Mrdić: Srbija nije jedina, i Italija pokušava da izvrši reformu pravosuđa kroz ustavni referendum

Njegovo saopštenje prenosimo u celosti: 

"U Italiji se ovoj reformi pravosuđa protive iste, privilegovane, društvene grupe kao i u Srbiji - sudije, tužioci, nevladine organizacije i leve stranke koje se protive postojanju nacionalne države pa samim tim i pravosuđa koje brani državu.

Kao i u Srbiji, ove društvene grupe lažno optužuju vladu da želi 'da uspostavi kontrolu nad tužiocima kako bi mogla da im nameće koja krivična dela mogu da istražuju, a koja ne'. 

Italijanska vlada optužila je ove društvene grupe a pre svega tužioce i sudine, za neprimereno političko mešanje u oblasti kao što su javni radovi i pitanje imigracije i istakla je da su promene neophodne 'kako bi se sprečio sukob interesa i onemogućila politička pristrasnost sudija i tužilaca'.

Tu dolazimo do pravosudnog fenomena sa kojim se suočava ne samo Srbija, već i Rumunija pa i Italija. Decenijama unazad nametnuta je praksa da evropskim društvima kroz oteto pravosuđe upravlja 'duboka država' koja se protivi postojanju nacionalnih država. 

Oteto pravosuđe postalo je kasta gde oni sami odlučuju o sebi a postali su grana vlasti koja nikome ne podnosi račune. 

Njihovi postupci protiv političara i poslovnih ljudi u Italiji preskupo su koštali italijanski budžet kroz plaćanje milionskih odšteta a slična je situacija u Srbiji i Rumuniji. 

Duboka država je ipak postigla cilj jer su kroz ove procese iz političkog života uklonili brojne političare koje je izabrao narod na izborima.

Stvaranje 'nezavisnog pravosuđa od sopstvene države' čista je negacija demokratije jer zemljom ne vladaju oni koji su izabrani na izborima od strane građana nego tužioci i sudije kroz sistem uspostavljen po nekim drugim principima, bez učešća naroda ali na koje utiču strani centri moći. Tako je moguće da u Srbiji Zagorka Dolovac u decembru 2024. godine na ručku sa svojim novosadskim tužiocima u restoranu Akva bela naručuje kog političara želi u zatvoru kao poklon za Novu godinu. 

Kao i da im tada kaže da izdrže do marta 2026. godine jer dolazi 'njihovih pet minuta' kada će oni da vladaju, hapse i da haraju po zemlji.

Hajde da se podsetimo kako su SAD i neke uspele da se odupru zahtevima duboke države i da očuvaju državno pravosuđe.

Američki predsednik Donald Tramp imenovao Pam Bondi za državnog tužioca SAD jer je postavljenje državnog tužioca u SAD isključivo pravo Predsednika a ne duboke države ili nekog 'američkog visokog saveta tužilaštva' koji tamo i ne postoji. 

U Nemačkoj skupština, Bundestag, predlaže kandidate a ministar pravde potpisuje odluke o izboru tužilaca. 

U Francuskoj, Visoki savet, kojim predsedava ministar pravde, daje samo mišljenje o imenovanjima tužilaca koje predlaže ministar pravde. 

Odluku o izboru tužilaca donosi predsednik Republike na predlog ministra pravde. 

U Španiji tužioce imenuje Vlada na predlog ministra pravde, nakon konsultacija sa Opštim savetom pravosuđa čije mišljenje nije obavezujuće. 

Glavnog javnog tužioca imenuje španski kralj dekretom na predlog Vlade. U Austriji, tužioce imenuje savezni predsednik na predlog savezne vlade, odnosno saveznog ministra pravde.  U Portugaliji generalnog tužioca imenuje Parlament na predlog Vlade.

U Holandiji tužioce formalni imenuje kralj na predlog ministra pravde i bezbednosti.  Javno tužilaštvo je organizovano hijerarhijski i funkcioniše pod autoritetom ministra pravde koji može da daje opšte smernice tužilaštvima. 

U Poljskoj, tužioce imenuje ministar pravde koji je istovremeno i javni tužilac i rukovodi tužilaštvom. Nijedna od ovih zemalja nije otuđila tužilaštvo i predala ga u ruke stranim centrima moći. U Srbiji je tužilaštvo oteto i radi protiv interesa zemlje. Vreme je da tužilaštvo vratimo državi".