Dinkovi separatisti sinoć udarili na policiju, a danas zahtevaju: Vreme je za stvaranje Nove Vojvodine!

Mediji, koji su preneli tekst objavljen na portalu "autinomijainfo", upozoravaju da će, ako se ne zaustave blokaderi, Srbija izgubiti severnu srpsku pokrajinu.

Tekst sa portala "autonomijainfo", u kom se zahteva vraćanje ustavnih parav Vojvodini i njeni međunarodno priznanje, prenet je u celosti:

Dana 26. i 27. avgusta 1992. g. u Londonu je u organizaciji Ujedinjenih nacija i Evropske zajednice održana međunarodna mirovna konferencija o bivšoj Jugoslaviji. Cilj Konferencije je bio da se zaustavi "rat" na tlu bivše Jugoslavije, u suštini vojna i paravojna intervencija Srbije u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. U dokumentu Konferencije obuhvaćeni su i Kosovo i Vojvodina, navodom da se građanima Vojvodine i Kosova vrate ustavna prava.

Konferencija u Londonu je bila  vrhunski skup na Planeti, na kom su učestvovali: Generalni sekretar UN, predstavnici pet stalnih članica Saveta bezbednosti, dvanaest država Evropske zajednice, Savezne  republike Jugoslavije koju su činile samo Srbija i Crna Gora i četiri bivše jugoslovenske republike, BiH, Makedonije, Slovenije, Hrvatske, susednih zemalja, kao i Kanade, Japana, Turske, Saudijske Arabije, OEBS-a, Konferencije islamskih zemalja, Međunarodnog Crvenog krsta, Svetskog jevrejskog kongresa  i drugih. "Na konferenciji u Londonu, međunarodna zajednica nastupila je kao cjelina" (R. Vukadinović).

Nad našom delegacijom na Konferenciji koju su činili Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić, Milan Panić i dr.  lebdeo je strah od vojne intervencije, sankcija… Posebno je bolno primljeno mešanje u pitanje Kosova kao o "neprikosnovenom unutrašnjem pitanju", a  o obuhvatu  Vojvodine – nisu prethodno ni slutili da će doći.

Naime, u dokumentu Konferencije, u Izjavi o Srbiji i Crnoj Gori navedeno je i sledeće: "Svi sudeonici moraju ispuniti obaveze koje su preuzeli. Srbija i Crna ….  SU SE OBAVEZALE DA : …  obustave intervenciju preko granica sa Bosnom i Hrvatskom …   ali i da                                                                

…u potpunosti obnove građanska i ustavna prava stanovnika Kosova i Vojvodine…  

U suprotnom, Savet bezbednosti će biti pozvan da primeni oštre sankcije…".   

(dato prema: Cambridge Univesity Press: International Conference  on The Former Yugoslavia: documents adopted at the London Conference, August 26-27 1992.) 

"Intervencije" nisu obustavljene. Pored ekonomskih sankcija, već u septembru 1992. SR Jugoslaviji je  prestalo svojstva člana UN. Sankcije su uvedene i ukinute. Kosovo je postalo nezavisno. Građanima Vojvodine nisu vraćena ustavna prava koja su im oduzeta.

U čemu je značaj Londonske konferencije za Vojvodinu?

1.Pre svega, što međunarodna zajednica priznaje i prihvata Vojvodinu kao politički subjekt. Dakle, Vojvodina je međunarodno priznata.

2. Zatim, što pitanje Vojvodine ne smatra isključivim unutrašnjim i nedodirljivim pitanjem Srbije.

3.Potom, što je uzela sebi za pravo i da garantuje, štiti politički status Vojvodine.

4. Što smatra da su stanovnicima Vojvodine oduzeta ustavna prava i nalaže da im se ona u potpunosti vrate, obnove ("restore in full").

O ovome gorenavedenom, drugi a i ja pisali smo godinama unazad, na ovaj datum, ukazujući na važnost Londonske konferencije, apelujući da se ona ne zaboravi. Svoj tekst od avgusta 2024. završio sam rečima: "Vojvodino, pamti! Jednom, kada odlučiš da okončaš položaj ponižavajućeg siromaštva i obespravljenosti, trebaće ti argumenti, oslonci i alati – a tu nesumnjivo spada i Londonska konferencija iz 1992. godine." Ove 2025. mogu da kažem NEŠTO NOVO – TO VREME, VREME ZA VOJVODINU JE DOŠLO, DOLAZI.

