Kako su blokaderi sistemski uništili obrazovanje u Srbiji u 2025: Od studenata napravili taoce FOTO/VIDEO

Umesto da univerziteti budu mesto učenja i razvoja, postali su teren političkih sukoba i pritisaka. Početkom akademske godine, kada je trebalo da predavanja i ispiti krenu punom parom, fakulteti širom zemlje našli su se pod opsadom blokadera.

Meseci su prolazili, a studenti su gubili dragocene dane i prilike, dok su blokaderi pokazivali političku obest koja je, jasno, bila usmerena protiv obrazovanja, a ne protiv sistema.

Studenti postali taoci

Blokade fakulteta paralizovale su studijske programe i onemogućile normalan tok nastave. Studenti koji su želeli da prisustvuju predavanjima, da polažu ispite, da izvršavaju svoje obaveze - to nisu mogli.

Blokaderi su svojom politikom uzeli za taoce sve one studente koji su došli da se obrazuju. Na ovaj način, blokade su prestale da budu samo oblik protesta - postale su prepreka obrazovnom procesu.

EPA/ANDREJ CUKIC

Mnogi studenti su mesecima bili prisiljeni da gledaju u prazne učionice i napuštene amfiteatre, što će ostaviti trajne posledice na njihovo obrazovanje.

Fakultetske obaveze su se odlagale, rokovi pomerali, a akademske karijere su se neočekivano odugovlačile. Za mnoge je to značilo ne samo gubitak vremena, već i stres, finansijske troškove i prekid kontinuiteta u učenju.

Pokušaj upada u fakultet

Blokaderi su početkom septembra u Novom Sadu pokušali nasilno da upadnu u Filozofski fakultet. Oni su tom prilikom upalili baklje i napali pripadnike policije i Žandarmerije gađajući ih različitim predmetima. 

Tom prilikom je povređeno više od 10 policajaca.

Na udaru i srednjoškolci

Isto tako, blokade nisu zaobišle ni srednje škole. Učenici, mnogi od njih maloletni i potpuno neorganizovani za političke konfrontacije, našli su se na ulicama i u blokadama, često bez jasnog razumevanja zašto i za koga protestuju.

Uključivanje mladih u ovakve akcije ostavilo je trag i na njihovo obrazovanje - časovi su prekidani, rasporedi poremećeni, a roditelji zabrinuti. 

S.S./ATAImages

Dugoročne posledice

Ne može se zanemariti činjenica da su protesti i blokade imali direktan efekat na urušavanje obrazovnog procesa.

Studenti koji su želeli da uče, to nisu mogli. Akademska godina je bila poremećena, a posledice se i danas osećaju u odloženim ispitima, produženim rokovima i frustracijama mladih ljudi koji su hteli da napreduju.

U jednom trenutku protesti su prešli iz sfere legitimenog izražavanja nezadovoljstva u svesno i ciljano blokiranje obrazovnih institucija bez jasnog plana kako nadoknaditi izgubljeno vreme i kako zaštititi prava onih koji žele da uče.

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Obrazovanje nije luksuz - to je temelj razvoja pojedinca i društva. Kada se sistematski blokira i onemogućava, posledice se osećaju dugo posle skupa, transparenta i parola.

Takođe, celokupno ludilo koje su blokaderi stvorili u državi uticalo je i na to da počnu napadi na direktore i dekane obrazovnih institucija.

Napad na dekana Patrika Drida

Dekan fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu Patrik Drid u aprilu je brutalno napadnut od strane blokadera.

Blokaderi su ga ispred fakulteta jurili, gađali, vređali i polivali vodom, a napadnuta je i policija.

Terorisanje direktorke Pete beogradske gimnazije

Veliki skandal dogodio se krajem februara u Petoj beogradskoj gimnaziji, kada je nad direktorkom Dankom Nešović izvršeno nasilje.

Ona je pokušala da održi sastanak sa kolektivom, ali je onemogućena "nasiljem, bukom i pretnjama koje je predvodio deo kolektiva ove gimnazije".