Šta sada Vučić treba da radi? Brutalna kampanja protiv njega pala u vodu – Margetić raskrinkan

Sto dana je Vučić ćutao, trpeo i izdržao najprljaviju kampanju bez presedana, koju su sprovodili regionalni i domaći mediji, a sve kako bi doveli predsednika u direktnu vezu sa ratnim zločinima tokom opsade Sarajeva, kroz konstrukciju o takozvanom "Sarajevo safariju". 

Kako mediji pišu, nosilac te kampanje bio je hrvatski novinar Domagoj Margetić, koji je tvrdio da poseduje originalnu ratnu dokumentaciju koja, kako je navodio, "nepobitno dokazuje" Vučićevo učešće u tim događajima.

Danas, nakon detaljne analize dokumenata koje je Margetić plasirao u javnost, postavlja se sasvim drugačije pitanje, ne šta te tvrdnje znače politički, već šta znači činjenica da su one - prema svim raspoloživim dokazima - zasnovane na falsifikatima.

Prema pisanju medija, ključna osnova Margetićevih optužbi bili su navodni dokumenti iz arhive Novosarajevskog četničkog odreda, za koje je tvrdio da potiču iz zaostavštine njegovog komandanta Slavka Aleksića. Međutim, uporedna analiza tih papira sa autentičnim dokumentima koji su korišćeni kao dokazni materijal pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu pokazuje niz grubih i teško objašnjivih neslaganja.

• Vučić na FTV-u: Znate da lažete o Sarajevo safariju, ali ne možete naći nijednu moju lošu izjavu o Bošnjacima
• Sarajevski mediji stavili tačku na laži Margetića; Falsifikati razotkriveni, hajka na Vučića pala u vodu FOTO

Pre svega, svi provereno autentični dokumenti koje je Aleksić pisao i potpisivao tokom rata bili su sačinjeni isključivo na ćirilici, sa jasno istaknutim pečatom jedinice. Nasuprot tome, dokumenti koje je objavljivao Margetić pisani su latinicom, bez ikakvog pečata, sa potpisom koji vizuelno odstupa od originala i deluje neprirodno "svež" za papire koji bi, po tvrdnjama autora, trebalo da budu stari više od tri decenije.

Dodatnu težinu ovim nalazima daje i činjenica da je sam Slavko Aleksić, mesec dana pre smrti, javno i nedvosmisleno demantovao Margetićeve tvrdnje, dodaju mediji, odbacujući bilo kakvu mogućnost da je Aleksandar Vučić bio pripadnik njegove jedinice ili da je imao bilo kakve veze sa navodnim "ljudskim safarijima".

Slučaj sa navodnom Aleksićevom arhivom nije jedina laž u karijeri Domagoja Margetića. Naprotiv, on se uklapa u obrazac koji je javnosti poznat godinama: velike, bombastične najave o "ekskluzivnoj dokumentaciji", "tajnim arhivama" i "neoborivim dokazima", koje vremenom ostaju bez ikakve materijalne potvrde.

Šta sada?

Kako mediji pišu, i tu dolazimo do ključnog pitanja - šta je institucionalni odgovor na kampanju koja je, nakon temeljne analize, ostala bez činjeničnog uporišta? Da li je reč o slučaju koji treba ostaviti u domenu medijske polemike, ili o problemu koji zahteva pravni epilog?

• Lažno predstavljanje, krađa umetnina... Ko je Domagoj Margetić koji širi laži o Vučiću
• I Draža Petrović potvrdio da Domagoj širi laži: "Imamo svedoka koji tvrdi da Vučić nema veze sa tim" VIDEO

Odgovor na to pitanje ne tiče se samo jednog čoveka ili jedne optužbe. On se tiče standarda javnog govora, odgovornosti za javno iznetu klevetu i granice između istraživačkog novinarstva i političke manipulacije. Ukoliko se pokaže da se sistemski toleriše plasiranje falsifikata i teških optužbi bez posledica, cena će biti mnogo šira od jedne medijske afere - biće to cena urušavanja poverenja u javni prostor u celini.

U tom smislu, pitanje "šta sada" nije pitanje lične osvete ili političkog pritiska, već pitanje institucionalne odgovornosti. Jer ako se nakon sto dana najžešće kampanje ispostavi da je osnov bio lažan, onda odgovor ne sme da bude ćutanje.