U jesen prošle 2024. godine u Vojvodini se osetilo da dolazi novo vreme, vreme za vraćanje Vojvodine na političku scenu. Govorilo se i o novoj političkoj stranci SA SEDIŠTEM U VOJVODINI. Tada su se "desili studenti" i to je zastalo, sve vojvođansko. Na  mnogobrojnim javnim skupovima, npr. nije se viđala zastava Vojvodine. Ne zato što nije imao ko da je nosi, već da se očuva jedinstvo pokreta u nastanku i razvoju. Studentima su se priključili građani. Postavljen je zahtev da se održe vanredni parlamentarni izbori. Vlast je odbila zahtev. Nemiri su u toku, represija raste.

Osnovno obeležje političkog vremena koje sada živimo je da se totalitarni i korumpirani režim u Srbiji približava svom padu, kraju. Da li će biti prevremenih izbora, ili redovnih, ili nešto treće, – to neće zaustaviti neizbežno. Da li će to ići brže ili nešto sporije, nije toliko bitno, kao krajnji ishod. Bitno je da se pred nama  široko otvaraju vrata demokratskog preispitivanja, prevrednovanja i reorganizacije društva i države. BITNO JE DA LIBERALNE SNAGE U VOJVODINI DOBIJAJU ŠANSU DA OSMISLE I PREGNU ZA OSTVARENJE NOVE VOJVODINE. Šansa da uspavanu lepoticu Vojvodinu probude, da je postave na noge, da joj operu uprljano lice, odbace prljave rite i obuku je u lepe haljine. Šansa da se Vojvodina izbori za novi politički subjektivitet koji joj omogućava optimalni razvoj  prema njenim kapacitetima, snazi i mogućnostima. Da obnovi i prevaziđe svoje "zlatno doba". Da dostigne ponovo Hrvatsku, Sloveniju… iza kojih je tragično zaostala. Šansa da Vojvodina progovori o sebi, o poniženjima i iskorišćavanju, o nadi i ciljevima.  Ova šansa se ne sme propustiti, treba je dobro iskoristiti. U protivnom vraćaju se decenije nazadovanja, nemoći, tuge.

Vojvodinu vidim kao političku zajednicu sa visokim stepenom autonomije, to jest sa onim korpusom prava koji joj je oduzet. Da li će to nova Srbija koja će doći dati? Tadić nije, Đinđić nije. Za povratak oduzetih prava potrebne su sopstvene snage ali i pomoć, argumenti i potpora šireg okruženja. Njih vidim u dokumentu i među učesnicima Londonske konferencije iz 1992. U prvom redu u Evropskoj uniji, kao i drugim respektabilnim političkim činiocima. Do sada niko nije tražio da se građanima Vojvodine vrate oduzeta ustavna prava, ali to će se, po dosadašnjim iskustvima, morati tražiti. Za to treba graditi i izgraditi mrežu prijateljskih odnosa.

Osnovno i najbitnije usmerenje Vojvodine vidim u nastojanjima da se ostvari integracija sa Evropskom unijom (EU). Evropski put Srbije ne samo što je usporen, pun odlaganja, mirovanja, već je i pitanje da li se on iskreno želi. Da li ste primetili, na velikom skupu studenata u blokadi, na Vidovdan 28. juna ove 2024. godine niko nije ni spomenuo EU! Zadatak, čak misija nove Vojvodine je da unilateralno intenzivira saradnju sa EU, da ostvari najviši nivo moguće saradnje i pridruživanja, ostvari poseban status sa EU, formalizovan ili ne. Da svoje institucije, političke, pravosudne, demokratske procese, informisanje i dr. približi vrednostima, standardima, regulativi EU. Ovo je moguće samo na osnovu visokog stupnja autonomije i vraćenih ustavnih prava, a u tome je interes EU da ih Vojvodina stekne. Ostvareni benefiti mogu preporoditi Vojvodinu. Mogu opipljivim primerom u Srbiji preokrenuti raspoloženje javnosti čija podrška EU opada. Mogu ubrzati pristupni proces Srbije EU, Briselu. Dakle, splet interesa u kome svi dobijaju, Vojvodina, Srbija, EU. Da li će Vojvodina imati snagu da se izbori za tu Novu Vojvodinu? Da li će Srbija imati snage da ne ponovi stare greške? 

Autor teksta je Dragomir Jankov, advokat u penziji