Živković za "Kompas": "Milo Đukanović ponovo igra na kartu Srbije"

Kolunu za "Kompas" prenosimo u celosti:

"Poslednjih meseci Milo Đukanović ponovo je postao jedna od najprisutnijih političkih figura u javnom prostoru Crne Gore. Intervjui regionalnim medijima, javni nastupi, političke ocene i komentari o gotovo svim važnim društvenim pitanjima pokrenuli su raspravu o tome da li bivši predsednik države priprema politički povratak ili pokušava da zadrži uticaj nad procesima koji bi u narednim godinama mogli da imaju ozbiljne posledice po političko nasleđe njegove trodecenijske vladavine.

Iako formalno više ne vodi DPS i ne obavlja nijednu državnu funkciju, teško je poverovati da političar koji je obeležio čitavu jednu epohu crnogorske politike nastupa bez jasnog političkog cilja. Naprotiv, pažljivija analiza njegovih poslednjih javnih istupa pokazuje da se gotovo uvek vraća na teme koje su mu kroz političku karijeru donosile najveću političku korist – odnose sa Srbijom, navodni rast srpskog uticaja u Crnoj Gori, pitanja identiteta, crkve i ugroženosti crnogorske državnosti.

Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li Đukanović pokušava da obnovi političku matricu na kojoj je gradio svoju moć skoro tri decenije. To je matrica prema kojoj se društvo deli na dva tabora, a svaka politička rasprava na kraju završava pričom o Srbiji, Beogradu i navodnoj ugroženosti države.

Iako formalno više ne vodi DPS i ne obavlja nijednu državnu funkciju, teško je poverovati da političar koji je obeležio čitavu jednu epohu crnogorske politike nastupa bez jasnog političkog cilja. 

Stara formula koja je decenijama donosila rezultate

Milo Đukanović nije politički preživeo tri decenije zato što je imao najbolji ekonomski program ili zato što je Crna Gora u tom periodu ostvarila spektakularne razvojne rezultate. Njegova najveća politička veština bila je sposobnost da u ključnim trenucima političku debatu prebaci sa tema koje mu nisu odgovarale na teme koje su proizvodile emocije i podele.

Kad god bi se otvorila pitanja korupcije, privatizacija, organizovanog kriminala ili ekonomskih problema, fokus bi bio preusmeren na identitetske teme. Raspravljalo se o jeziku, zastavi, crkvi, naciji, odnosima sa Srbijom i navodnim pretnjama po državu. Takav model pokazao se izuzetno efikasnim jer je birače delio po emocionalnim, a ne po ekonomskim ili institucionalnim pitanjima.

Na taj način su mnoge afere ostajale u drugom planu. Dok su građani vodili beskrajne rasprave o nacionalnim pitanjima, mnogo manje pažnje posvećivalo se privatizacijama, javnim finansijama, švercu cigareta ili vezama pojedinih struktura vlasti sa organizovanim kriminalom.

Upravo zato danas nije teško prepoznati sličan obrazac.

Od 1997. do danas – ista politička matrica

Ako se pogleda politička istorija poslednjih trideset godina, može se uočiti da je gotovo svaki veliki politički zaokret Mila Đukanovića bio vezan za pitanje Srbije.

Godine 1997. politički raskid sa Slobodanom Miloševićem poslužio je kao osnova za stvaranje novog političkog identiteta.

Godine 2006. referendum o nezavisnosti postao je centralna tema oko koje je okupljeno biračko telo.

Godine 2016. priča o državnom udaru iskorišćena je za homogenizaciju pristalica DPS-a.

Godine 2020. sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom postao je ključna politička tema.

U svim tim situacijama zajednički imenitelj bio je isti – stvaranje političkog sukoba u kojem se DPS predstavlja kao jedini garant opstanka države.

Danas se stiče utisak da pokušava da se obnovi upravo takav politički ambijent.

Takva strategija podrazumeva stvaranje utiska da je bivši predsednik i dalje nezaobilazan faktor i da bez njega nije moguće rešiti ključna politička pitanja.

Antisrpski narativ kao politički resurs

U poslednjim nastupima Mila Đukanovića gotovo je nemoguće ne primetiti povratak retorike koja podseća na period pre promene vlasti 2020. godine. Srbija se ponovo predstavlja kao ključni faktor političkih procesa u Crnoj Gori, dok se politički predstavnici Srba prikazuju kao produžena ruka interesa iz Beograda.

Takva retorika nije nova. Ona je godinama bila sastavni deo političke strategije DPS-a.

Međutim, pitanje je da li danas može proizvesti isti efekat.

Crna Gora 2026. godine nije ista država kao pre deset ili petnaest godina. Građani su danas mnogo više opterećeni ekonomskim problemima nego identitetskim pitanjima. Plate, cene, krediti, životni standard, korupcija i bezbednost postali su mnogo važnije teme od političkih sukoba koji su dominirali prethodnim decenijama.

