulaska u članstvo, pa Evropska komisija razmatra privremene izuzetke, a jedna od opcija je da Crna Gora koristi neki od postojećih službenih jezika EU, pri čemu se hrvatski nameće kao najočigledniji izbor, piše Euronjuz.