"Kompas": Blokaderski špil potrošen, ostao samo račun za plaćanje

Tekst prenosimo u celosti: 

"Danas, kada su i saveznici počeli da se distanciraju, sve više deluje da je špil potrošen, a da predstoji samo svođenje političkih i pravnih računa. 

Da je čitava ujdurma oko izmišljenog zvučnog topa bila organizovana i orkestrirana od strane samih blokadera, očigledno je čak i njima. Minimum zato što sami dobro znaju: da jesu dogovorili unapred teatralno 'skidanje prsluka i hitro napuštanje skupa' kao znak da je došlo do neke 'velike opasnosti'. Baš kao što znaju da su ovaj, dogovoreni 'protokol', tog 15. 3. 2025. zaista i – primenili. Znaju dalje (a sve i da ne znaju, snimci im to pokazuju): da je komešanje po ulicama potom nastupilo kao posledica njihovog pomenutog ponašanja, reakcija na 'protokol za veliku opasnost'. Sve nakon toga u njihovom ponašanju, od somnabulnih 'objašnjenja' do perfidno plasiranih laži, samo govori o potpunom odsustvu savesti, ali i svake odgovornosti. Čak i prema ljudima koji su im ukazali poverenje i bili spremni da ih u nečemu prate, jer su i njih direktno ugrozili, ne trepnuvši.

Naknadne 'prijave kod lekara' i 'fantastična iskustva' kojih su se pojedinci dosetili, pokazuju ništa manje odsustvo odgovornosti. Posebno kod opozicionih stranaka i blokaderskih neformalnih grupa, koje su ciljano instruisale svoje članove na takvo ponašanje i lažno prijavljivanje. Nije slučajno što danas Savo Manojlović insistira na priči o 'dve hiljade ljudi koji su osetili nešto u istom trenutku': tu besmislenu i providnu laž najenergičnije je generisao upravo on, čak lično instruisao na njeno kreiranje. Nemali broj funkcionera Demokratske stranke nastupao je identično prema svojim članovima. Od svih 'dokaza' o navodnom zvučnom udaru, danas se sve svelo na tvrdnju – da su neki ljudi, eto, nešto osetili. Tako oni tvrde i to onda mora da bude istina. Jer je istina samo ono što – oni priznaju za istinu. Kraj priče.

Koliko god delovalo infantilno, kao propagandno sredstvo radi posao. Poznato je iz duge (svetske) istorije totalitarnih pokreta, utvrđenih na dogmi. Blokaderski je u tom smislu samo novi primer istog, ništa tu 'novo' ili 'revolucionarno' nema. Kopira se i imitira sve, pa – šta upali. A scena sa 'skidanjem prsluka' toliko se dopala autorima, da su rešili da je obavezno ponove, već za Vidovdan iste, 2025. godine.

Tada, ipak, za nešto drugačiji scenario – služila je kao signal za otvoreno, raspojasano nasilje. I od tada više nema govora o 'mirnoj, gandijevskoj itd.' prirodi blokadera. Uz zloglasni poklič 'Imate zeleno svetlo!', nakon teatralnog skidanja prsluka tzv. redara – krenulo se u pravo pustošenje. Da je sve urađeno sa debelim predumišljajem čak i danas može da se uveri svako ko želi: danima pre skupa na Vidovdan je sa naloga blokadera FDU emitovana poruka 'imaćete zeleno svetlo'. Ponavljano je besomučno: kada redari skinu prsluke, skup više nije 'studentski', već postaje 'građanski', a to znači… nemamo nikakvu odgovornost za ono što sledi. 

Međutim, odgovornosti je bilo, jer bezbednosni aparat nije dozvolio rušilački pir. Policija je izdržala sve, uspela da suzbije nasilje u produženom trajanju (praktično tokom svih letnjih meseci, sve uz brutalnu blokadersku hajku, pokliče sa naloga FDU – 'Smrt policiji!'). Mnogi postupci protiv izgrednika vode se pred sudovima i danas, ali je nasilje trajno zaustavljeno. Ostaje zabeleženo: da je ono, baš kao i propagandistički hibridni udar 15. 3. 2025. bilo od strane blokadera – organizovano i orkestrirano.

Kada se pogleda učinak prilikom izlaska na lokalne izbore, a u međuvremenu su održani u 15 različitih opština i gradova, vidi se da efekat svega prethodno opisanog ne donosi očekivane simpatije birača. Blokaderi su poraženi u baš svakom mestu, a naknadna osipanja njihovih odbornika čine ovaj utisak samo još tragičnijim po pomenute.

Danas, čak i pojedine opozicione stranke, donedavno uplašene pred svakom mogućnošću da iskažu neslaganje sa lažnim 'studentima', otvoreno saopštavaju da sa njima neće da gube vreme, svojim medijima i ambasadama koje kontaktiraju dostavljaju sopstvena istraživanja prema kojima blokaderi ne samo da ne mogu ni da sanjaju izborni uspeh, već se nalaze u kontinuiranom padu, koji se nastavlja.

Onda, šta još ima da nekome nije jasno? Kako su samo bajkovito zvučale reči jednog od blokadera, neposredno nakon 15. 3. 2025: 'Vlast je istrošila i poslednji adut, a mi imamo još dva špila… Gde god se okrenem, samo mi ispadaju kečevi iz rukava.' Eto, videli smo: okretali su se na sve strane kojih su mogli da se dosete, posegli i za blokadama, štrajkovima, hibridnim kampanjama, bezbrojnim lažima, ogoljenim nasiljem, organizovanim hajkama, nanošenjem ekonomske i svake druge štete državi, ucenama… sve do klasičnog partijskog organizovanja, različitih izbora, 'nepriznavanja rezultata', jurenja finansijske i političke podrške stranaca… I – ispucali špil do kraja. Primenili sve čega su mogli da se dosete, a rezultata kakav su sanjali nema. Kad se partija približava kraju, ostaje još samo da se svede račun, plati šta je ko napravio, pa da se ide. Neko sa scene, neko sa posla koji je zloupotrebio, neko na izdržavanje presuđene mu zakonske kazne. Račun da se plati mora".