EU se obrušila na Hrvatsku; Nemačka prva povukla potez

Berlin se aktivno uključio u rešavanje problema i od Zagreba traži konstruktivan pristup, što su za Euronews potvrdila četiri zvaničnika direktno upoznata sa situacijom.

Index podseća da je Hrvatska ove sedmice Podgorici poslala popis od osam spornih tačaka koje želi da reši pre završetka pristupnih pregovora Crne Gore. Zbog toga Nemačka nastoji da osigura da se proces proširenja nastavi bez usporavanja, jer bi blokada Crne Gore, koja se smatra najnaprednijim kandidatom, mogla da ugrozi ceo proces.

Sporovi se uglavnom odnose na nasleđe ratova devedesetih, što uključuje imovinske zahteve i nerešena granična pitanja. Ti problemi ugrožavaju cilj Crne Gore da do 2028. postane 28. članica EU-a.

Hrvatska strana ističe da su istraga ratnih zločina i obeštećenje žrtava uslovi koje Podgorica mora da ispuni kako bi zaključila pregovore. Zagreb se istovremeno suočava sa optužbama da je sporove aktivirao u zadnji trenutak bi pojačao pritisak na Podgoricu.

Hrvatska, pak, odgovara da se radi o dugogodišnjim problemima i da su njeni zahtevi simbolične prirode.

Tako se u razgovore uključila i Evropska komisija, a nekoliko država članica pokušava da spreči da bilateralna pitanja zaustave proces. Francuska želi da izbegne probleme s proširenjem zbog unutrašnjih političkih prilika, dok Luksemburg kritikuje praksu korišćenja pristupnog procesa za rešavanje međusobnih sporova.

Iako više vlada razgovara s Hrvatskom, najsnažniji pritisak dolazi iz Berlina. Nemačka je nedavno ponudila i posredovanje, ali ta ponuda još nije realizovana. 

Stav Hrvatske naišao je i na javne kritike, među kojima je i ona visoke predstavnice EU za spoljnu politiku Kaje Kalas. Ona je na marginama EU samita poručila da bilateralna pitanja ne smeju da blokiraju proces pristupanja.

Trka s vremenom

Zvaničnici EU strahuju da bi se raspoloženje prema proširenju moglo promeniti ako se ulazak Crne Gore uskoro ne završi. 

Sledeće godine održavaju se izbori u nekoliko ključnih država članica, uključujući Francusku, gde u anketama vodi Marin Le Pen, poznata po skepticizmu prema daljem širenju Unije.

Pristupanje Crne Gore odvija se u kontekstu u kojem Brisel koristi politiku proširenja za jačanje veza sa susednim zemljama zbog napetosti s Rusijom. Budući da je Crna Gora prva na redu za članstvo, zastoj zbog bilateralnih pitanja mogao bi negativno da utiče i na ostale kandidate - Albaniju, Moldaviju, a posebno Ukrajinu, čije se pristupanje povezuje s budućim mirovnim pregovorima s Moskvom.

Crna Gora bi ujedno bila i prva zemlja koja ulazi u blok prema novoj metodologiji proširenja.