Da li je Janukovič zaista pokleknuo

Nije pobedila ni Rusija ni EU – pobedila je trgovačka logika – ko da više

Ljubinka Milinčić, Politika
Podeli

"Politika grubog pritiska (Rusije na Ukrajinu), očigledno, funkcioniše”, rekao je ministar inostranih poslova Švedske, komentarišući iznenadnu odluku Kijeva da privremeno zaustavi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. Predsednica Litvanije otkrila je da joj se Janukovič žalio da mu Moskva "zavrće ruke”, a administracija Baraka Obame izrazila je duboko razočaranje donetom odlukom, što su ruski mediji dočekali ironičnim komentarom – "to je sasvim normalno, jer se SAD graniče s jedne strane sa EU, a s druge ca Ukrajinom”.

Putin je vratio loptu u njihovo dvorište ističući da je na odluku Kijeva Evropa reagovala pretnjama koje su uključivale i pomoć za organizovanje akcija protesta protiv vlasti.

Zašto se Ukrajina predomislila takoreći "na vratima raja”?

Premijer Azarov je to objasnio činjenicom da je robna razmena sa Zajednicom nezavisnih država, posebno sa Rusijom, značajno smanjena, da je to izazvalo veliki pad proizvodnje, da svakog meseca od 15.000 do 20.000 radnika ostaje bez posla, a izvoz u Rusiju, koja je glavni ekonomski partner Ukrajine, smanjio se za dve milijarde. To je za siromašnu Ukrajinu veoma veliki gubitak, a Evropa ne obećava da će ga na bilo koji način nadoknaditi – „obećali su nam milijardu dolara za sedam godina, to je kao da daju milostinju prosjaku”, rekao je za rusku televiziju.

Ukrajinski stručnjaci su izračunali da bi potpisivanje sporazuma sa EU značilo i troškove od 160 do 200 (a neki kažu čak 500!) milijardi dolara za prevođenje ukrajinske poljoprivrede i industrije na evropske standarde, što bi za ekonomiju države bilo ravno katastrofi.

U prvih nekoliko godina garantovano bi bilo kretanje robe samo u jednom smeru – iz Evrope u Ukrajinu. Ukrajinsko tržište bi bilo preplavljeno jeftinijom, evropskom robom, hiljade preduzeća bi propalo...

Reklo bi se, kakve veze s tim ima Rusija?

Dok su trajali pregovori sa Evropom i Janukovič i Azarov su više puta posetili Moskvu, a Janukovič je samo nekoliko dana pred odluku parlamenta razgovarao s Putinom. Sadržaj njihovog dugog razgovora ostao je tajna – tvrdi se „po želji ukrajinske strane”. Pre toga, Putin je više puta javno upozorio Kijev da će, ukoliko potpiše sporazum sa EU, sve prednosti koje je imao po Ugovoru o slobodnoj trgovini – biti ukinute. Objašnjenje je sledeće – „carina za izvoz ukrajinske robe u Rusiju i zemlje Carinske unije (CU) je nula. Sa Evropom je situacija drugačija, Rusija je 17 godina pregovarala o ulasku u Svetsku trgovinsku organizaciju i trudila se da zaštiti svoju privredu. Ako Ukrajina potpiše sporazum sa EU, evropska i turska roba će ulaziti u Rusiju bez carine, a to može da uništi čitave grane ruske ekonomije. Sedamnaestogodišnji trud pašće u vodu. To Rusija neće dozvoliti. I to nije političko pitanje, već pragmatično, i ekonomsko”.

Putin je, takođe, u više navrata objašnjavao koje koristi bi Ukrajina imala od ulaska u Carinsku uniju (CU) – cena gasa bi bila niža, kroz ukrajinske gasovode bi nastavio da teče gas, a Kijev bi od toga imao značajne prihode (kad Rusija završi „Južni tok”, samo će od njene dobre volje zavisiti da li će nastaviti da koristi postojeći ukrajinski deo gasovoda, ili neće). Ukrajina će ravnopravno moći da učestvuje na tenderima za proizvodnju oružja u Rusiji (zahvaljujući činjenici da je nekad bila deo sistema SSSR, ona je u stanju da ispuni 40 odsto ruskih narudžbina). Samo od toga iz Rusije bi stizalo 200 milijardi evra tokom sledećih nekoliko godina. Prema računici Sergeja Glazjeva, pomoćnika predsednika Rusije, ulazak Ukrajine u Carinsku uniju bi joj doneo 10 milijardi dolara prihoda godišnje, što bi do 2030. značilo dodatnih sedam odsto BDP-a.

