Kojčić za "Kompas": "Kultura pred streljačkim strojem"

Kolumnu Dragoljuba Kojčića, političkog filozofa, za "Kompas" prenosimo u celosti:

"'Kulturni' deo našeg naroda divljanjem na noćnim ulicama glavnog grada pokazao da nema ni osnovne pristojnosti. Ali iz te 'kulturne'  hemisfere nije došla nijedna osuda, nijedan komentar, a kultura je zloupotrebljena kao mač razdvajanja na 'naše' i 'njihove'.

Jedan glumac 'lakih uloga' na skupu opozicije u Beogradu podelio je ovdašnje društvo na kulturno i nekulturno, videći sebe i par mortus pijanih kolega kao kulturne i kao kvalifikovane da presuđuju ko pripada kojoj hemisferi. Kao što to često biva u slepilu političke ostrašćenosti  promaklo mu je ono što je očigledno – da je taj 'kulturni' deo našeg naroda divljanjem na noćnim ulicama glavnog grada pokazao da nema ni osnovne pristojnosti. Ali iz te 'kulturne' hemisfere nije došla nijedna osuda, nijedan komentar. Elem, kultura je zloupotrebljena kao mač razdvajanja na 'naše' i 'njihove'. Takvo dokazivanje pravovernosti, bez argumenata i isključivo sa obeležavanjem onih koji drugačije misle poznato je samo u totalitarizmu, crnom i crvenom podjednako. Ali, boja ideoloških paleta vremenom se proširila pa danas i plavo-žuta zastava pokazuje da je Dorijan Grej univerzalna paradigma duhovne i moralne podeljenosti.

Razlike u kulturnim obrascima uvek su postojale. Frensis Stonor Saunders osvetlila je nadmetanje političkog Zapada sa političkim Istokom u studiji 'Hladni rat u kulturi'. Shvatajući kulturu kao meku moć koja probija političko-vojne bedeme koji razdvajaju Sovjetski Savez i kanone  socijalističkog realizma od američke moderne i individualizma u stvaralaštvu CIA je preko tzv. Kongresa za slobodu kulture između 1950. i 1967. godinepromovisala avangardne obrasce u slikarstvu, muzici ili kulturnim magazinima. Tako je evropska levica distancirana od sovjetskog uticaja. Da podsetimo da će na tome zamahu bljesnuti imena Džeksona Poloka, Marka Rotka, Roja Lihtenštajna i Endi Vorhola, ali i muzičara Džona Kejdža. Istočni blok je parirao sa  genijalnim Šostakovičem ali su se odrekli Kandinskog, Maljeviča i Stržeminskog. U ideološkoj rigidnosti vremenom su izgubili Brodskog, Solženjicina i Tarkovskog.

I kada se učinilo da će posle pada Berlinskog zida liberalni koncept kulture definitivno da trijumfuje, zapadni Dorijan Grej skida zastor koji je pokrivao njegov pravi portret. Već u prvim danima ukrajinske krize Zagreb otkazuje koncert Čajkovskog zato što je Rus (sic!), svetski renomirani sopran Ana Netrepko dobija otkaz u Metropoliten operi i td. Ali vrhunac sumraka kulture je odluka vlasti u Kijevu da ukloni spomenik Mihailu Bulgakovu, piscu Maestra i Margarite, jednog od najvećih romana u istoriji svetske književnosti, ali i Dana Turbinovih koji anticipira krvoproliće koje će se odvijati na aveniji Kreščatik jedan vek kasnije. Kultura je prestala da bude nadmetanje. Podvrgnuta je ponovo arbitriranju neukih ljudi i administrativnim zabranama. Najstrašnije je da se nijedan značajniji kulturni poslenik sa nekada liberalnog Zapada, ali ni od njihovih ovdašnjih epigona,  nije ni osvrnuo na izvođnje kulture pred streljački stroj i kubure primitivaca."