Hrvatska isporučila Crnoj Gori listu zahteva

Pritom je Zagreb Podgorici isporučio listu od čak šest zahteva ili, bolje reći, uslova za napredak na evropskom putu zbog čega se sve više postavlja pitanje da li Crna Gora može da uđe u EU već 2028. godine?

Na takozvani "super utorak" 14. jula koji su u Briselu slavodobitno najavili kao jedan od najbitnijih datuma u procesu proširenja EU postalo je jasno da je Hrvatska "kamičak u cipeli" Crne Gore na putu ka EU. Zagreb tada nije dozvolio Podgorici da zatvori jedan od tri predviđena poglavlja da bi joj se nekoliko dana kasnije obratio i otvorenim pismom.

U tom dokumentu Hrvatska je pozvala Crnu Goru na "odlučne korake, konstruktivan dijalog i ubrzavanje rada na otvorenim bilateralnim pitanjima", uz podsećanje da su dobrosusedski odnosi jedan od ključnih političkih kriterijuma u procesu proširenja EU.

U pismu se navodi i da EU "ne može i ne želi da uvozi bilateralne sporove" zbog čega se zaključuje da se "otvorena pitanja moraju rešiti kako ne bi opterećivala pristupni proces".

Hrvatska isporučila šest zahteva Crnoj Gori

Zagreb je poručio da od Podgorice očekuje konkretne pomake u vezi sa šest zahteva:

1. obeštećenje bivših logoraša,

2. nastavak potrage za 14 nestalih osoba iz Domovinskog rata,

3. procesuiranje ratnih zločina,

4. rešavanje imovinsko-pravnih zahtjeva hrvatskih državljana,

5. očuvanje spomen-ploče u nekadašnjem logoru Morinj,

6. nastavak razgovora o razgraničenju na moru te povratu školskog broda "Jadran".

"Preostaje tek nekoliko meseci do kraja 2026."

Pored toga, hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova je podsetilo Podgoricu da "preostaje tek nekoliko meseci do kraja 2026. godine".

Shutterstock/MatMazzini

Takvi potezi Zagreba stigli su neposredno nakon posete evropske komesarke za proširenje Marte Kos koja se sastala sa Andrejem Plenkovićem, premijerom Hrvatske i Gordanom Grlićem Radmanom, ministrom spoljnih i evropskih poslova.

Gijom Mersije, portparol Evropske komisije, izjavio je da su se Kos i hrvatski zvaničnici saglasili da "proces pristupanja mora ostati zasnovan na konkretnim rezultatima kandidata u sprovođenju reformi".

"Komesarka Kos je naglasila da je izgradnja dobrih odnosa između država članica EU i budućih država članica sastavni deo procesa pristupanja. Uvereni smo da se neslaganja mogu prevazići u nastojanju da ostvarimo zajednički cilj, veću, sigurniju i nezavisniju Evropu", rekao je Mersije u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Podgorica: Otvorena pitanja rešavati kroz otvoren, kontinuiran i dobronameran dijalog

Crnogorsko ministarstvo spoljnih poslova je na pismo iz Zagreba odgovorilo je da će se otvorena pitanja rešavati kroz "otvoren, kontinuiran i dobronameran dijalog".

"Rešavanju otvorenih pitanja sa prijateljskom Hrvatskom i dalje ćemo pristupati otvoreno, odgovorno i u dobroj veri, uvereni da odnosi dve prijateljske i savezničke države treba da budu primer sposobnosti da se i složena pitanja rešavaju razgovorom, uzajamnim uvažavanjem i usmerenošću ka zajedničkoj evropskoj budućnosti", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore.

Opet im problem "uticaj Srbije" i Rezolucija o Jasenovcu

Augustin Palokaj, briselski dopisnik hrvatskog "Jutarnjeg lista", smatra da izjave i Zagreba i Podgorice "pokazuju da nema skrivenih namera", ali istovremeno upozorava Crnu Goru na "osetljivost hrvatske javnosti kada je reč o ratnim zločinima, razaranju Dubrovnika i percepciji uticaja Srbije u Crnoj Gori".

Kao primer naveo je usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, za koju smatra da je ozbiljno narušila poverenje između dve države.

"Pokušaj u Crnoj Gori da to predstavi kao principijelno pitanje koje nije usmereno protiv Hrvatske ili u korist Srbije samo dodatno komplikuje odnose", tvrdi Palokaj.

Kako kaže, očekuje da bi "rešenje moglo da bude pronađeno do kraja leta" i upozorava Podgoricu da "ne ponovi grešku Zagreba".

"Hrvatska je svojevremeno računala da će druge članice Evropske unije izvršiti pritisak na Sloveniju. To se nije dogodilo. Na kraju su Zagreb i Ljubljana morali sami da postignu dogovor kako bi bila deblokirana pregovaračka poglavlja", kaže Palokaj.

Dodao je da se u ovom trenutku ne može precizno govoriti o hrvatskoj blokadi evropskog puta Crne Gore pošto je "Hrvatska blokirala jedno poglavlje; ima rezervu prema još jednom, ali je dala saglasnost za zatvaranje svih ostalih poglavlja".

Hrvatska pre dve godine prvi put blokirala zatvaranje poglavlja 31

Podsećanja radi, Hrvatska je još 2024. godine blokirala prvi put zatvaranje Poglavlja 31 Podgorici nakon što je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, što je zvanični Zagreb ocenio kao provokaciju.

Bez obzira na to, Crna Gora je najnapredniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Do sada je privremeno zatvorila 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Poglavlje 31 i dalje ostaje otvoreno.

Podgorica želi da do kraja godine zatvori sva poglavlja da bi postala članica EU u 2028.?

Do kraja godine ostalo je još pet meseci, a Podgorica želi da privremeno zatvori preostalih 15 poglavlja kako bi ipsunila plan da pregovore završi do kraja 2026. godine i postane članica Evropske unije tokom 2028. godine.

Za svako od tih poglavlja biće potrebna jednoglasna saglasnost svih država članica Evropske unije, uključujući i Hrvatsku.

Nakon završetka pristupnih pregovora, države članice EU i zemlja kandidat potpisuju Sporazum o pristupanju. Da bi on stupio na snagu, moraju ga ratifikovati svih 27 država članica, u skladu sa svojim nacionalnim procedurama, kao i država kandidat. Taj proces obično traje između godinu i godinu i po dana.

Da bi Crna Gora postigla državni cilj, a to je članstvo do kraja 2028. godine, pregovori sa Briselom se moraju okončati do kraja ove godine.