Janukovič je, dakle, intenzivno pregovarao i sa predstavnicima EU i sa Rusijom. Nije teško zaključiti da se razgovaralo o novim kreditima, investicijama, prostije rečeno – o pomoći posrnuloj ukrajinskoj ekonomiji. I nije isključeno da je ocenio da Moskva nudi više.

Ne sme se, naravno, zaboraviti ni politička komponenta čitave priče – u Ukrajini će se 2015. održati izbori, a izbori su u toj zemlji uvek geopolitičko pitanje, jer je polovina stanovništva prozapadno nastrojena, a polovina, proruski (što potvrđuju i sadašnji protesti na ulicama). Janukovičev elektorat je upravo proruski i Putinova podrška mu i te kako mnogo znači.

Sve u svemu, nije pobedila ni Rusija ni EU – pobedila je trgovačka logika – ko da više. Ali odluka je privremena, vrata su otvorena za dalje trgovanje.

moj ugao

"Ovo je koncentracijski logor za svakoga tko ima nešto u glavi"

Ovo se opet uznemirilo. Trg maršala Tita u Zagrebu preimenovat će se, pa će se zvati… Aleluja! Hvala bogu dragome! Mnogi od nas sjećaju se Tita. Oni koji se nisu rodili u Njegovo vrijeme pojma nemaju tko je Tito, a zašto bi i razmišljali o Titu kad su im neke druge teme mnogo bitnije. Kako pobjeći iz ovog s*anja sigurno je najvažnija. Dobro se snalaze, odlaze u hordama, napuštaju brod koji tone. Ipak, ima nešto čudno vezano za ovo. Brod tone, ljudi odlaze, a štakori ostaju.?!

moj ugao četvrtak 21.09. 17:24 Komentara: 210

Veton Suroi: Pošteni muslimani

Veton Suroi u svojoj knjizi "Ambasador i druge jeretičke beleške" (izdanje Samizdat B92, opširnije na linku) predstavlja čitavu filozofiju istorijskih i političkih promena koje su se desile na albanskim prostorima u poslednjih nekoliko decenija. Kao pisac koji široko posmatra i analizira njihov kontekst, Suroi ističe opasnosti političkog islamizma koje prete onima poput Kosova ili Albanije. Deo knjige je pred vama:

moj ugao ponedeljak 24.07. 17:33 Komentara: 3

Svi naši Zakintosi: "Dobre duše" koje ubijaju

Iz iskustva znam da se kod nas lako relativizuju čak i najteže stvari. Oduzimanje života, mučki, hteo bih da kažem životinjski, mada se ovakve stvari ne događaju u životinjskom svetu, kod nas prvobitno izaziva šok, osudu, ali ubrzo nakon toga pronalazimo opravdanja. Tumačimo to što se dogodilo na razne načine, ublažavamo činjenice, govori se o "dobroj duši" onih koji su tako nešto učinili... Toj relativizaciji najviše doprinosi sistem, pre svega sudovi, koji reaguju blago, neadekvatno, često više štiteći nasilnike nego oštećene

moj ugao četvrtak 20.07. 10:57 Komentara: 79

Čiji sam ja špijun?

U vrtlogu političke neizvesnosti, ratnih govorancija i opasne demagogije, jedno od najbitnijih pitanja ovih dana na Kosovu jeste upravo ko je čiji špijun i ko za koga radi. Širenje mržnje i netrpeljiosti je đavolji zanat, a ko je đavo, a ko špijun - vreme će pokazati.

moj ugao utorak 31.01. 15:42 Komentara: 1
strana 1 od 151 idi na stranu