Totalni obrt; Kreću direktni pregovori

To predstavlja zaokret u odnosu na višegodišnju politiku Vašingtona prema generalima nakon puča 2021. godine, naveli su američki zvaničnici i drugi izvori upoznati sa kontaktima.

Pomoćnik državnog sekretara SAD za obaveštajne poslove i istraživanje Majkl Vens imao je ključnu ulogu u uspostavljanju kontakata, a 15. i 16. septembra u Nejpjidou razgovarao je sa liderom vojnog puča Min Aung Hlaingom, preneo je Rojters. 

Cilj sastanka bio je oslobađanje američkog biznismena Adama Kastilja, ali su razgovori otvorili mogućnost šire saradnje.

Jedan od glavnih ciljeva američkog angažmana jeste pomoć Mjanmara u gašenju centara za prevare na njegovoj teritoriji, uključujući "romantične prevare", zbog kojih su Amerikanci izgubili milijarde dolara. 

Dve osobe upoznate sa situacijom navele su da je FBI uspostavio direktan kontakt sa vlastima Mjanmara u vezi sa sajber-prevarama.

Američki zvaničnici razgovarali su i o pristupu velikim nalazištima teških retkih minerala u Mjanmaru, koje se koriste u proizvodnji električnih vozila i vetroturbina. 

Nalazišta se uglavnom nalaze na teritorijama pod kontrolom naoružanih malih etničkih grupa, dok je Kina trenutno glavni uvoznik tih minerala.

Administracija bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena je nakon puča zamrzla imovinu Mjanmara i uvela sankcije visokim oficirima i kompanijama povezanim sa vojskom, dok je Kongres 2022. odobrio pomoć opoziciji.

Većina tih programa ukinuta je tokom reorganizacije američke spoljne pomoći koju je prošle godine sproveo Tramp, navode sadašnji i bivši američki zvaničnici. 

Stejt department je saopštio da angažovanje sa vojnom vladom ne umanjuje odnose sa drugim grupama u Mjanmaru i da SAD nastavljaju da pružaju pomoć oblastima van kontrole vojske.

Min Aung Hlaing je i dalje pod američkim sankcijama zbog kršenja ljudskih prava, koja uključuju i progon muslimana Rohindža.

Nepune dve nedelje nakon Vensove posete, vojska Mjanmara izvela je vazdušni napad na pijacu u državi Rakin, u kojem je, prema navodima zvaničnika Ujedinjenih nacija za ljudska prava, poginulo više od 50 ljudi.

Demokratski kongresmen Gregori Miks kritikovao je novi pristup, ocenivši da je u suprotnosti sa američkim vrednostima i interesima i da vojnoj vladi pruža veći međunarodni legitimitet.