Upravo zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li se politički projekat zasnovan na podelama može uspešno da se reciklira u potpuno drugačijim okolnostima.

Formira li se novi suverenistički blok?

Nije teško primetiti da paralelno sa učestalim nastupima Mila Đukanovića ponovo pokušava da se okupi politički i društveni krug koji je godinama činio okosnicu suverenističkog bloka.

Deo političkih partija, pojedini mediji, određene nevladine organizacije i javne ličnosti sve češće nastupaju sa veoma sličnim političkim porukama. U centru tih poruka gotovo uvek se nalaze identitetske teme, odnosi sa Srbijom i navodna ugroženost crnogorske državnosti.

Takvo grupisanje nije slučajno.

Nakon gubitka vlasti, DPS više nije politička sila kakva je nekada bio. Stranka je izgubila značajan deo političkog uticaja, infrastrukture i podrške koju je imala tokom perioda apsolutne dominacije.

U takvim okolnostima jedina mogućnost političke revitalizacije jeste ponovno okupljanje biračkog tela oko tema koje izazivaju snažne emocije.

A upravo su odnosi sa Srbijom godinama predstavljali najjače političko gorivo DPS-a.

Povratak ili politička zaštita?

Međutim, postoji još jedna dimenzija cele priče koja možda objašnjava zašto je Milo Đukanović ponovo toliko prisutan u javnosti.

Naime, upravo u trenutku kada se intenziviraju njegovi javni nastupi, ponovo se otvaraju teme koje opterećuju političko nasleđe njegove vlasti.

Telekom.

Šverc cigareta.

Prva banka.

Veze pojedinih delova sistema sa organizovanim kriminalom.

Pitanja koja su godinama bila potisnuta ponovo se vraćaju u javni prostor.

Posebnu pažnju izazvala je izjava predsednika Jakova Milatovića da ga je visoki zvaničnik jedne uticajne države pitao šta nadležni organi rade povodom istrage o navodnoj umešanosti Mila Đukanovića u šverc cigareta.

Takva pitanja nisu više deo unutrašnjih političkih sukoba.

Ona dolaze sa međunarodnih adresa.

Svaki put kada nacionalne teme postanu dominantne, u drugi plan odlaze pitanja koja najviše zanimaju građane

I upravo zato nije isključeno da učestali nastupi bivšeg predsednika predstavljaju pokušaj političkog pozicioniranja i demonstracije političke snage u trenutku kada se otvaraju teme koje nisu prijatne za njegovo političko nasleđe.

Politički povratak ili politička cena?

Postoji i treće tumačenje.

Možda cilj nije direktan povratak na vlast.

Možda je cilj slanje poruke da bez Mila Đukanovića nije moguće stabilizovati političku scenu Crne Gore.

Takva strategija podrazumeva stvaranje utiska da je bivši predsednik i dalje nezaobilazan faktor i da bez njega nije moguće rešiti ključna politička pitanja.

Drugim rečima, cilj možda nije osvajanje funkcije.

Cilj može biti očuvanje političkog značaja.

A politički značaj u kriznim vremenima često predstavlja najbolju zaštitu.

Može li Crna Gora ponovo da uđe u istu reku?

Najvažnije pitanje nije da li Milo Đukanović želi da se vrati u politiku.

Mnogo važnije pitanje jeste da li Crna Gora želi da se vrati političkom modelu koji je tri decenije počivao na podelama, identitetskim sukobima i stalnom stvaranju unutrašnjih neprijatelja.

Jer svaki put kada nacionalne teme postanu dominantne, u drugi plan odlaze pitanja koja najviše zanimaju građane.

Tada se manje govori o ekonomiji.

Manje se govori o korupciji.

Manje se govori o organizovanom kriminalu.

Manje se govori o odgovornosti za afere koje su obeležile prethodne decenije.

A upravo tu leži suština cele priče.

Možda se najvažnije pitanje uopšte ne odnosi na Srbiju.

Možda se najvažnije pitanje ne odnosi ni na identitet.

Možda se najvažnije pitanje odnosi na to da li kroz stare političke podele pokušava da se izbegne razgovor o odgovornosti za period u kojem su nastale afere koje i danas opterećuju Crnu Goru.

Jer bez obzira na političke slogane, zastave, parole i sukobe, jedno pitanje će prije ili kasnije ponovo doći na dnevni red:

Da li se Milo Đukanović vraća da bi ponovo vodio politiku ili da bi kroz staru politiku zaštitio nasljeđe svoje vlasti?

Od odgovora na to pitanje u velikoj meri zavisi i odgovor na pitanje u kojem pravcu će se kretati Crna Gora u godinama koje dolaze."